arrow up

Подијелите вијест:

Паша се уздао у силу, Свети Петар у слогу

Pogled_na_Bjelopavlice_i_selo_Martinice_sa_kapije_spuske_tvrdave-8a9aa01fПетар Први jе молио Махмут-пашу да се окани Црне Горе и не воjшти на сиротињу, али му jе и поручио да ће се од његове „силе и напасти бранити докле иjедан од нас тече…”

У jед­ном пи­сму ко­jе jе тих да­на упу­тио Мах­мут-па­ши Бу­ша­тли­jи, вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви га по­зи­ва да се ока­ни цр­но­гор­ске и бр­ђан­ске си­ро­ти­ње „али ако не­ћеш, хва­ла да jе Бо­гу, а ми ће­мо се од тво­jе си­ле и на­па­сти бра­ни­ти до­кле иjе­дан од нас те­че”, по­ру­чу­jе му по­пу­лар­ни и ве­о­ма утицаjни вла­ди­ка пред чи­jим ауто­ри­те­том и угле­дом jе не­ста­jао вjе­ко­ви­ма при­сут­ни сепаратизам у бр­ђан­ским пле­ме­ни­ма.

Беч­ки иза­сла­ник Ву­ка­со­вић jе у ме­ђу­вре­ме­ну већ био по­бjе­гао из Цр­не Го­ре jер су ње­го­ви сукоби и не­спо­ра­зу­ми са Вла­ди­ком кул­ми­ни­ра­ли. У та­квоj си­ту­а­ци­jи вла­ди­ка Пе­тар Пр­ви у Беч ша­ље сво­jе иза­сла­ни­ке и тра­жи по­моћ. Но­ви аустриj­ски цар Ле­о­полд Дру­ги му од­мах ша­ље 31.725 ки­ло­гра­ма ба­ру­та, 63.609 ки­ло­гра­ма оло­ва, 137.000 кре­ме­на, од­го­ва­ра­jу­ћу ко­ли­чи­ну папи­ра за фи­ше­ке, два то­па са ла­фе­ти­ма, чак и 300 ду­ка­та тро­шка за пре­нос те џе­ба­не из Котора на Це­ти­ње.

Охрабрен та­квом по­др­шком, Пе­тар Пр­ви jе од­мах мо­би­ли­сао око 5.000 Ка­ту­ња­на, Ље­шња­на и Ри­jе­ча­на и пред њи­ма, по­чет­ком jу­ла 1796. го­ди­не, кре­нуо у по­моћ Пи­пе­ри­ма и Бjе­ло­па­вли­ћи­ма ко­jи су има­ли око 2.000 љу­ди под оруж­jем.

Већ jе ре­че­но ка­ко се таj по­ход окон­чао, да jе тур­ски ко­ло­во­ђа Мах­мут-па­ша Бу­ша­тли­jа, са тешком ра­ном на гру­ди­ма jе­два из­нио жи­ву гла­ву и спа­сио се у обли­жњоj тур­скоj спу­шкоj тврђави. То га ипак ни­jе опа­ме­ти­ло већ jе од­мах по­чео да при­пре­ма но­ви по­ход, али ни цетињски вла­ди­ка ни­jе дан­гу­био. Успио jе да за крат­ко вро­jе­ме jош сна­жни­jе об­jе­ди­ни сва црногор­ска пле­ме­на, а сем Пи­пе­ра и Бjе­ло­па­вли­ћа, под ње­гов бар­jак су jед­но­ду­шно ста­ла и сва дру­га бр­ђан­ска пле­ме­на. Овог пу­та их jе ко­нач­но оку­пи­ла и уjе­ди­ни­ла ве­ли­ка опа­сност ко­jа се над­ви­ла над Цр­ном Го­ром и вла­ди­ка jе успио да за крат­ко ври­jе­ме ор­га­ни­зу­jе и оку­пи дво­стру­ко броj­ни­jу од­бра­ну од оне на Мар­ти­ни­ћи­ма – тач­но 6.590 воj­ни­ка, ко­jе jе бла­го­сло­вио овим риjечима:

„Да­нас са ра­до­сним чув­ством оче­ку­jе наш ми­ли род ва­ше ви­те­шке под­ви­ге ви­jен­цем по­бjе­де овjен­ча­не чу­ти, а по­том да ви до­стоj­не пjе­сме спjе­ва­jу и ви­jен­це сла­ве пле­ту…”

– Мах­мут-па­ша jе сво­jу за­стра­шу­jу­ћу ор­ди­jу уло­го­рио до­ље у ље­шко­пољ­скоj рав­ни­ци, на просто­ру да­на­шњег се­ла Бе­ри и пла­ни­рао jе по све­му су­де­ћи да ода­тле ову­да пре­ко Кру­са, Дра­же­ви­не, Бу­ро­ња, Про­го­но­ви­ћа и Шти­та­ра уда­ри на Це­ти­ње – ка­зу­jе седамдесетпетогодишњи Дра­го Ми­шко­вић из Кру­са – а очи­глед­но jе до­бро знао ове ста­зе и бога­зе по­што му jе то би­ло дру­ги пут да воj­шти на цр­но­гор­ску пре­сто­ни­цу. Иако jе имао да­ле­ко броj­ни­jу воj­ску ни­jе очи­глед­но ра­чу­нао на то да су Цр­но­гор­ци вич­ни­jи овом ка­ме­ну и да они ипак бо­ље по­зна­jу оваj те­рен и бо­ље се сна­ла­зе у овоj бес­пу­ти­ци…

Не­ма бра­та док не ро­ди маj­ка…

На по­чет­ку пjе­сме у ко­jоj jе опjе­вао боj на Кру­си­ма, ха­џи Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић Тре­бjе­шки jе напра­вио jед­ну од наj­љеп­ших, не са­мо стил­ских бра­ву­ра у еп­скоj на­род­ноj по­е­зи­jи не­го и ци­jе­лу ма­лу по­ет­ску, фи­ло­зоф­ску сту­ди­jу о бра­ту, ста­вља­jу­ћи те­жи­шта на вjер­ност и брат­ску љу­бав и алу­ди­ра­jу­ћи, на­рав­но, на сра­мо­ту и из­даj­ство ко­jе jе по­чи­нио Стан­ко Цр­но­jе­вић:
„Не­ма ље­та без Ђур­ђе­ва дан­ка,
Ни­ти бра­та док не ро­ди маj­ка.
Брат jе сун­це што чо­вjе­ка гри­jе,
Брат jе до­бро ко­ме рав­на ни­jе,
Брат jе кри­ла на што чо­вjек ле­ти,
Брат jе са­бља ко­jа бра­та све­ти,
Брат jе до­бро и сло­бо­да ску­па,
Ал’ кад брат­ски ра­ди и по­сту­па.
А брат мо­же да бу­де не­сре­ћа,
Ис­ко­па­ње и про­паст наj­ве­ћа…”

 

Пише: Будо Симоновић

 

Сjу­тра: НИ­ЈЕ ДАО ДА МУ СКР­НА­ВЕ ГЛА­ВУ

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко су Сурдулички мученици?

Свети сурдулички мученици су канонизовани новомученици Српске православне цркве, страдали од бугарског окупатора

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​