Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе избjеглица Миодраг Линта рекао jе да jе инициjатива да се усташки поздрав „За дом спремни“ уведе као поздрав Оружаних снага Хрватске jош jедан доказ да jе хрватско друштво задоjено фашизмом и да jе антисрпска кампања ескалирала од уласка Хрватске у ЕУ. „За већину Хрвата данас усташе су борци за слободу, а не злочинци“, рекао jе Линта за РТС. Он сматра да су наjодговорниjи за то и за антисрпско расположење у Хрватскоj лидери наjвеће опозиционе странке те земље – Хрватске демократске заjеднице (ХДЗ), али и остале званичне институциjе и католичка црква коjе не реагуjу. „Они не само што ћуте на фашизациjу друштва, већ и заговораjу забрану ћирилице.

Нацистички поздрав на митингу у Загребу 2001. У Хрватскоj jе покренуто потписивање петициjе за увођење поздрава „За дом спремни“ у службену употребу у хрватским Оружаним снагама, а међу потписницима су академици, свешеници, фудбалери, адвокати и новинари. Потписници петициjе затражили су данас од хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић и предсjедника опозиционог ХДЗ-а Томислава Карамарка да предложе измjене Закона о хрватскоj воjсци да би поздрав „За дом спремни“ био уведен у службену воjну употребу, jавио jе портал „Индекс“. Они тврде да jе поздрав „За дом спремни“, коjи jе за вриjеме Другог свjетског рата био званични поздрав усташког покрета, заправо „старохрватски поздрав“. „Увођењем таквог поздрава у службену употребу његовала би се хрватска култура

Немачког председника jе занимало да ли Католичка црква у Хрватскоj сматра да су могући национални захтеви хрватског народа унутар jединствене jугословенске државе Фрањо Кухарић Немачка се jош 1983. године занимала за могућност успостављања независне Републике Хрватске, а из до сада непознатог стенограма прислушкиваног разговора немачког председника Карла Карстенса и загребачког кардинала Фрање Кухарића сазнаjе се да jе немачког председника занимало шта о томе мисли Католичка црква у Хрватскоj. Загребачки „Јутарњи лист” обjавио jе причу о активностима врха Католичке цркве у том правцу, а на основу тог стенограма, коjи jе, барем за сада, jедини таjно снимљени разговор надбискупа Кухарића, коjи се „у овоме тренутку из jош увек закључаних и блокираних таjних

Пише: Чедомир Антић Пишем Вам jавно зато што сам уверен да службена писма схватате лично. Не пишем Вам да бих Вас хвалио jер мислим да Вам таква обраћања штете и да их одавно сами подстичете. Желим да се jавност осведочи да и Ви знате. Зато Вам пишем на оваj начин. Регионална политика коjу водите доживела jе потпуни неуспех. Ви наравно, непрекидно процењуjући расположење просечних бирача и ослањаjући се на похвале коjе Вам изричу представници неколико европских и jедне прекоокеанске државе, jамачно мислите супротно и ово моjе обраћање примили би сте као озбиљно само када бих и jа могао да се похвалим да би за мене гласало бар два милиона бирача.

Манастир Острог Митрополиjа црногорско-приморска и епархиjе будимљанско-никшићка, милешевска и захумско-херцеговачка сматраjу да jе Црноj Гори потребан модеран и на цивилизациjским основама и општепризнатим начелима међународних конвенциjа утемељен закон коjи ће афирмисати кооперативну одвоjеност цркве и вjерских заjедница од државе и на прави начин штитити право на слободу вjероисповиjести. Из Митрополиjе црногорско-приморске и Епархиjе будимљанско-никшићке сматраjу и да треба одбацити Нацрт закона о слободи вjероисповиjести, припремљен нетранспарентно, на дискриминаторски начин, уз понижаваjуће игнорисање постоjања оних чиjи се правни положаj уређуjе, и то од министарства надлежног да штити и промовише људска права. Из Митрополиjе и Епархиjе поручуjу да Нацрт треба одбацити и због броjних неуставних одредби коjим се атакуjе на слободу вjероисповиjести

Сусрет са историjом: Наjвећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институциjа у Загребу Књигоцид деведесетих у Хрватскоj ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на jавним местима, уз лицемерно образложење да jе тиме постигнут максимум права српске мањине у Хрватскоj, и да ће убудуће Срби морати писмено да траже дозволу да службене дописе пишу на свом писму, неминовно нам намеће потребу да се за тренутак вратимо у прошлост. И то не у далеку прошлост. Да подсетимо шта се у Хрватскоj дешавало од 1990. до 2010. године, када jе ћирилица проглашена ђаволским

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула оциjенио jе да се српска мањина у Хрватскоj толерише, али не интегрише, и да Срби и даље имаjу проблем са запошљавањем коjе им гарантуjе закон. Као примjер он jе за загребачки „Вечерњи лист“ навео да се у општинама Лапац, Двор и другим запошљаваjу људи из Госпића и Сиска како се не би запослили тамошњи припадници српске мањине. Према истраживању Српског демократског форума из 2012. године, на подручjу десет jединица локалне самоуправе на коjем претежно живи српско повратничко становништво нема значаjних помака у остваривању етничке равноправности при запошљавању. Срби повратници и даље су изложени процесима социjалне изолациjе, друштвене мимикриjе, те немогућности

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе изjава хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић да jе задовољна нивоом заштите националних права мањина у Хрватскоj цинична и неистинита. Линта jе истакао да њена изjава не изненађуjе уколико се узме у обзир њена прошлост и политичко опредjељење, саопштено jе из Коалициjе. „Броjне чињенице потврђуjу тезу да су преостали Срби у Хрватскоj грађани другог реда jер су дискриминисани од надлежних државних органа и у диjелу законодовства“, истакао jе Линта. Он jе упозорио да у Хрватскоj већ двиjе године траjе антисрпска кампања чиjи jе циљ да се српским повратницима и прогнаним Србима пошаље порука да нису добродошли и

Четири табле са натписима на ћирилици и латиници постављене су данас на државне институциjе у општинама Воjнић и Врбовско у Хрватскоj. Хрватска – двоjезичне табле (илустрациjа) Табле су постављене након проведеног надзора у ове двиjе општине, а из хрватског Министарства управе наjављуjу да ће провести надзор и у другим градовима и општинама. У Министарству истичу да ће у срединама у коjима мањине чине више од трећине укупног становништва примиjенити законе коjи им гарантуjу право на равноправну употребу jезика и писма. Из Министарства истичу да ће се кренути од државних установа и предузећа, приjе свега од Хрватских путева, коjе су дужне да на путевима у срединама у коjима мањине имаjу право

Уништавање ћириличних табли у Вуковару Још од самог оснивања групациjе познатиjе под називом „Стожер за обрану хрватског Вуковара“ било jе jасно како помало успавана идеjа антисрпства, нетрпељивости и мржње према свему српскоме добиjа нови замах, али и jасне политичке контуре, прво кроз сам стожер, а затим и кроз Хрватску демократску заjедницу са своjим сателитима и на концу кроз градско веће града Вуковара. Ћирилица у том контексту , jасно да ниjе узрок проблема овога града и ове државе, па ни саме српске заjеднице у Републици Хрватскоj, она jе само врх леденог брега проблема са коjима се Срби у граду Вуковару, али нажалост и остатку Републике Хрватске, у оваквоj атмосфери неразумевања, нетоларанциjе

Бошњачки, посебно под именом „босански jезик“, лингвистички не постоjи, па државне институциjе Србиjе и Републике Српске мораjу тога бити свjесне и у складу са тим мораjу и дjеловати – одлука jе водећих стручњака из Одбора за стандардизациjу српског jезика. Одлука о бошњачком jезику донесена на посљедњоj сjедници Одбора за стандардизациjу, коjу jе потписао предсjедник тог одбора академик Иван Клаjн, биће послата министарствима просвjете и правде, као и премиjеру Србиjе, пишу „Вечерње новости“. У образложењу овог одбора се наводи да су српски и босански(бошњачки) jезик само различити по имену и да зато нема основа за посебне судске тумаче, уџбенике и наставу jер сви коjи знаjу српски jезик, знаjу подjеднако добро и

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оцjењуjе да недавне неуставне и незаконите измjене Статута Града Вуковара потврђуjу чињеницу да jе ХДЗ странка чиjи jе кључни елеменат политичког програма етничко чишћење преосталих Срба из Хрватске. Линта истиче да jе ХДЗ до уласка Хрватске у ЕУ 1. jула 2013. године водио политику лажне бриге о Србима, а када jе Хрватска постала члан ЕУ, ХДЗ jе одмах из фиоке извукао своj антисрпски програм коjи jе досљедно спроводио током 90-тих година. Он наводи у саопштењу да jе Хрватска под водством ХДЗ-а 1990. и 1991. године извршила агресиjу на Србе и Југославиjу с циљем стварања етнички чисте државе, о чему jе

Законски акт о забрани ћирилице у НДХ Хрватски портал „Индекс“ обjавио jе изводе из основних закона Независне Државе Хрватске (НДХ) из 1941. године коjима jе забрањена употреба ћирилице. У тексту под насловом „Вратимо се у 2015. годину“, загребачки портал пише о томе да jе ћирилица забрањена 25. априла 1941. године, двиjе недjеље по успостављању НДХ. „На подручjу НДХ забрањуjе се употреба ћирилице“, наводи се у ставу jедан Законске одбредбе о забрани ћирилице коjу jе потписао Анте Павелић. „Индекс“ такође цитира наредбу за припаднике Министарства унутрашњих послова коjу jе потписао министар Андриjа Артуковић. „Забрањена jе свака употреба ћирилице на циjелом подручjу НДХ. То се односи на циjело пословање свих државних и

Воjислав Шешељ Лидер СРС Воjислав Шешељ рекао jе данас да jе забрана ћирилице у Вуковару очекиван потез jер сви нивои власти у Хрватскоj воде искључиво антисрпску политику. „Хрватска ће ту политику да води све док последњи Србин не буде отеран са териториjе те нове усташке државе коjа jе формирана уз асистенициjу западних сила и коjа се заснива на стотинама хиљада убиjених и стотина хиљада протераних Срба“, рекао jе Шешељ на конференциjи за новинаре у просториjама СРС. Он jе власт у Хрватскоj назвао „усташком“, а колико jе jака таква ориjентациjа Хрватске говори и прекид емисиjе у коjоj jе гостовао предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац. Извор:  Везане виjести: Воjвода Шешељ тресе Хрватску –

Љиља Петровић-Зечић Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић сматра да jе изложба „Језик и писменост“ одличан примjер како да се ћирилици да одређени значаj, у времену када jе угрожена и када има оних коjи би жељели да нестане. „Ова изложба jе веома значаjна због чињенице колико jе ћирилица данас угрожена и колико би неки жељели да нестане, као и да jе деведесетих година прошлог виjека настао велики броj квази-jезика као симбол националног идентитета и потребе да се људи и заjеднице раздвоjе“, рекла jе Зечићева пред отварање изложбе „Језик и писменост“ у Бањалуци. Она сматра да би брига о jезику и писму требало да буде приоритетна дужност