Kako se nadbiskup Kuharić žalio da ga zovu fašistom

Datum objave: ponedeljak, 24 avgusta, 2015
Veličina slova: A- A+

Nemačkog predsednika je zanimalo da li Katolička crkva u Hrvatskoj smatra da su mogući nacionalni zahtevi hrvatskog naroda unutar jedinstvene jugoslovenske države

Franjo Kuharić

Franjo Kuharić

Nemačka se još 1983. godine zanimala za mogućnost uspostavljanja nezavisne Republike Hrvatske, a iz do sada nepoznatog stenograma prisluškivanog razgovora nemačkog predsednika Karla Karstensa i zagrebačkog kardinala Franje Kuharića saznaje se da je nemačkog predsednika zanimalo šta o tome misli Katolička crkva u Hrvatskoj.

Zagrebački „Jutarnji list” objavio je priču o aktivnostima vrha Katoličke crkve u tom pravcu, a na osnovu tog stenograma, koji je, barem za sada, jedini tajno snimljeni razgovor nadbiskupa Kuharića, koji se „u ovome trenutku iz još uvek zaključanih i blokiranih tajnih arhiva, uspeo probiti van, na površinu”.

Tajno snimanje je obavila, dakako, Služa državne bezbednosti, a zabeleženo je i kako je rešen „mali tehnički problem”, pošto je sastanak, posle susreta sa hrvatskim državnim zvaničnicima, održan na poziv nemačkog predsednika, i to ne u Nadbiskupiji na Kaptolu (koja je još od šezdesetih bila ozvučena, kako tvrdi novinar), nego u Banskim dvorima, gde je bilo sedište vlade i gde je Karsten formalno bio domaćin a ne gost Kuhariću. Kako ta prostorija nije bila ozvučena, „Jutarnji” prenosi da su se službenici Državne bezbednosti dosetili da u ono vreme po svojoj pouzdanosti i kvalitetu legendarni švajcarski profesionalni magnetofon „nagra” stave u jednu torbicu, koja je tobože slučajno zaboravljena na stolu ili nekom drugom komadu nameštaja.

U to vreme, godinu dana pre održavanja „Nacionalnog euharistijskog kongresa”, kojim se obeležavao jubilej „Trinaest stoleća kršćanstva u Hrvata”, podseća se da je u vlasti RH, pa i u celoj SFRJ, vladala svojevrsna uzbuna, pa i panika, zbog tog spektakularnog verskog skupa, a dobrim delom i zbog toga što je u medijima najavljivano da će podršku Hrvatima ličnim dolaskom dati papa Vojtila.

Nemački predsednik, koji je bio član Demohrišćanske stranke i nije bio katolik nego evanđelista, u kurtoaznom delu razgovora je priupitao nadbiskupa Kuharića da li će papa zaista doći. Kuharićev odgovor je otkrio, osim činjenice da je papu još pre tri godine pozvala Savezna vlada, i to da su se odnosi pogoršali i da je on lično bio jako napadan. „Jedan me visoki državnik u javnosti nazvao fašistom i tako se počela kvariti atmosfera. Mi sada čekamo kakve će uslove vlada postaviti za posetu pape”, rekao je Kuharić.

Kuharića je fašistom nazvao predsednik Predsedništva SRH Jakov Blažević, koji je, kako konstatuje novinar „Jutarnjeg”, bio nekadašnji tužilac „na montiranom procesu” 1946. nadbiskupu Alojziju Stepincu, a od 1981. je pokrenuo veliki „antikrstaški rat protiv Katoličke crkve u Hrvatskoj, uperen podjednako i na Stepinca i na Kuharića”.

Na tom sastanku 7. septembra 1983. godine u Zagrebu, pored nemačkog predsednika koji je ostao zapamćen po tome što je prepešačio celu Nemačku i bio omiljen među građanima, bio je prisutan i nemački državni ministar Mihael Mertes, koji je otvoreno upitao nadbiskupa Kuharića „hoće li se jugoslovenska država u neko dogledno vreme raspasti”. Kako je od Kuharića dobio diplomatski odgovor da crkva ne određuje državne strukture niti političke sisteme, ali da brani etička načela slobode i ravnopravnosti, Nemce je zanimalo da li je odbrana takvih načela uopšte moguća u jednoj komunističkoj zemlji, kakva je SFRJ.

Mertes je pri tom Kuhariću rekao da ga „jugoslavensko pitanje” (ili „hrvatsko pitanje”) jako zanima i zbog toga što je on, jednako kao i nemački predsednik Karstens, „zapadni političar” – a Zapad ima, kako je istakao, „znatan interes za stabilnost ove (jugoslovenske – op. aut.) države ovde u ovom političkom regionu”.

Na to im je Kuharić odgovorio: „Da, vlada bi (mislio je na jugoslovensku vladu, tj. na SIV – op. aut.) morala zaista sprovoditi ustavna načela.” Sasvim je jasno da je Kuharić u ovoj svojoj rečenici aludirao na Ustav iz 1974. koji je SR Hrvatskoj, kao uostalom i svim drugim jugoslovenskim republikama i pokrajinama, davao vrlo visoki stepen autonomije, pa i određena obeležja državnosti, objasnio je hrvatski novinar.

A onda je usledilo ključno pitanje, „pitanje svih pitanja”, na koje je kardinal Kuharić, hteo ili ne, morao dati i nešto više od kurtoaznog, čisto diplomatski sročenoga odgovora.

A ono je glasilo: „Gospodine kardinale, dozvolite da još jednom kratko upitam, jer nisam sasvim razumeo: da li Katolička crkva smatra da su legitimni nacionalni zahtevi hrvatskog naroda unutar sadašnjeg ustavnog poretka i unutar jedne jedinstvene jugoslovenske države mogući?”

Kuharićev odgovor je glasio: „Crkva se ne izjašnjava na to pitanje, ne daje nikakve izjave o tome, niti javno niti privatno. Ja sam rekao u razgovoru: Crkva Jugoslaviju priznaje kao stvarnost, i u njoj živi, i ne smatra se pozvanom da ruši Jugoslaviju, ali želi da se u njoj… da svi budu zadovoljni.”

Piše: B. Mitrinović

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

Pod tuđim krstom: Četnik već u vrtiću! (13) – Jadovno 1941.

Darko Hudelist: Uloga Vatikana u raspadu Jugoslavije – Jadovno

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: VATIKAN I TITOVA

Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo “Otkosom” novembra 1991

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top