Како се надбискуп Кухарић жалио да га зову фашистом

Немачког председника jе занимало да ли Католичка црква у Хрватскоj сматра да су могући национални захтеви хрватског народа унутар jединствене jугословенске државе

Фрањо Кухарић

Немачка се jош 1983. године занимала за могућност успостављања независне Републике Хрватске, а из до сада непознатог стенограма прислушкиваног разговора немачког председника Карла Карстенса и загребачког кардинала Фрање Кухарића сазнаjе се да jе немачког председника занимало шта о томе мисли Католичка црква у Хрватскоj.

Загребачки „Јутарњи лист” обjавио jе причу о активностима врха Католичке цркве у том правцу, а на основу тог стенограма, коjи jе, барем за сада, jедини таjно снимљени разговор надбискупа Кухарића, коjи се „у овоме тренутку из jош увек закључаних и блокираних таjних архива, успео пробити ван, на површину”.

Таjно снимање jе обавила, дакако, Служа државне безбедности, а забележено jе и како jе решен „мали технички проблем”, пошто jе састанак, после сусрета са хрватским државним званичницима, одржан на позив немачког председника, и то не у Надбискупиjи на Каптолу (коjа jе jош од шездесетих била озвучена, како тврди новинар), него у Банским дворима, где jе било седиште владе и где jе Карстен формално био домаћин а не гост Кухарићу. Како та просториjа ниjе била озвучена, „Јутарњи” преноси да су се службеници Државне безбедности досетили да у оно време по своjоj поузданости и квалитету легендарни шваjцарски професионални магнетофон „награ” ставе у jедну торбицу, коjа jе тобоже случаjно заборављена на столу или неком другом комаду намештаjа.

У то време, годину дана пре одржавања „Националног еухаристиjског конгреса”, коjим се обележавао jубилеj „Тринаест столећа кршћанства у Хрвата”, подсећа се да jе у власти РХ, па и у целоj СФРЈ, владала своjеврсна узбуна, па и паника, због тог спектакуларног верског скупа, а добрим делом и због тога што jе у медиjима наjављивано да ће подршку Хрватима личним доласком дати папа Воjтила.

Немачки председник, коjи jе био члан Демохришћанске странке и ниjе био католик него еванђелиста, у куртоазном делу разговора jе приупитаo надбискупа Кухарића да ли ће папа заиста доћи. Кухарићев одговор jе открио, осим чињенице да jе папу jош пре три године позвала Савезна влада, и то да су се односи погоршали и да jе он лично био jако нападан. „Један ме високи државник у jавности назвао фашистом и тако се почела кварити атмосфера. Ми сада чекамо какве ће услове влада поставити за посету папе”, рекао jе Кухарић.

Кухарића jе фашистом назвао председник Председништва СРХ Јаков Блажевић, коjи jе, како констатуjе новинар „Јутарњег”, био некадашњи тужилац „на монтираном процесу” 1946. надбискупу Алоjзиjу Степинцу, а од 1981. jе покренуо велики „антикрсташки рат против Католичке цркве у Хрватскоj, уперен подjеднако и на Степинца и на Кухарића”.

На том састанку 7. септембра 1983. године у Загребу, поред немачког председника коjи jе остао запамћен по томе што jе препешачио целу Немачку и био омиљен међу грађанима, био jе присутан и немачки државни министар Михаел Мертес, коjи jе отворено упитао надбискупа Кухарића „хоће ли се jугословенска држава у неко догледно време распасти”. Како jе од Кухарића добио дипломатски одговор да црква не одређуjе државне структуре нити политичке системе, али да брани етичка начела слободе и равноправности, Немце jе занимало да ли jе одбрана таквих начела уопште могућа у jедноj комунистичкоj земљи, каква jе СФРЈ.

Мертес jе при том Кухарићу рекао да га „jугославенско питање” (или „хрватско питање”) jако занима и због тога што jе он, jеднако као и немачки председник Карстенс, „западни политичар” – а Запад има, како jе истакао, „знатан интерес за стабилност ове (jугословенске – оп. аут.) државе овде у овом политичком региону”.

На то им jе Кухарић одговорио: „Да, влада би (мислио jе на jугословенску владу, тj. на СИВ – оп. аут.) морала заиста спроводити уставна начела.” Сасвим jе jасно да jе Кухарић у овоj своjоj реченици алудирао на Устав из 1974. коjи jе СР Хрватскоj, као уосталом и свим другим jугословенским републикама и покраjинама, давао врло високи степен аутономиjе, па и одређена обележjа државности, обjаснио jе хрватски новинар.

А онда jе уследило кључно питање, „питање свих питања”, на коjе jе кардинал Кухарић, хтео или не, морао дати и нешто више од куртоазног, чисто дипломатски сроченога одговора.

А оно jе гласило: „Господине кардинале, дозволите да jош jедном кратко упитам, jер нисам сасвим разумео: да ли Католичка црква сматра да су легитимни национални захтеви хрватског народа унутар садашњег уставног поретка и унутар jедне jединствене jугословенске државе могући?”

Кухарићев одговор jе гласио: „Црква се не изjашњава на то питање, не даjе никакве изjаве о томе, нити jавно нити приватно. Ја сам рекао у разговору: Црква Југославиjу признаjе као стварност, и у њоj живи, и не сматра се позваном да руши Југославиjу, али жели да се у њоj… да сви буду задовољни.”

Пише: Б. Митриновић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13) – Jadovno 1941.

Дарко Худелист: Улога Ватикана у распаду Југославиjе – Jadovno …

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВАТИКАН И ТИТОВА …

Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo „Otkosom“ novembra 1991 …