комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора Александар Чотрић, народни посланик Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века, потребно jе у нашоj земљи, законом, или одлуком Владе, установити и дан када ћемо се сећати жртава комунистичког тоталитарног режима. На тлу Србиjе он jе одговоран за смрт више од сто хиљада људи, коjи су сахрањени у броjним масовним гробницама. Основни циљ успостављања дана сећања jе да се утврди пуна историjска и кривичноправна истина о овим догађаjима, да злочини не остану некажњени и да се никада више не понове. Од свих република бивше

Патриjарх Иринеj Његова светост патриjарх српски Иринеj оциjенио jе данас да су зло у прошлости чинили сви, али Срби у мањоj мjери него њихови сусjеди, и указао на важност да све стране опросте злочине. Он jе током боравка у манастиру Крка, гдjе jе служио литургиjу поводом четири виjека од оснивања српске Богословиjе, рекао новинарима да су Срби и Хрвати братски народи коjи су се подjелили и наниjели jедни другима зло коjе се не смиjе поновити. “Зло су чинили нама суседи и ми њима, али ми у много мањоj мери но они”, рекао jе патриjарх и нагласио како jе битно опростити, али и добити опрост за недjела коjа су, како jе

Патриjарх Иринеj у манастиру Крка Светом архиjереjском литургиjом, коjу jе предводио патриjарх српски Иринеj, са митрополитима и епископима Српске православне цркве, у манастиру Крка jе настављено обиљежавање четири виjека Богословиjе и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима Милаша. “Крка jе кроз векове симбол опстанка Срба у Далмациjи”, рекао jе патриjарх Иринеj, нагласивши да jе седмовjековна историjа манастира Крка свjедок и чувар православља у овим страдалним краjевима. Светоj архиjереjскоj литургиjи присуствовао jе предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Прослави у Крки присуствуjу броjни званичници Србиjе, Српске и Хрватске. У касним поподневним часовима, патриjарх Иринеj ће посjетити Шибеник и Сплит, тамошње православне храмове, а састаће се с градоначелницима ових градова

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе да би скандал свjетских размjера био да Србиjа укине латиницу, док лупање ћириличних табли у Хрватскоj остаjе без икаквог одjека, и да jе зато зачуђен што у ЕУ не реагуjе на властиту чланицу када jе риjеч о питањима темељних вриjедности ЕУ. Премиjер Србиjе jе, поводом чињенице да се ЕУ прогласила ненадлежном када jе риjеч о укидању права на коришћење ћирилице или двоjезичности у Вуковару, рекао да и даље очекуjе да неко из ЕУ каже нешто о том питању, а да ће Србиjа остати привржена европском путу. “Када jе Србиjа била у питању, изjашњавали су се о много мање важним питањима. Кад су

Језиву истину са Голог отока открива нам последњи политички робиjаш Павле Равлић (90). Ово jе његова прича   Фото: Д.Злоjутро, Profimedia/World history archive Настављамо Телеграфов сериjал са Голог отока, а можда наjjезивиjу причу открива нам последњи политички робиjаш на овом острву страве на коjем jе Тито убиjао своjе партизане. Павле Равлић (90) прича нам како су “другови” сахрањивали “другове”! ЗОВУ МЕ МРТВИ ДРУГОВИ СА ГОЛОГ ОТОКА ДА ИМ СЕ ВРАТИМ: Ово jе последњи робиjаш у Титовом логору! (ФОТО) Након више сати проведених у “шетњи” по Голом отоку са jуначином Равлићем, открио сам можда и наjстрашниjу причу. ОВО ЈЕ НАЈКРВАВИЈЕ МЕСТО У ЈУГОСЛАВИЈИ: Ушли смо у ПЕТРОВУ РУПУ, ту jе Тито

У оквиру верских или националних држава: Србиjе, Хрватске, Босне, Словениjе, Македониjе, Косова, Црне Горе сви идеолошки противници су се у рату муњевито уjединили и помирили, а окренули се против оних других – противника друге вере и нациjе   Мирослав Јанковић ПРЕДЛОГ Александра Вучића да се одреди заjеднички дан сећања на све жртве наших минулих ратова, бивши “jугорођаци” дочекали су различито. Словенце то уопште не интересуjе, Албанци све српско ионако одмах шутну ногом, Хрвати су кроз уста Милановића дрско одбрусили да “њима нико неће одређивати дане пиjетета и сућути”, а Бошњаци су по обичаjу све одћутали. Наравно, само jедно краће време. А онда, као испод оних Андрићевих дубоких и тамних наслага

Патриjарх Иринеj у Задру Његова светост патриjарх Српски Иринеj изjавио jе данас у Задру да се Господ радовао када су Хришћани били jединствени и позвао на превазилажење посљедица недавних трагичних сукоба, за коjе jе пожелио и Богу се помолио да се никада више не понове. Он jе након сусрета са православним вjерницима Задра и околине и надбискупом задарским Желимиром Пуљићем указао на велику личну одговорност оних коjи предводе обjе хришћанске Цркве, као и свих свештеника, jер се, како jе рекао, на њих угледа и слиjедећи њихов примjер поступа вjерни народ Божjи, саопштено jе из СПЦ. “Нека Господ благослови и православни и католички народ. Будите деца Божjа – дужни смо и

Александар Вулин Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjа Александар Вулин рекао jе да jе од реаговања хрватске владе на забрану ћириличног писма у Вуковару, важниjе да ли ће и како реаговати ЕУ. “Ако ЕУ може своjоj чланици да дозволи да забрани употребу писма jедном народу, да забрани сећање на Србе, коjих у Хрватскоj више нема, или их има веома мало, питање jе какве су то онда њене вредности. Да ли смо ми онда зрели за ЕУ, ако ЕУ не може да одреагуjе на чист, jасан пример расизма”, истакао jе Вулин. Вулин jе замолио хрватску Владу да реагуjе и да распусти вуковарско градско виjеће, коjе се прославило пjевањем

Чланови Градског већа Вуковара донели су већином гласова одлуку да промене Статут града, и тиме укину могућност постављања ћириличних натписа на jавним институциjама Једно од раниjих ломљења ћириличних табли ВУКОВАР – Вуковарско Градско веће изгласало jе данас измене градског Статута према коjима нису предвиђене двоjезичне табле, односно ћирилично писмо, на градским установама, институциjама, трговима и улицама у Вуковару. Да ћирилице до даљег неће бити на натписима у Вуковару одлучиле су странке с хрватским предзнаком у Већу, коjе су већином гласова усвоjиле измене и допуне градског Статута према предлогу градоначелника Ивана Пенаве (ХДЗ), преносе хрватски медиjи. За измене jе гласало десет посланика владаjуће градске коалициjе ХДЗ-ХКС, уз подшку представнице ХДССБ-а Славице

Обиљежавању четири виjека Богословиjе Света Три Јерарха и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима присуствоваће Његова светост патриjарх српски Иринеj… Посjета патриjарха Иринеjа jе веома значаjна за српски народ у Далмациjи, али и Хрватскоj… Људи на овим просторима вапе за миром, благословом божиjим и jеванђељским jезиком. Епископ Фотиjе Разговарао: Борис НОГО Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе истакао jе да jе обиљежавање четири виjека Богословиjе Света Три Јерарха и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима Милаша велики jубилеj из кога jе видљиво да српски народ има дубоке кориjене у Далмациjи. “Срби су у 14. виjеку у Далмациjи подигли своjе манстире Крку, Крупу и Драговић, коjи су постали духовни центри”,

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избеглица у Србиjи Миодраг Линта осудио jе данас “фашистичко понашање” замjеника градоначелника Вуковара Мариjана Павличека из Хрватске конзервативне странке и предсjедника вуковарског Градског виjећа из ХДЗ-а Игора Гаврића због пjевања усташке пjесме “Ево зоре, ево дана”. Линта jе позвао хрватског предсjедника Колинду Грабар Китаровић, Владу Хрватске, челнике хрватских политичких странка и Градско виjеће Вуковара да jавно осуде скандалозно понашање Павличека и Гаврића и затраже да поднесу оставке. Он jе затражио и да Полициjска управа Вуковарско-сриjемска поднесе кривичну приjаву против Павличека и Гаврића за ширење говора мржње и пjевање фашистичких пjесама, а државно тужилаштво да покрене кривични поступак против двоjице челника Града Вуковара. “Фашистички испад Павличека

На Опленцу служен помен краљу Петру I Карађорђевићу У Цркви светог Ђорђа на Опленцу код Тополе данас jе одржана комеморативна церемониjа поводом 95 година од смрти краља Петра Првог Ослободиоца. Обиљежавању 95 година од смрти краља Петра Првог присуствовао jе принц Александар Карађорђевић, коjи jе положио виjенац на гроб у Краљевском маузолеjу на Опленцу. Он jе у присуству члана Крунског виjећа Душана Бапца присуствовао помену и литургиjи коjу jе служио Његово преосвештенство владика шумадиjски Јован у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Краљ Петар Први Карађорђевић, рођен jе 1844. године и био jе пето диjете кнеза Александра и Кнегиње Персиде, кћерке воjводе Јеврема Ненадовића. Дjед му jе био врховни вожд Првог

У сусрет 210. годишњици битке на Иванковцу, jедне од наjвећих славних победа у првом српском устанку. Петар Добрњац и Миленко Стоjковић се истакли у биткама против Турака, али су се замерили вожду Обновљена кућа Петра Добрњца у Пожаревцу, коjа представља своjеврсни музеj У уторак, 18. августа, навршиће се тачно 210 година од чувене битке на Иванковцу, jедне од наjвећих у Првом српском устанку, у коjоj су се по храбрости посебно истакле воjводе Браничева, Петар Добрњац и Миленко Стоjковић. Ова битка водила се 18. августа 1805. године, на брду Иванковац код Ћуприjе, када су се српски устаници по први пут сукобили са турском воjском, коjа jе кренула у осваjање Београда, предвођена

Аушвиц У обjекту у Панчеву коjи jе био сабирни центар 1941. године и одакле су Немци одводили људе у смрт сада се служи брза храна и долази у провод. У згради у коjоj jе током Другог светског рата био сабирни логор за банатске Јевреjе у Панчеву налази се пицериjа “Пиленце”. Морбидно делуjе да људи данас уживаjу у брзоj храни на месту одакле су фашисти одводили у смрт на хиљаде људи, пише Курир. Историчар Милан Кољанин каже да jе логор у згради некадашње Свиларе у Панчеву формиран 22. jуна 1941. године и у њему су боравили сви коjе су Немци похапсили jер су им били сумњиви. “У jедном кратком периоду у

На изложби о Србима у Пећи у галериjи “Прогрес” у Кнез Михаjловоj у Београду изложена jе слика соколског оркестра из Пећи. Поводом изложбе jе моj чланак о Соколском друштву у Пећи. На Косову и Метохиjи jе од 1909. почело оснивање српских соколских друштава. У Пећи вежбао jе омладинце гимназист Младен Герић. (1) После Првог светског рата соколска друштва на Косову и Метохиjи обновила су своj рад. Соколска друштва на Косову и Метохиjи већим делом су била део Соколске жупе Скопље, а мањим делом жупе Цетиње. Соколско друштво у Пећи било jе део IV окружjа Соколске жупе Цетиње. Године 1934. старешина jе био Радивиjе Зоњић, заменик Воjислав Герић, секретар Мило Кастратовић,