SRPSKI SOKOLI U PEĆI

Datum objave: subota, 15 avgusta, 2015
Veličina slova: A- A+
Sokolsko društvo u Uroševcu
Sokolsko društvo u Uroševcu

Na izložbi o Srbima u Peći u galeriji “Progres” u Knez Mihajlovoj u Beogradu izložena je slika sokolskog orkestra iz Peći. Povodom izložbe je moj članak o Sokolskom društvu u Peći. Na Kosovu i Metohiji je od 1909. počelo osnivanje srpskih sokolskih društava. U Peći vežbao je omladince gimnazist Mladen Gerić. (1) Posle Prvog svetskog rata sokolska društva na Kosovu i Metohiji obnovila su svoj rad. Sokolska društva na Kosovu i Metohiji većim delom su bila deo Sokolske župe Skoplje, a manjim delom župe Cetinje. Sokolsko društvo u Peći bilo je deo IV okružja Sokolske župe Cetinje. Godine 1934. starešina je bio Radivije Zonjić, zamenik Vojislav Gerić, sekretar Milo Kastratović, načelnik Arsenije Kostić, prvi zamenik Nikola Lazarević, drugi zamenik Ilija Vasić, načelnica Milica Arsović, prva zamenica Ljubica Bukumirić,  druga zamenica Darinka Peković, prosvetar Milosav Vasović, statističar Petar H. Panzović, blagajnik Aranđel Popadić, referent N.O. odseka Dimitrije Grujić, referent poljoprivrednih i sokolskih četa Vukajlo Dević, lekar dr. Risto Đuričić. Članovi uprave bili su : Velimir Jojić, Šćepan Arsović, Nikola Ivančević, Sulejman Haznadarević, Simon Kažić, Josif Brence, Miroslav Đurović, Uroš Krgović, Milan Gazikalović, Risto Marković. Zamenici su bili Marko Babović, Dimitrije Sterđević, Mula Ahmet Jašar, Borislav Jockić, Živan Vojinović, Ilija Popović, Dušan Stanišić, Pavle Ljumezi, Milorad Rajević i Mateja Pazarkić. Revizori su bili : Radomir Vešović, Bogdan Šoškić, Nedžip Bašić, Mateja Sinadinović, Arsenije Gerić, Stojadin Milićević, Ćamil Mahmutbegović, Nikola Bikaljević, Stevan Batalović i Blagoje Stanjević. U Sudu časti bili su : Vojin Stanković, Vladan Rakić, Dušan Marković, Ivan Miletić, Petar Vujović, Krsto Bošković, Joko Raičković i Aleksa Stevančević.(2) 

Sedište IV okružja bilo je u Peći. Načelnik je bio Arsenije Kostić, a načelnica Milica Arsović. Bilo je 7 društava i 25 sokolskih četa. Sokolsko društvo u Peći imalo je 12 seoskih četa. Društvo je imalo sve vežbajuće kategorije sem članica i starije braće. Godine 1937. bio je 261 član vežbajućih kategorija. Održan je 1937. javni čas na kome je učestvovalo 454 vežbača svih kategorija, zajedno sa seoskim četama. Iz društva je na sletu u Subotici 1936. učestvovalo 29 članova, od kojih je bilo 15 članova vežbača i jedna članica. Iz rasadnika u Peći podeljeno je sokolskim četama sadnica : 180 jabuka, 80 krušaka, 100 šljiva, 20 trešanja, 20 oraha i 10 kajsija. Sadnice su podeljene četama Goraždevac, Dobruša, Ljevoši, Siga i Vrela iz društva Peć.(3)

Sokolska četa u Goraždevcu, kod Peći, osvetila je 1 decembra 1939. svoje strelište, koje su uredili sami članovi. Četa je jedna od najaktivnijih u staroj Metohiji, a zato je bio zaslužan starešina B. Radević. Stanovnici sela proslavili su se herojstvom u borbama i u poslednjim ratovima. Selo je dobilo naziv “male Crne Gore”.(4) Sokolska četa u Goraždevcu održala je 1941. godišnju skupštinu, na kojoj je konstatovan pozitivan rad, naročito odbrambeno-vaspitnog i streljačkog odseka, i rad u Sokolskoj Petrovoj Petoletci. Izabrana je pretežno stara uprava na čelu sa učiteljem Bogdanom Radojevićem. Za zamenika starešine izabran je stari prota Milivoje Miletić, sa 36 godina svešteničke službe. Njegova kuća je bila kao narodni dom : kancelarije seoske čete, dve zadruge i dr. bile su smeštene kod njega. (5) Sokolska četa u Goraždevcu uprkos smetnjama imala je 9. marta 1941. prvo prethodno prolećno gađanje, koje je okupilo i omladinu iz građanstva. Učestvovalo je i 26 obveznika prazničnog tečaja iz obaveznog telesnog vaspitanja. Uslove je ispunilo 26 članova čete (učestvovalo je 34) i 8 iz redova građana. (6)

Sokolska župa u Skoplju
Sokolska župa u Skoplju

Posle Prvog svetskog rata rad sokolskih društava na Kosovu i Metohiji je obnovljen. Prilikom sleta u Skoplju sokoli su posetili Kosovo Polje 1928. Društva su bila podeljena na Sokolske župe Skoplje i Cetinje. Sokolska društva su osnivala seoske čete, koje su radile na unapređenju sela. Sokolski rad je nastavljen do Aprilskog rata 1941.

 

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene:

  1. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, „Spomenica o proslavi 30godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god. ”, Str. 5-30, Skoplje, 1940; „Sokolstvo u Južnoj Srbiji“, „Soko na Vardaru“, Skoplje, juli 1933, br. 7, str.50,51,52;
  2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik “, Beograd, 1934,  str. XXIX; 
  3. „ Glasnik Sokolske župe Cetinje”, Cetinje, 1 maja 1937, br. 5, str. 92, 107, 111;
  4. „Jedna valjana četa”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 5; 
  5. Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februara 1941, br. 9, str. 6;
  6. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 mart 1941,  br. 11, str. 4;

 

 

Vezane vijesti:

KRALjICA MARIJA NA PRIMORJU

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti

rad sokola na kosovu i metohiji u međuratnom periodu

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj … – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno …

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top