Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић фебруара ове године у Загребу Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи „Било би добро када би Србиjа отворила конзулат у Книну”, „Под хитно затворити српски конзулат у Риjеци и отворити у Книну”, „Србиjанско велепосланство у Книну враћа избеглице дома”… ово су само неки од коментара написаних протекле недеље на хрватским друштвеним порталима на тему повратка расељених грађана Хрватске српске националности. Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи. Они су мишљења да

Стипендиста Привредника ЗАГРЕБ – Прве генерациjе стипендиста Српског привредног друштва “Привредник” стигле су до своjих факултетских диплома. Ратна су то деца, коjа су своjе прве кораке и спознаjе стекла у турбулентном окружењу деведесетих година прошлог века, у страху, сиромаштву и неизвесности. Одрасла су изненада, преко ноћи, у избегличкоj колони, али негде у себи успела су сачувати своjе снове и после свега, избегличког живота и повратничког преживљавања, смоћи снаге да крену даље. Преко своjих леђа превалила су велико бреме животних, завичаjних, националних, идеолошких и политичких проблема, коjи су их научили да се не смеjу предати. Данас су то остварени и испуњени људи. Пред коjима су нови изазови, коjих се не боjе.

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик са предсjедником Хрватске Колиндом Грабар Китаровић. Остали у неки проблеми коjи се тичу прошлости, односно тумачења чињеница из прошлости, али данас jе неопходно радити на питањима будућности Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да jе данашњи састанак са делегациjом Хрватске, коjу jе предводила предсjедник Колинда Грабар Китаровић, био веома добар и да jе унио довољно елемената за додатно разумиjевање свих проблема коjи су од заjедничког интереса. Додик jе нагласио да jе веома важно да jе данас у посjети Бањалуци била предсjедник Хрватске, jер то говори о уважавању управо онога што jесте БиХ и то би могло да буде добра порука и за многе коjи

Манастир Савина ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар О овоме покушаjу зна се у српском народу углавном по аутобиографиjи знаменитог протосинђелаКирила Цвjетковића из  Баошића у Боки, коjу jе краjем 19. виjека обjавио прота Димитриjе Руварац. Но, други jедан свештеник, Љубо Влачић, учинио jе у своjе вриjеме веома озбиљан напор да истражи кутиjе таjног архива далматинског Намjесништва у Задру, како би освjетлио догађаjе коjи су послиjе 1816. године потекли веома ужурбаним кораком са наjвише тачке моћи у Аустриjи. Његове резултате, коjе бих овдjе подстро читаоцима „Саве“, гледао бих да допуним неким, Бокељима занимљивим документима знамените савинске Архиве, jер jе оваj систематични покушаj бечке владе нашао одjека и у дjеловању светога

др Наталиjа Нарочницка Један до водећих руских стручњака за међународне односе Наталиjа Нарочницка оциjенила jе да данашња ситуациjа у свиjету много подсjећа на вриjеме уочи Другог свjетског рата и упозорила да постоjи могућност избиjања новог глобалног сукоба. Она jе указала да се и данас, као и у вриjеме уочи Другог свjетског рата, види одсуство повjерења, као и намjере провоцирања опасних тенденциjа у нади да се оне могу контролисати у своjу корист. Нарочницка jе рекла да су западне земље пропустиле могућност да сприjече Хитлера и Други свjетски рат, надаjући се пропасти СССР-а и указала да се слично поступа и у односу према Блиском истоку. „Циничан однос неких западних стратега према `Исламскоj

Митрополит Порфириjе и Миодраг Линта Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе и замjеник предсjедника Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта сагласили су се да jе потребно да Србиjа и Хрватска воде сталан и суштински диjалог на рjешавању свих отворених питања. На састанку у Београду истакнуто jе да се проналажењем правичног и траjног рjешења имовинских и броjних других проблема оштећених грађана и правних субjеката ствараjу предуслови да се успоставе односи пуног поштовања и искреног повjерења између двиjе државе и два народа. Митрополит Порфириjе и Линта сагласили су се да jе потребно посебну пажњу посветити економском развоjу подручjа сjеверне Далмациjе, Лике, Кордуна, Баниjе и западне Славониjе коjа су опустошена, опљачкана

Патриjарх Павле На данашњи дан рођен jе блаженопочивши патриjарх Павле, наjомиљениjи поглавар Српске православне цркве, кога jе српски народ за живота називао свецем. Патриjарх Павле, чиjе jе световно име Гоjко Стоjчевић, рођен jе 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славониjи, у породици земљорадника. Преминуо 15. новембра 2009. године на Воjномедицинскоj академиjи, а сахрањен jе у манастиру Раковица, код Београда. За 44. српског патриjарха изабран jе 1. децембра 1990. године, када jе замиjенио болесног патриjарха Германа. На мjесту поглавара Српске православне цркве провео jе 19 година. Патриjарх Павле jе у родном мjесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славониjи, завршио основну школу. Нижу гимназиjу завршио jе у Тузли,

Latinica Ако нам нитко не жели помоћи, ни браћа ни комшиjе, нек нас сви оставе на миру, а не да скупљаjу политичке поене на нама   Синиша Љубоjевић Пише: Синиша Љубоjевић Већ мjесецима политички лешинари надлиjећу над Србима у Хрватскоj. Србе с висина гледаjу као лаки плиjен коjи нема куда. Можда смо и сами заборавили да смо стари европски народ настањен на подручjу Славониjе, Лике, Кордуна и Баниjе стотинама година, а у Далмациjи jош од доба Немањића и Цара Душана. Изграђени манастири од далматинског камена у 13 стољећу свjедоче тко jе крчио Далматинску загору и обрађивао Равне Котаре и Буковицу. Срби на остала подручjа данашње Хрватске долазе нешто касниjе у

ЗАГРЕБ – На инициjативу Владе Републике Хрватске у Хрватском сабору усвоjен jе Закон о особноj исказници (НН 62/2015), према коjем право на хрватску личну карту имаjу сви хрватски држављани без обзира на године живота и без обзира имаjу ли или немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj, преноси Хрватски Медиjски Сервис. Хрватски држављани коjи немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj могу затражити издавање хрватске личне карте у коjу ће им се уписати податак о њиховом пребивалишту у иноземству. Приликом подношења захтjева за издавањем личне карте, хрватски држављани коjи немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj мораjу уз захтjев приложити и jавну исправу с податком о пребивалишту коjу им jе издало надлежно тиjело државе у коjоj

Прерадовићева улица у Загребу Влада Хрватске требало би данас да донесе одлуку да Српском културном друштву „Просвjета“ буде враћена зграда од 3.066 квадрата у центру Загреба, коjа jе одузета 1962. године. Зграда се налази у Прерадовићевоj улици 23, а „Просвjета“ jе тражила њен поврат jош 2001. године. Према одлуци хрватске Владе, „Просвjета“ заузврат мора да одустане од поступка против града Загреба, од коjег тражи поврат одузете имовине у Прерадовићевоj улици 18, укупне површине 1.296 квадрата, те дворишта од 352 квадрата. Уговор о поклону, коjим ће „Просвjети“ бити враћена одузета зграда, биће закључен након што буде урађена процjена тржишне вриjедности некретнине, пише портал „Индекс“. Извор:  Везане виjести: Zagreb: Pokazni ustašluk u

На подручjу Кантона Сараjево предмет Православна вjеронаука похађа девет ученика, од коjих осам у двиjе основне школе и jедан ученик у средњоj школи…   Час из Православне вjеронауке Приредила: Дубравка БЛАГОЈЕВИЋ У четири кантона Федерациjе БиХ у основним и средњим школама не изучава се национална група предмета по важећем Наставном плану и програму из Републике Српске, подаци су федералног Министарства образовања и науке. У Министарству напомињу да се национална група предмета за ученике српске националности изучава у оним подручjима и мjестима у коjима jе исказан интерес ученика и родитеља за такав вид наставе. Према прошлогодишњим подацима, ученици коjи се школуjу у основним и средњим школама на подручjу Кантона Сараjево изучаваjу националну групу

Уобичаjени поздрави на утакмицама у Хрватскоj За пет и по година хрватски судови су у само 13 случаjева казнили лица коjа су узвикивала усташки поздрав „За дом спремни“ и то искључиво новчаним казнама – наводе хрватски медиjи. Иако постоjи могућност да се онима коjи узвикуjу усташки поздрав суди на основу Казненог закона коjи jе од 2013. на снази, а коjи говори о казненом дjелу jавног подстицања на насиље и мржњу, хрватски судови до сада нису то чинили. Ако неко на jавном мjесту узвикне: „За дом спремни“, или одлучи да прошета са маjицом на коjоj jе исписан таj поздрав или истакне транспарент таквог садржаjа – наjвећа казна коjу му прописуjу судови

Тренутак када хрватски репрезентативци напуштаjу дворану приjе додjеле медаља репрезентациjи Југославиjе Хрватски спортски портали, уочи ЕП у кошарци, наводе да Хрватска ниjе освоjила медаљу ни на jедном такмичењу од часа када су напустили побjедничко постоље на првенству у Грчкоj и избjегли да саслушаjу химну тадашњег првака СР Југославиjе. Након те бронзе у Атини, годинама jе хрватска кошарка доживљавала шамаре, болне поразе и горка разочарања. Хрватска jе те 1995. године са Кукочем , Рађом, Александром Петровићем (као селектором) Вранковићем и дугим познатим играчима изгубила од Сабонисове Литваниjе, а онда у полуфиналу савладала Грчку, коjа jе изгубила претходно од СР Југославиjе. Југославиjа jе у финалу савладала Литванце уз феноменлану игру Саше Ђорђевића

Јевреjски културни центар Предсjедник Јевреjског културног центра у Бањалуци Арие Ливне вечерас ће отворити дводневну манифестациjу „Дани Израела и jевреjске културе“. Свечаном отварању манифестациjе, коjе jе планирано за 19.00 часова, присуствоваће, између осталих, и помоћник министра управе и локалне самоуправе Републике Српске Миланка Шопин, саопштено jе из Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске. Потом jе планирано отворање изложбе карикатура Ђоке Нинковића, а у 20.00 часова концерт у част годишњице отварања Јевреjског културног центра „Арие Ливне“ у Бањалуци. Свечаности ће бити одржане у Јевреjском културном центру „Арие Ливне“. Освештањем синагоге у Бањалуци jе 2. септембра прошле године свечано отворен Јевреjски културни центар, у присуству руководства Републике Српске и броjних гостиjу

Свечана воjна парада поводом 70. годишњице победе над фашизмом и победе кинеског народа у народно-ослободилачкоj борби против Јапана, одржана jе данас у Пекингу уз присуство више од 30 шефова држава и влада. Српски гардисти на паради у Пекингу Паради су присуствовали и председник Србиjе Томислав Николић, коjи борави у вишедневноj посети Кини, руски председник Владимир Путин, генерални секретар УН Бан Ки Мун. У свечаном дефилеу на Тjенанмену учествовало jе 12.000 припадника кинеске воjске, око 1.000 воjника из 17 других држава, међу коjима и гардисти Воjске Србиjе, а Пекинг jе надлетало 200 борбених авиона. На паради jе приказано десетак ракета дугог домета. Посебну пажњу изазвала jе ракета, коjу су медиjи назвали „носач-убица“, ДФ-21Д. То jе прва