Конзулат у Книну би вратио избегле Србе

Александар
Вучић и Колинда Грабар Китаровић фебруара ове године у Загребу

Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи

„Било би добро када би Србиjа отворила конзулат у Книну”, „Под хитно затворити српски конзулат у Риjеци и отворити у Книну”, „Србиjанско велепосланство у Книну враћа избеглице дома”… ово су само неки од коментара написаних протекле недеље на хрватским друштвеним порталима на тему повратка расељених грађана Хрватске српске националности.

Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи. Они су мишљења да би требало да буде затворено дипломатско представништво наше земље у Риjеци.

Премиjер Србиjе Александар Вучић, како jе недавно рекао, разуме жељу Срба из овог дела Хрватске да добиjу конзулат у Книну, али jе ипак подсетио да у Риjеци живи шест одсто Срба.

„Конзулат у Книну био би добро решење коjе не можемо сами да решимо, већ заjеднички са Хрватском. Сигурно би користио у повратку избеглица и обнови поверења, а помогао би и у очувању верског и културног наслеђа”, оценио jе Вучић.

Са председником Владе Србиjе слаже се и председник Коалициjе удружења избеглица Миодраг Линта, коjи наглашава да jе конзулат у Книну добро решење и нада се да ће то бити остварено.

„Отварање нашег конзулата у Книну охрабрило би не само Србе коjи живе у северноj Далмациjи, већ и повратнике. То би за њих била порука да им Србиjа жели помоћи у решавању конкретних проблема”, каже Линта и додаjе да би, осим у Книну, конзулат требало да буде отворен и у Глини, jер би на таj начин и Срби с подручjа Лике, Баниjе и Кордуна могли лакше да решаваjу имовинске и броjне друге свакодневне проблеме с коjима се суочаваjу.

У српском Министарству спољних послова обjашњаваjу да се конзуларна представништва отвараjу у складу са одредбама Бечке конвенциjе о конзуларним односима из 1963. године, на основу одлуке Владе Републике Србиjе и уз сагласност земље приjема.

„Конзулат се може отворити у држави приjема само уз њену сагласност. Република Србиjа може да отвори конзулат у Книну под условима наведеним у одредбама Бечке конвенциjе о конзуларним односима и одредбама билатералне Конзуларне конвенциjе, као и већ поменуте сагласности државе приjема”, каже се у одговору МСП-а.

Почетком 2008. године у хрватскоj jавности се чак говорило да jе отварање конзулата Србиjе у Книну „готова ствар”. Ту инициjативу покренуо jе тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић. Од тада jе прошло више од седам година, а од конзулата ни трага ни гласа и, како се у београдским дипломатским круговима може чути, српска jе страна незадовољна што то траjе тако дуго и што jе захтев jош у -процедури.

У чему jе, дакле, проблем? У jош jедном конзулату коjи би Србиjа желела да отвори или у томе што би он био у Книну?

„У билатералним односима води се рачуна о паритету и у овом тренутку математика каже да Србиjа има два конзулата, а Хрватска jедан. То, међутим, ниjе правило коjе се не би могло променити. „Отварање конзулата у Книну jе питање политичког таjминга о коjем се мора водити рачуна, jер ће у Хрватскоj у децембру бити избори. То значи да треба испитати и ситуациjу у локалноj заjедници, али истовремено видети и да ли jе Србиjа спремна да реши нека хрватска очекивања. Конзулат у Книну био би одличан краj приче, али сигурно jе да с обе стране треба све добро припремити”, каже за „Политику” jедан неименовани дипломата.

Отварање конзулата jе компликовано питање jер, како наводи наш саговорник, Хрватска сигурно не би имала ништа против да се он отвори, рецимо, у Сплиту, Шибенику или Задру. То, међутим, нису прихватљиве опциjе за српску страну jер jе у Београду очигледно процењено да би Книн готово сигурно имао политичку и психолошку тежину, због великог броjа избеглих Срба с тог подручjа од коjих jедан броj, коjи данас живи у Србиjи, има жељу да се врати на вековна огњишта.

Живадин Јовановић

Председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић сматра да jе захтев Србиjе логичан с позициjе дипломатских права, али и потреба грађана коjи тамо живе или хоће да се врате.

„У том делу Хрватске живи знатан броj Срба и постоjи оправдање за конзуларне услуге тим људима у Книну. Има велики броj избеглица коjе пуних 20 година имаjу проблеме или да се врате, због скривених или полускривених потерница, или имаjу имовинских проблема, и коjи би своjа права могли лакше да реше ако би имали своjе конзуларно представништво у Книну”, рекао jе Јовановић.

Хрватска има доста интереса у Србиjи и задовољила их jе jедностраним концесиjама, па зато наша земља има пуно право и основа да захтева отварање конзулата у Книну.

„Не може се Србиjа мирити са арогантном политиком Хрватске према нашоj земљи. Загреб jе навикао да до сада добиjа jедностране концесиjе и требало би да оваj захтев Београда позитивно реши”, закључио jе Јовановић, некадашњи министар иностраних послова Србиjе.

Пише: Деjан Спаловић

Извор: Политика, понедjељак 14. септембар 2015., стр. 6

Везане виjести:

РАДИВОЈ ЦВЕТИЋАНИН: Срби ће у Хрватскоj нестати – Jadovno …

хрватски полицаjац упао у стан српског дипломате у загребу

Радован Тврдишић: Србиjа и Хрватска – има нека таjна …