Konzulat u Kninu bi vratio izbegle Srbe

Aleksandar
Vučić i Kolinda Grabar Kitarović februara ove godine u Zagrebu

Najglasniji u podršci otvaranju predstavništva Srbije u ovom gradu jesu Srbi, njih više od deset hiljada, koliko ih sada živi u severnoj Dalmaciji

„Bilo bi dobro kada bi Srbija otvorila konzulat u Kninu”, „Pod hitno zatvoriti srpski konzulat u Rijeci i otvoriti u Kninu”, „Srbijansko veleposlanstvo u Kninu vraća izbeglice doma”… ovo su samo neki od komentara napisanih protekle nedelje na hrvatskim društvenim portalima na temu povratka raseljenih građana Hrvatske srpske nacionalnosti.

Najglasniji u podršci otvaranju predstavništva Srbije u ovom gradu jesu Srbi, njih više od deset hiljada, koliko ih sada živi u severnoj Dalmaciji. Oni su mišljenja da bi trebalo da bude zatvoreno diplomatsko predstavništvo naše zemlje u Rijeci.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić, kako je nedavno rekao, razume želju Srba iz ovog dela Hrvatske da dobiju konzulat u Kninu, ali je ipak podsetio da u Rijeci živi šest odsto Srba.

„Konzulat u Kninu bio bi dobro rešenje koje ne možemo sami da rešimo, već zajednički sa Hrvatskom. Sigurno bi koristio u povratku izbeglica i obnovi poverenja, a pomogao bi i u očuvanju verskog i kulturnog nasleđa”, ocenio je Vučić.

Sa predsednikom Vlade Srbije slaže se i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji naglašava da je konzulat u Kninu dobro rešenje i nada se da će to biti ostvareno.

„Otvaranje našeg konzulata u Kninu ohrabrilo bi ne samo Srbe koji žive u severnoj Dalmaciji, već i povratnike. To bi za njih bila poruka da im Srbija želi pomoći u rešavanju konkretnih problema”, kaže Linta i dodaje da bi, osim u Kninu, konzulat trebalo da bude otvoren i u Glini, jer bi na taj način i Srbi s područja Like, Banije i Korduna mogli lakše da rešavaju imovinske i brojne druge svakodnevne probleme s kojima se suočavaju.

U srpskom Ministarstvu spoljnih poslova objašnjavaju da se konzularna predstavništva otvaraju u skladu sa odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima iz 1963. godine, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije i uz saglasnost zemlje prijema.

„Konzulat se može otvoriti u državi prijema samo uz njenu saglasnost. Republika Srbija može da otvori konzulat u Kninu pod uslovima navedenim u odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima i odredbama bilateralne Konzularne konvencije, kao i već pomenute saglasnosti države prijema”, kaže se u odgovoru MSP-a.

Početkom 2008. godine u hrvatskoj javnosti se čak govorilo da je otvaranje konzulata Srbije u Kninu „gotova stvar”. Tu inicijativu pokrenuo je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Od tada je prošlo više od sedam godina, a od konzulata ni traga ni glasa i, kako se u beogradskim diplomatskim krugovima može čuti, srpska je strana nezadovoljna što to traje tako dugo i što je zahtev još u -proceduri.

U čemu je, dakle, problem? U još jednom konzulatu koji bi Srbija želela da otvori ili u tome što bi on bio u Kninu?

„U bilateralnim odnosima vodi se računa o paritetu i u ovom trenutku matematika kaže da Srbija ima dva konzulata, a Hrvatska jedan. To, međutim, nije pravilo koje se ne bi moglo promeniti. „Otvaranje konzulata u Kninu je pitanje političkog tajminga o kojem se mora voditi računa, jer će u Hrvatskoj u decembru biti izbori. To znači da treba ispitati i situaciju u lokalnoj zajednici, ali istovremeno videti i da li je Srbija spremna da reši neka hrvatska očekivanja. Konzulat u Kninu bio bi odličan kraj priče, ali sigurno je da s obe strane treba sve dobro pripremiti”, kaže za „Politiku” jedan neimenovani diplomata.

Otvaranje konzulata je komplikovano pitanje jer, kako navodi naš sagovornik, Hrvatska sigurno ne bi imala ništa protiv da se on otvori, recimo, u Splitu, Šibeniku ili Zadru. To, međutim, nisu prihvatljive opcije za srpsku stranu jer je u Beogradu očigledno procenjeno da bi Knin gotovo sigurno imao političku i psihološku težinu, zbog velikog broja izbeglih Srba s tog područja od kojih jedan broj, koji danas živi u Srbiji, ima želju da se vrati na vekovna ognjišta.

Živadin Jovanović

Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović smatra da je zahtev Srbije logičan s pozicije diplomatskih prava, ali i potreba građana koji tamo žive ili hoće da se vrate.

„U tom delu Hrvatske živi znatan broj Srba i postoji opravdanje za konzularne usluge tim ljudima u Kninu. Ima veliki broj izbeglica koje punih 20 godina imaju probleme ili da se vrate, zbog skrivenih ili poluskrivenih poternica, ili imaju imovinskih problema, i koji bi svoja prava mogli lakše da reše ako bi imali svoje konzularno predstavništvo u Kninu”, rekao je Jovanović.

Hrvatska ima dosta interesa u Srbiji i zadovoljila ih je jednostranim koncesijama, pa zato naša zemlja ima puno pravo i osnova da zahteva otvaranje konzulata u Kninu.

„Ne može se Srbija miriti sa arogantnom politikom Hrvatske prema našoj zemlji. Zagreb je navikao da do sada dobija jednostrane koncesije i trebalo bi da ovaj zahtev Beograda pozitivno reši”, zaključio je Jovanović, nekadašnji ministar inostranih poslova Srbije.

Piše: Dejan Spalović

Izvor: Politika, ponedjeljak 14. septembar 2015., str. 6

Vezane vijesti:

RADIVOJ CVETIĆANIN: Srbi će u Hrvatskoj nestati – Jadovno …

hrvatski policajac upao u stan srpskog diplomate u zagrebu

Radovan Tvrdišić: Srbija i Hrvatska – ima neka tajna …