Veličina jedne ličnosti morala bi da se procenjuje i po broju spasenih ljudskih života! Kad me je deo inteligencije, ponajviše iz Demokratske stranke, optuživao da sam cepao, seckao, palio i uništavao knjige „Službenog glasnika” niko nije ustao u moju odbranu (izuzetak je Ratko Dmitrović), iako su svi znali da knjige nikada nisam bacao na lomaču. Svi su bili nemi, čak i one moje kolege kojima sam štampao jednu, dve, a ponekim i više knjiga. Bojan Dimitrijević je moj student i kolega, jedan od onih koji je tih dana bio nem, iako je dobro znao da se nisam ničim ogrešio u svom radu sa knjigama, ni kao profesor, ni kao direktor.

Pančevo – Međunarodni Dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu obeležen je državnom komemorativnom svečanošću u Spomen-kompleksu „Stratište“ kod Pančeva, mestu na kojem je streljano i sahranjeno oko 12.000 žrtava nacističkog terora. Vence na spomenik „Brazde“ položili su i odali počast žrtvama predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, grada Pančeva, diplomatskog kora, potomci žrtava, udruženja i građani. Komemorativno okupljanje je sećanje na 16. decembar 1942. godine, dan kada je komandant Gestapoa Hajnrih Himler naredio da se, iz svih evropskih zemalja pod nacističkom okupacijom, deportuju Romi u koncentracione logore Aušvic i Birkenau u Poljskoj u kom je postojao

„Novosti“ u poseti Danici Dani Milosavljević (90), jedinom živom učesniku formiranja Prve proleterske brigade 21. decembra 1941. u Rudom PAMTIM to kao da je bilo juče. Rudo pod snegom. Niz brda, sa svih strana, dolaze partizanske jedinice. Slivaju se bataljoni – Prvi i Drugi crnogorski, Kraljevački, Kragujevački… Prvi šumadijski bataljon, sa mojom Trećom užičkom četom već je bio stigao. Čekali smo drugove iz Beogradskog bataljona, ali oni zbog teških borbi kod Sjenice nisu stigli. U stroj se slilo 1.186 pretežno mladih boraca iz svih krajeva Jugoslavije. U mukloj tišini stajali smo postrojeni, ustreptali, uzbuđeni, gordi što ćemo biti borci Prve proleterske. Ovako se narodni heroj Danica Dana Milosavljević (90), za

Rehabilitacijom generala Mihailovića srpsko sudstvo je položilo kolokvijum. Sada su na redu ozbiljniji ispiti. Nešto što je decenijama bilo nezamislivo, da neko preispita odluke „komunističkih“ vlasti i sudova konačno je došlo na red. Kakav će ishod postupka za rehabilitaciju Milana Nedića biti, ne vredi pretpostavljati. Konačnu ocenu će dati sud. Ali ogromni uspeh je ostvaren već samom činjenicom da se o Milanu Nediću može otvoreno govoriti. Odbacujući okove jednopartijskog sistema Srbija se mora pripremiti i za vreme u kome će sudovi odlučivati o pravima svih uključujući i naše neistomišljenike. Istovremeno na političkoj sceni Srbije kao da se ništa nije promenilo, u glavama mnogih „neokomunista“ i nadalje odzvanja Brozova krilatica“Ja vaš

Rasprava o Nacrtu zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika počela je juče u Palati Srbija i o ovome će se pregovarati do 18. decembra, a kako je istaknuto, do kraja godine bi sve već trebalo da bude u Vladi. Prema ovom zakonu, koji će biti usklađen sa Zakonom o restituciji, ali zbog specifičnosti načina na koji je ova imovina bila oduzimana potreban je i poseban pravni okvir, Srbija će u narednih 25 godina, svake godine, isplaćivati 950.000 evra jevrejskoj zajednici. Nekretnine i pokretnosti, ali i papiri od vrednosti oduzete između 6. aprila 1941. i 9. maja 1945. od Jevreja koji su ubijeni, a

Da li je Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod nemačkom okupacijom i u Drugom svetskom ratu, isto što i Vidkun Kvisling za Norvešku, Ante Pavelić za Hrvatsku ili je „srpska majka“? DA li je Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod nemačkom okupacijom i u Drugom svetskom ratu, isto što i Vidkun Kvisling za Norvešku, Ante Pavelić za Hrvatsku ili je „srpska majka“? To pitanje je ponovo aktuelno u srpskoj javnosti povodom zahteva porodice za njegovu rehabilitaciju. Neke stranke i „antifašističke“ organizacije čak su izašle sa zahtevom da se onemogući porodici da uopšte podnese taj zahtev iako se to kosi sa osnovnim normama i principima pravne države. Ipak, iako se duboko

Lovac na naciste i direktor centra „Simon Vizental“ iz Izraela Efraim Zurof rekao je da je pokretanje postupka rehabilitacije Milana Nedića sramno. On je naveo da je pokretanje postupka rehabilitacije predsednika sprske vlade u vreme Drugog svetskog rata Milana Nedića sramno i strašno, jer je to pokušaj da se „opere“ uloga onih koji su učestvovali u ubijanju Srba i uništavanju Jevreja. „Očigledno je da on ne zaslužuje rehabilitaciju i bilo kakav korak u tom smeru bila bi uvreda za nacističke žrtve u Srbiji, kao i za sećanje na one koji su se hrabro borili protiv nacističkog režima i žrtvovali svoje živote za slobodu svoje države iz jarma Trećeg Rajha, najgenocidnijeg

Počela rehabilitacija srpskog premijera za vreme drugog svetskog rata. Advokat: Nediću oduzeto pravo na život i imovinu POSTUPAK rehabilitacije Milana Nedića, srpskog premijera za vreme nacističke okupacije, počeo je borbom predlagača rehabilitacije da im se omogući uvid u 1.645 strana Nedićevog dosijea koji je BIA dostavila Arhivu Srbije, a koji je i dalje zatvoren za javnost. Advokat Zoran Živanović, zastupnik predlagača rehabilitacije, nije pristao na ponudu sudije Anđelke Opačić da obeleži dokumenta koja bi želeo da vidi pa da sud službenim putem zatraži te spise. Prethodno bi morala da se izvrši njihova anonimizacija (precrtavanje imena trećih lica). – Milan Nedić je lišen prava na imovinu, što dokazuje odluka o konfiskaciji,

Pred Višim sudom u Beogradu, nakon višegodišnjih pokušaja, danas bi trebalo da počne postupak po zahtjevu za rehabilitaciju predsjednika srpske vlade za vrijeme okupacije tokom Drugog svjetskog rata Milana Nedića. Nedićevi potomci zatražili su od suda da ga rehabilituje, odnosno da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava. Zahtjev za rehabilitaciju ranije je odbacivan kao nepotpun, a sada je sud odlučio da počne postupak, prenose danas beogradski mediji. Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gdje je sahranjen.   Izvor: