Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Cvetković: Ni “Kvisling” ni “srpska majka”

Datum objave: utorak, 15 decembra, 2015
Veličina slova: A- A+

Da li je Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod nemačkom okupacijom i u Drugom svetskom ratu, isto što i Vidkun Kvisling za Norvešku, Ante Pavelić za Hrvatsku ili je “srpska majka”?

Dr Srđan Cvetković
Dr Srđan Cvetković

DA li je Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod nemačkom okupacijom i u Drugom svetskom ratu, isto što i Vidkun Kvisling za Norvešku, Ante Pavelić za Hrvatsku ili je “srpska majka”?

To pitanje je ponovo aktuelno u srpskoj javnosti povodom zahteva porodice za njegovu rehabilitaciju. Neke stranke i “antifašističke” organizacije čak su izašle sa zahtevom da se onemogući porodici da uopšte podnese taj zahtev iako se to kosi sa osnovnim normama i principima pravne države. Ipak, iako se duboko ne slažem sa jurišniciima, odmah da kažem da sam protiv Nedićeve rehabilitacije.

Zašto?

Nedić je bio predsednik kolaboracionističke vlade pod nemačkom okupacijom i ta bi ga činjenica kandidovala na sud i da nije bilo komunističke revolucije već da su pobedile snage verne vladi u Londonu bez obzira na to da li je odgovoran i u kojoj meri za zločine. Nedić, Kosta Pećanac i Ljotić su kao izdajnici zemlje od strane vlade u Londonu stavljeni na spisak za suđenje zbog teškog dela veleizdaje. Nedićeve i Ljotićeve snage su pored komunista progonile i pristalice Ravnogorskog pokreta otpora sve do pred kraj rata. Dražini komandosi su izvršili atentat na šefa kabineta Miloša Masalovića, visoke funkcionere Ceku Đorđevića i Dragomira Lukića. U mnogim krajevima vodio se trostruki građanski rat između prokomunističkog pokreta, rojalista i Nedićevih snaga.

Ipak, Nedić se ne može izjednačiti s Pavelićem, Kvislingom, pa ni s Petenom u Francuskoj. Nedić nije dobrovoljno i sa oduševljenjem prihvatio mesto predsednika vlade niti je sa cvećem sačekao Nemce kao oslobodioce, niti je bio peta kolona. On se tek posle Aprilskog rata i razaranja zemlje i velike opšte i lične tragedije u uslovima surovih nemačkih odmazdi i ucena prihvatio da sedne u “vruću” stolicu, oko koje se nisu baš otimali. Njegovi apologeti čak tvrde da je bio svestan da će Nemačka izgubiti rat, a on biti kažnjen na sudu. Pravdao je odluku interesima naroda koji treba da opstane u uslovima genocida u NDH i hiljada izbeglica sa okupiranih područja Jugoslavije (više hiljada Slovenaca i drugih!) i realnom pretnjom rasparčavanja i onog što je ostalo od Srbije. U uslovima “sto za jednoga” propagirao je red, rad i mir dok oluja ne prođe i pokušavao da uguši pokrete otpora smatrajući da donose prevelike žrtve i provociraju odmazde. Neki istoričari ističu da je Nedićeva vlada bila tehnička i marionetska, nije bila, poput Petenove, tako aktivna u donošenjeu antisemitskih zakona niti učestvovala u Holokaustu. Srpski vojnici se nisu borili na strani nemačke pod Staljingradom…

Nedić je krajem 1945. uhapšen i izručen od saveznika revolucionarnim vlastima. Označen je od Državne komisije kao ratni zločinac i kolaboracionista. Isleđivala ga je Ozna sve dok nije objavljeno da je 5. februara 1946. skočio kroz prozor i izvršio samoubistvo u zgradi Ozne u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu. Skakanje kroz prozor iz istražnih prostorija Ozne nije bila retka pojava, pa je to kod mnogih otvorilo spekulacije da je umro “u prisustvu vlasti”. Kako je moguće da podebeli i vremešni Nedić kao najčuvaniji zatvorenik umakne mladim oznašima i skoči kroz prozor? Ukoliko je verzija u ubistvu tačna, postavlja se pitanje zašto bi vlasti izbegavale javno suđenje Nediću poput javnog procesa Dragoljubu Mihailoviću? Došao sam do neka dva moguća odgovora.

Najpre, posle rata se težilo simetriji i širio se mit o jednakom doprinosu NOB i žrtvama koje su podneli jugoslovenski narodi. Srbi su, po toj teoriji, imali Nedića, (neki su tu uguravali i Mihailovića), a Hrvati Pavelića kao kolaboracionistu i zločinca. Pošto je Nedić bio već toliko “crn” i izjednačen u propagandi sa Pavelićem, vlastima nije odgovarao javni proces poput Mihailovićevog. Vlasti ne bi ništa dobile, a advokati i Nedić bi ukazivali da “đavo nije baš tako crn”, da ima “olakšavajućih okolnosti”, mogućih zasluga, izašle bi na videlo nesporne razlike u prirodi njegove kolaboracije i Pavelića i drugih… Dakle, mogla bi se samo poremetiti ravnoteža u krivici.

Nedićev javni proces bi svakako imao publicitet, a na javnom procesu bi bio nezgodan svedok po pitanju odnosa prema pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su u propagandi gurani ka kolaboraciji, a u stvarnosti proganjani od kolaboranata. Moguće da bi se demistifikovala priča o jednakosti JVuO i Nedića. Treba znati da su sudski procesi tada bili predstava za javnost i precizno su režirani. Ideal je bilo sudstvo kao produžena ruka i instrument partije i kao avangarda radničke klase. Stoga je Mihailoviću i Slobodanu Jovanoviću odigrana predstava, i to sa najcrnjim nedićevcima i ljotićevcima protiv kojih su se borili kako bi se unizio i uništio njihov kredibilitet i ugled. Kod Nedića javne predstave nisu mogle doneti korist, dovoljno kompromitovan i duboko na strani poraženih, označen od vlade u Londonu, kao izdajnik bio je viđen za srpskog Pavelića.

Ipak, iako po nama nije ni Pavelić, niti Kvisling, Nedić bi kao dokazani kolaborant, predsednik okupacione vlade, bio u svakoj zemlji osuđen. Jedino što je pitanje da li bi mogao da pred sudovima u demokratskoj državi dobije vremensku kaznu umesto smrtne. U tom slučaju bi prošao kao francuski kolaboracionist general Peten, što je možda i njegova prava mera.

dr Srđan Cvetković, Institut za savremenu istoriju

 

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Nedićeva rehabilitacija uvreda za žrtve nacista

General Milan Nedić – izdajnik, ili prorok srpskog stradanja?

BIA ne da dosije Milana Nedića

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top