Док подносилац захтева за рехабилитацију тврди да не постоји ниједан доказ да је некадашњи командант Горске гарде починио било какав злочин, тужилац се противи рехабилитацији позивајући се на одлуку Државне комисије за утврђивање злочина окупатора у Другом светском рату Ваљево – Своју одлуку по захтеву за рехабилитацију Николе Калабића, некадашње команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини, који је поднела Калабићева унука Ваљевка Весна Калабић, судија Вишег суда у Ваљеву Драган Обрадовић саопштиће 5. јануара 2017. Али, по ономе што је у завршним речима саопштено на рочишту, посао му неће бити нимало лак. Док је предлагач преко свог пуномоћника тражио рехабилитацију, тужилац се том предлогу успротивио, позивајући се на одредбе

Сваке године обележава се 16. децембар као сећање на 1942. годину и наредбу Хајнриха Химлера за систематско уништавање Рома Јабука код Панчева – Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату обележен је државном комеморативном свечаношћу у Спомен-комплексу „Стратиште” недалеко од села Јабука код Панчева, месту на којем је стрељано и сахрањено око 12.000 Рома, Срба и Јевреја, жртава нацистичког терора. Венце на споменик „Бразде” положили су и почаст жртвама одали представници Владе Републике Србије, Војске Србије, града Панчева, Националног савета ромске националне мањине, Канцеларије за људска и мањинска права, дипломатског кора, мисије ОЕБС-а, потомци жртава, удружења и грађани. Сваке године обележава се 16. децембар као сећање на

Историчар Дејан Ристић тврди да је Адолф Хитлер лично наредио спаљивање библиотеке на Косанчићевом венцу до темеља Наредбу да се Народна библиотека на Косанчићевом венцу спали до темеља издао је лично Адолф Хитлер! Вођа Трећег рајха свесно је планирао да уништи нашу најзначајнију установу културе, зато што је чувала вишевековни идентитетски код српског народа! До ових сазнања дошао је историчар Дејан Ристић, током петогодишњих истраживања, које је преточио у књигу „Кућа несагоривих речи – Народна библиотека Србије 1838-1941“. Аутор је, такође, утврдио тачан датум и место оснивања Народне библиотеке и представио најзначајније личности и догађаје који су обележили први век њеног рада. Посебну пажњу посветио је делимичном страдању библиотечког фонда

Пре тачно 70 година комунистички режим донео је први закон о национализацији приватних предузећа. Приватна својина у Југославији практично је нестала као друштвени фактор. Седам деценија касније велика неправда још није исправљена. Да ли ће икада бити? Маршалова порука „Туђе нећемо, своје не дамо“ можда је постала мото слободарскеборбе југословенских народа, и својевремено добила споменик на Вису, где је и одржан историјски говор оца народа и народности 12. септембра 1944, али не и крилатицапослератних закона тадашње државе. Како другачије објаснити одлуку ФНРЈ о одузимању имовине својим грађанима кроз аграрну реформу и колонизацију  (тј. Насељавање), секвестрацију, национализацију, конфискацију или губљење држављанства које је аутоматски значило и губитак имовине… Држава је тада присвојила и поседе цркава, манастира, задужбина… предуг је списак. Као што

Четвртог децембра се навршило равно 76 година од стравичног страдања партизанске воjске у бици код тадашње болнице у Приjепољу. Као и претходних година комунисти, њихова деца и унуци, намештени у разним организациjама на челу са СУБНОР-ом, обележили су оваj дан понављаjући разне фразе и флоскуле о добрим и лошим момцима, о борцима за слободу и сарадницима окупатора, коjих смо се наслушали претходних децениjа. По први пут терет организациjе овог скупа на себе jе преузела влада Србиjе. И локална власт jе, наравно, дала своj допринос. Председник СУБНОР-а проф. др. Миодраг Зечевић jе прочитао реферат у ком jе препричан оваj догађаj. Као и сви досадашњи овакви говори, ни оваj ми не би

Виши суд у Панчеву недавно је рехабилитовао Зорку Рокнић Крагић која је 1944. године без судске одлуке стрељана у Великом Бечкереку због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче Вршац – И када је послератна власт извршила најтежу казну над Вршчанком Зорком Рокнић Крагић (1914–1944), професорком књижевности (члан КПЈ од 1940. године), због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче (1902–1942), учинила је то „у име народа”, баш као и 10. новембра, 72 године касније, приликом доношења првостепене одлуке у Вишем суду у Панчеву о  рехабилитацији ове Вршчанке. „Виши суд у Панчеву, дана 10. 11. 2016. године, јавно је објавио решење којим је усвојен захтев предлагача Драгана Крагића из Вршца и по

Нови захтеви заинтересованих страна у поступку рехабилитације Милана Недића, ратног премијера Србије. Суд треба накнадно да одлучи о овом питању Савез јеврејских општина, Јеврејска општина Београд и Субнор тражили су да се укључе у поступак рехабилитације премијера Србије током немачке окупације Милана Недића. Суд ће о овоме накнадно одлучити и обавестити заинтересоване странке, изјавила је Анђелка Опачић, судија у овом поступку пред Вишим судом у Београду. И Више јавно тужилаштво тражило је увид у документацију, пре одлуке да ли ће учешће тражити и држава. Овом предлогу оштро се супротставио заступник предлагача рехабилитације Зоран Живановић, истакавши да је поступак, по Закону о рехабилитацији из 2006, једностраначки: – Било је сличних предлога

Немачко гробље на делу војног аеродрома Голубовци и даље изазива бурне реакције. Да се не замери НАТО, држава пристала да понижава потомке убијених Подгорица – Шездесет четири гробнице за припаднике злогласне СС „Принц Еуген“ дивизије која је сејала смрт по Пиви, Велици и другим црногорским местима, смештене на делу војног аеродрома у Голубовцима надомак Подгорице, жестоко су поделиле Црногорце. Посебно оне чије кости предака чаме у бројним јамама и другим стратиштима чекајући да буду достојно сахрањене. – Сваки човек има право на гроб и гробови не би требали да су било коме непријатељи, али нама сметају двоструки аршини у којима актуелни режим не дозвољава право на гроб и обележје за

Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић присуствовао је данас прослави 72 године од ослобођења Косовске Митровице у Другом свјетском рату. Свечаности, која је одржана у Митровачком двору, присуствовали су представници српских институција, јавних установа и предузећа, те бројни гости. „Ово је прилика да се присетимо стотина хиљада наших сународника који су животе уградили у слободу Косовске Митровице, Космета и целе Србије. Пут који су они трасирали наставиле су генерације после рата, а тај пут морамо наставити и ми, поносни што смо као Срби били на страни антифашиста“, рекао је Ђурић. Он је подсјетио да је управо надомак Косовске Митровице почетком Другог свјетског рата основана злогласна СС