Ко је све, и како, припремао државни удар против кнеза Павла Карађорђевића, у пролеће 1941. Значајна дешавања у историји једног народа, врло често, неопходно је наново процењивати и оцењивати. Поготову ако се последице тих догађаја осете тек много, много година касније. Такав је неоспорно случај и пуч у Краљевини Југославији који се догодио 27. марта 1941. године. Исправно разјашњење појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје. Неколико десетина књига је објављено на ову тему, што у земљи, што у дијаспори, и оне су углавном противречне. Једну групу аутора чинили су пучисти и њихови симпатизери, који су бранили своју улогу и релативизовали

У Фочи је одржано гусларско вече “Крст и мач” посвећено попу Радојици Перишићу из Гацка који је 1941. године водио херцеговачки устанак против фашизма. На концерту у Градском позоришту синоћ је наступило 18 гуслара и двојничара из Црне Горе и Републике Српске, односно из Никшића, Плужина, Требиња, Гацка, Фоче и Источног Сарајева. Народни гуслар Славко Горановић назвао је концерт “историјским дружењем уз струне гусала”, чији је циљ да се не препусте забораву витезови попут Перишића. “Ријеч је о човјеку који је у мантији, након великог српског страдања у Коритима од усташа, подигао устанак 6. јуна 1941. године. Као свештено лице покренуо је народ и повео га за собом. Да њега

У поступку рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, сведочиће и проф. др Милан Ристовић, кога је предложила Јеврејска општина Београд У поступку рехабилитације Милана Недића, председника српске владе за време немачке окупације, сведочиће и проф. др Милан Ристовић, кога је предложила Јеврејска општина Београд (ЈОБ). Мада је Виши суд у Београду одбио захтев ЈОБ и Савеза јеврејских општина Србије да буду умешачи, јер је у питању једностраначки поступак, прихваћен је њихов предлог да се чује и другачије виђење историје. Проф. Ристовић је угледни историчар, шеф Катедре за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. Према речима Зорана Наумовића, правног заступника ЈОБ, суд има могућност да прибавља

Недић је сматрао да је за неопходно да се Михаиловић пребаци на територију БиХ и организује борбу против усташа Пише: Др Бојан Димитријевић Др Бојан Димитријевић је рођен 1968. у Београду. Дипломирао је 1994. и магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941–1945. Докторирао је на Новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била Југословенска народна армија 1945–1954. Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Од марта 2003. до априла 2004. био је саветник министра одбране, а од 2006. године био је саветник за војна питања тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Објавио је више монографија

Како су Немци стрељали четничког мајора Александра Мишића, у децембру 1941. Испред куће у Струганику, у којој је био домаћин генералу, пред Немцима рекао: “Ја сам Дража” Четнички покрет Драже Михаиловића или Југословенска војска у отаџбини, како је званично називан, био је и остао један од најконтроверзнијих појава у Другом светском рату, не само српске, односно југословенске, већ и европске историје. Целокупна судбина ових војних формација донекле подсећа на све оно што смо као национални колективитет преживели, а можда још преживљавамо у овом суморном модерном добу које нам ни најмање није наклоњено. Готово пола века, из идеолошких и себичних разлога ратног победника, који је писао своју историју, истина о четницима

У Дражевини код Вишеграда данас је обиљежена 71 година од хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића. Свештеници Дабробосанске епархије служили су помен испред Манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци, гдје су припадници Озне 13. марта 1946. године ухапсили Михаиловића и стријељали његове пратиоце. Помену је присуствовало више од 200 припадника равногорских покрета из Републике Српске, Србије и Црне Горе, који су положили цвијеће на централни споменик српским борцима на тргу у Вишеграду и на споменик Михаиловићу у Дражевини. Војвода Славко Алексић каже да су се окупили данас у Дражевини да би одали почаст Михаиловићу и његовој војсци и “наставили борбу за истину и правду”. – Овдје смо

Равногорски Покрет Вишеград Браћо Срби и сестре Српкиње, равногорци, поштоваоци и симпатизери равногорског покрета и равногорске идеје. Позивамо Вас да дођете 13.март 2015 г. на годишњицу хапшења ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. На том локалитету ухваћен је ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Мучким хватањем од стране озне убијени су чичини пратиоци Мајсторовић Никола, Васиљевић Драгиша и Ковач Благоје. Тим поводом као и сваке године Равногорски покрет Вишеград обиљежава тај дан битан за нашу историју, за нашу идеју за наш пут којим треба да идемо и да не заборавимо злодела оних који су се одрекли и Бога и свог Српског народа, своје славе, предака, историје и обичаја. Дођите да својом слогом и братском и

При повлачењу четника кроз српску голготу остаци четничке бригаде Кистања и Ђеврсака а по наређењу команданта Динарске четничке дивизије Момчила Ђујића, из Кричака упућени су на истурени положај у Лозовац код Шибеника, као предстража, како би се спријечило даље партизанско напредовање према слободној четничкој територији. У Лозовцу су затекли одред Богдана Ивића и три бригаде – скрадинску, котарску и смиљчићску које су се повукле из Равнијех котара и Скрадина усљед јаких партизанских напада. Све четничке јединице биле су смјештене у творницу алуминијума гдје је било мјеста за све. Кад су Срби из села Коњеврата сазнали да 26 тенковска партизанска дивизија, коју су Енглези и Италијани наоружали најбољим тенковима, креће на

Обелодањене књиге стрељаних које је открила државна комисија за тајне гробнице. Највише ликвидираних у односу на све бивше комунистичке државе Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за “Новости”, открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде

У хаосу и безвлашћу коjе jе настало нападом Њемачке на Краљевину Југославиjу мала група патриота храбро се супроставила надмоћниjем неприjатељу. Након Мартовског преврата Хитлер jе одлучио да казни Југославиjу. У критичним данима нова jугословенска влада се показала као неодлучна и недостоjна улоге коjа jоj jе намиjењена. Ратна команда jе у потпуности заказала. Мобилизациjа jе каснила неколико дана. Официри и воjници хрватске националности не само да нису хтjели да се боре, већ су у свакоj прилици покушавали да наштете jугословенскоj воjсци. Пораз jе био неминован. У веома тешким условима поjедине jугословенске jединице су се храбро и jуначки упустиле у борбу са надмоћниjим неприjатељем. Важно jе споменути пилоте, коjи су броjчано и

Поступак пред вишим судом у Београду биће настављен 5. јуна – Подносиоци захтева за рехабилитацију најавили сведоке који ће доказати да Недић није извршио самоубиство, већ да је убијен Поступак рехабилитације Милана Недића биће настављен 5. јуна, за када је најављено следеће рочиште, одлучио је Виши суд у Београду. Овај поступак је требало да буде настављен саслушањем сведока, али, из непознатих разлога, пред судом се нису појавили Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, историчар Никола Милованчев и публициста Антоније Ђурић. Тако се рочиште претворило у пуку формалност, а судија Анђелка Опачић наложила је поновно позивање поменутих стручњака. Борко Стефановић на протесту против рехабилитације Испред Вишег суда су се окупиле

Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће сведочити Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида, као и за сада неименовани сведок из Словеније Сведочењем Вељка Ђурића Мишине, директора Музеја жртава геноцида, у понедељак ће у Вишем суду у Београду бити настављен судски процес по захтеву за рехабилитацију Милана Недића. На шестом рочишту ће се појавити и један од сведока који је 1941. године прогнан из Словеније, која је тада подељена између Италијана и Немаца, најавио је Александар Недић, праунук Милана Недића и један од подносилаца захтева за рехабилитацију. Он није желео да открије идентитет овог сведока јер је, како каже, реч о старијој особи, нарушеног здравља. У понедељак ће