Na zdanje na Kosančićevom vencu palo je tek nekoliko zapaljivih bombi, ali nije bilo nikog da ih ugasi. Posle je bilo kasno… Rano izjutra 3. aprila 1941. godine upravnici najvažnijih državnih ustanova kulture pozvani su na hitan sastanak kod ministra prosvete, Miloša Trifunovića. U njegovom kabinetu našli su se upravnik Državne štamparije Milošević, upravnik Državne arhive Arnautović, upravnik Muzeja kneza Pavla Kašanin. S njima je bio i upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić. Potajno su se nadali da ministar želi da im saopšti nešto važno o planu izmeštanja sadržaja glavnih ustanova kulture, dogovoren  ranije. Umesto toga, dočekao ih je hladan tuš. Trifunović im je kratko saopštio da je doneta odluka da

“Zahvaljujući novcu naši agenti su bili u mogućnosti da održavaju prijateljske veze s glavnim Jugoslovenima raspoloženim protiv Sila osovine (kao što su Tupanjanin iz Zemljoradničke stranke i Trifunović iz Narodne odbrane), a naše agencije za tajnu propagandu neprestano su podsticale narodnu želju da pruži otpor” Britanska ambasada u Beogradu. Dvadeset sedmi je mart 1941. godine. Telegram potpisuje Čerčilov specijalni obaveštajac Džordž Tejlor: A. Puč izvršen pod nespornim vođstvom Simovića i njegovog pomagača Mirkovića i izvesnog broja oficira. Generali nisu bili uključeni u zaveru. Puč su izveli kapetani, majori i potpukovnici. B. Trifunović nas je obavestio o zaveri, ali smo morali čvrsto da mu obećamo da ćemo o tome ćutati. Obećao

Krvavi krešendo u Vojvodini aprila 1941. godine. Oko 35.000 proterano, a u mađarske logore odvedeno i zatočeno 13.000 ljudi. Ubijeno više od 5.000 Sva ona lica srpske, bosanaske i crnogorske, te ciganske narodnosti, nadalje Jevreji, koji pre 31. oktobra 1918. godine nisu imala opštinsku zavičajnost na području velike Mađarske (bez Hrvatske), a nisu ni potomci ovakvih lica, to jest useljenici ili kolonisti, dužni su napustiti područje države u roku od tri dana, počevši od 29-og ovog meseca u 0.00 sati“. Ovo je naredba mađarskog generala Ferenca Bajora, vojnog komandanta Novog Sada, obznanjena 25. aprila 1941, tačno dve sedmice pošto je mađarski regent Mikloš Horti, uz bojni poklič „Napred, na hiljadugodišnje granice!“, svoje

Zašto je evro-atlantizmu potrebno da Srbi zaborave Drugi svetski rat? Zaboravljajući Jasenovac, Srbi mogu da poveruju u Srebrenicu. Zato je borba za istinu o Drugom svetskom ratu put srpskog otrežnjenja od evrounijatskih zabluda. Piše: Zoran Čvorović  1. 1. Srpska istorijska svest između integracije u Novi svetski poredak i istine o novom poretku jugoistočne Evrope iz 1941. Sedamdeset godina posle početka Drugog svetskog rata, u kome su države članice Trojnog pakta a posebno njihovi domaći jugoslovenski saveznici – Hrvati, muslimani, Mađari i Albanci, ubili, prema najnovijim istraživanjima i 1,8 miliona Srba, iz istorijske svesti potomaka ubijenih najvećim delom je izbrisan i ovaj rat i njegove žrtve. U udžbenicima istorije reformisanog srpskog obrazovanja

Zbirka kneza Pavla sa Kolumbija univerziteta krije i pisma koja je britanski kralj Džordž VI slao svom ličnom prijatelju knezu Pavlu Po sopstvenoj želji, 1913. godine, knez Pavle je započeo klasične studije na Oksfordu, koje je morao da prekine kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, krajem jula 1914. Vratio se 1918. u Oksford kako bi okončao svoje studiranje. Magistrira istoriju umetnosti. Kasnije, knezu Pavlu će biti dodeljena diploma počasnog doktora Univerziteta u Oksfordu. Još kao student, postao je dobar prijatelj potonjeg kralja Džordža VI, bio miljenik kralja Džordža V i vojvotkinje od Jorka, potom kraljice Elizabete. Uvek kada bi boravio u Engleskoj, knez Pavle je stanovao u Bakingemskoj palati. Najviše

Rečna flotila odala poštu mornarima stradalim u Aprilskom ratu 1941. godine. Jedini brod koji je pružio otpor okupatoru i oborio 14 neprijateljskih aviona Vojnici i oficiri Rečne flotile u petak su u Dunav, kod Čelareva, spustili venac i odali poštu svojim prethodnicima-Aleksandar Berić Brodovi Rečne flotile Vojske Srbije zastali su u petak na 1287. kilometru toka Dunava. Oglasili su se topovi počasnom paljbom, vojni sveštenik održao je opelo, a počast je odala i avijacija, preletom helikoptera „Gazela“. Na ovom, za Rečnu flotilu svetom mestu, nedaleko od Čelareva, mornari su uz vojne počasti u vodu spustili venac, kojim su odali dužnu poštu njihovim prethodnicima, mornarima monitora „Drava“, iz sastava Kraljevske mornarice,

Na današnji dan bombardovan je Beograd, a sa njim i pamćenje cele Srbije. Čim su prve bombe pale na Narodnu biblioteku Srbije, počeo je zaborav. On nije zaustavljen ni do današnjeg dana. Bombe su na biblioteku pale oko četiri popodne, a vatra je gorela i do četiri dana posle tog ubistva srpske svesti. Dosta puta sam čitao da je još prvog aprila pripremljena evakuacija knjiga, ali je, kao što to uvek biva, jedan političar uveo zabranu evakuacije prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, a sa njima i Narodne biblioteke. To je bio Miloš Trifunović. Valjda je čovek mislio da je prvi april, pa da može da se šali sa memorijom svih Srba. I

“Naš front iznosi 3.000 km, koji treba da branimo od Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara sa svega 27 slabih divizija. Naše naoružanje je slabo, naročito u tehničkom pogledu. Imamo svega 500 aeroplana, 100 tenkova, od kojih su 50 starog modela, 500 kontratenkovskih topova, i to svega 250 od 47, a ostali od 37 – koji su vrlo slabi za odbranu od tenkova većeg kalibra” Sudbonosna odluka o pristupanju Trojnom paktu doneta je na Krunskom savetu 6. marta 1941. godine u Belom dvoru, posle Pavlovog povratka iz Berhtesgadena. Za stolom je sedelo devet najmoćnijih ljudi u zemlji: knez Pavle, ostala dvojica namesnika: Radenko Stanković i Ivan Perović, predsednik vlade Dragiša Cvetković,

Povodom obeležavanja sećanja na žrtve bombardovabnja Beograda aprila 1941. godine Gradski menadžer Goran Vesić danas je položio venac na spomen obeležje u Karađorđevom parku. Kako je rekao danas je jedan od najtužnijih dana u istoriji Beograda kada je Beograd doživeo možda i najveće razaranje u svojoj istoriji. „Na današnji dan okupatori su bombardovali Beograd zverski, bez objave rata. Prema zvaničnim podacima poginulo je 2.274 Beograđana, a prema nezvaničnim skoro 4.000. Potpuno je uništena 621 zgrada, a više od 1.600 je delimično oštećena”, naveo je Vesić novinarima nakon polaganja venca. Kako je dodao uništene su mnoge bolnice i crkve, među kojima je pogođena Vaznesenjska crkva u kojoj je poginulo mnogo ljudi.

Pravoslavnim parastosom koji su služili sveštenici Eparhije žičke i polaganjem venaca i cveća na humke streljanih rodoljuba u Spomen-parku, u Kraljevu je u četvrtak na prigodan način obeležen 6. april Kraljevo – Pravoslavnim parastosom koji su služili sveštenici Eparhije žičke i polaganjem venaca i cveća na humke streljanih rodoljuba u Spomen-parku, u Kraljevu je u četvrtak na prigodan način obeležen 6. april – Dan civilnih invalida rata. Savez Udruženja civilnih invalida rata Srbije memorijalno obeležava 6. april u znak sećanja na dan kada su pale civilne žrtve prilikom nemačkog bombardovanja Beograda 1941. godine u neobjavljenom ratu, kao i u znak sećanja na civilne žrtve fašističkog terora širom zemlje i žrtve

Naša zemlja je oduvek imala pilote heroje. 6. aprila 1941. godine oni su branili Beograd: Miloš Жunić, poginuo kod Pančeva, Miho Klavora, poginuo kod manastira Krušedol, Vladimir Gorup, poginuo 7. aprila, Karlo Štrbenk, poginuo kod Glogonjskog rita, Dobrica Novaković, poginuo kod Beograda, Branislav Todorović, poginuo 7. aprila, Jovan Kapešić, poginuo kod Beške, Milivoje Bošković, poginuo kod Kovilja, Dušan Borčić, pao u Sarajevsku ulicu, Milutin Petrov, poginuo kod ušća Tise u Dunav, Жivica Mitrović, poginuo kod Šida. Fašistička Nemačka je, bez objave rata, 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio:

Na današnji dan pre 76 godina u bombardovanju Beograda nestala i prva Jugoslavija. Nemačkoj sili se herojski suprotstavio Šesti lovački puk Iako je srpska prestonica bila proglašena za otvoren, odnosno nebranjen grad, Luftvafe je, od 6. aprila 1941. u 6.30, u talasima od po nekoliko stotina bombardera i lovaca, tri dana rušio i palio Beograd. Nemačkoj sili se herojski, ali beznadažno, suprotstavio Šesti lovački puk Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, koji je u sledeća dva dana praktično nestao u neprestanim vazdušnim borbama oko prestonice. – U 6.30 preletela nas je velika formacija nemačkih bombardera, bilo ih je više od stotinu – sećao se kapetan Milutin Grozdanović. – Čim smo ih primetili,

U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine i bez objave rata započeo je napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju. Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, a u više vazdušnih napada na Beograd od 6.30 tog jutra pa tokom naredna dva dana učestvovalo je 484 nemačkih aviona, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona. Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da ih je bilo 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700. U Beogradu je u bombardovanju uništen i dobar deo stambenog fonda i infrastrukture, ali i brojni spomenici objekti kulture, među kojima i nacionalna biblioteka.

Šta je Slobodan Jovanović govorio o susretu sa knezom Pavlom, dva dana uoči potpisivanja Trojnog pakta Kako se bližio trenutak odluke ući u rat s Nemačkom ili potpisati Trojni pakt, knez Pavle ostajao je sve usamljeniji. Pritisci nisu dolazili samo iz inostranstva; štaviše najveća borba sledila je u samom Beogradu. O stanju u prestonici možda najbolje govori razgovor (koji pronalazimo u Zbirci kneza Pavla), prvog čoveka Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovića i predsednika Zemljoradničke stranke Dragoljuba Jovanovića, 23. marta 1941. u Beogradu. Dragoljub Jovanović: Čujem da ste bili kod Pavla. Slobodan Jovanović: Bio sam posle patrijarha, a izašao sam pred samu sednicu vlade, na kojoj se rešavalo o paktu D.