На здање на Косанчићевом венцу пало је тек неколико запаљивих бомби, али није било никог да их угаси. После је било касно… Рано изјутра 3. априла 1941. године управници најважнијих државних установа културе позвани су на хитан састанак код министра просвете, Милоша Трифуновића. У његовом кабинету нашли су се управник Државне штампарије Милошевић, управник Државне архиве Арнаутовић, управник Музеја кнеза Павла Кашанин. С њима је био и управник Народне библиотеке Драгослав Илић. Потајно су се надали да министар жели да им саопшти нешто важно о плану измештања садржаја главних установа културе, договорен  раније. Уместо тога, дочекао их је хладан туш. Трифуновић им је кратко саопштио да је донета одлука да

“Захваљујући новцу наши агенти су били у могућности да одржавају пријатељске везе с главним Југословенима расположеним против Сила осовине (као што су Тупањанин из Земљорадничке странке и Трифуновић из Народне одбране), а наше агенције за тајну пропаганду непрестано су подстицале народну жељу да пружи отпор” Британска амбасада у Београду. Двадесет седми је март 1941. године. Телеграм потписује Черчилов специјални обавештајац Џорџ Тејлор: А. Пуч извршен под неспорним вођством Симовића и његовог помагача Мирковића и извесног броја официра. Генерали нису били укључени у заверу. Пуч су извели капетани, мајори и потпуковници. Б. Трифуновић нас је обавестио о завери, али смо морали чврсто да му обећамо да ћемо о томе ћутати. Обећао

Крвави крешендо у Воjводини априла 1941. године. Око 35.000 протерано, а у мађарске логоре одведено и заточено 13.000 људи. Убиjено више од 5.000 Сва она лица српске, босанаске и црногорске, те циганске народности, надаље Јевреји, који пре 31. октобра 1918. године нису имала општинску завичајност на подручју велике Мађарске (без Хрватске), а нису ни потомци оваквих лица, то јест усељеници или колонисти, дужни су напустити подручје државе у року од три дана, почевши од 29-ог овог месеца у 0.00 сати“. Ово је наредба мађарског генерала Ференца Бајора, војног команданта Новог Сада, обзнањена 25. априла 1941, тачно две седмице пошто је мађарски регент Миклош Хорти, уз бојни поклич „Напред, на хиљадугодишње границе!“, своје

Зашто jе евро-атлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат? Заборављаjући Јасеновац, Срби могу да поверуjу у Сребреницу. Зато jе борба за истину о Другом светском рату пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда. Пише: Зоран Чворовић  1. 1. Српска историjска свест између интеграциjе у Нови светски поредак и истине о новом поретку jугоисточне Европе из 1941. Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истраживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања

Збирка кнеза Павла са Колумбија универзитета крије и писма која је британски краљ Џорџ ВИ слао свом личном пријатељу кнезу Павлу По сопственој жељи, 1913. године, кнез Павле је започео класичне студије на Оксфорду, које је морао да прекине када је Аустроугарска објавила рат Србији, крајем јула 1914. Вратио се 1918. у Оксфорд како би окончао своје студирање. Магистрира историју уметности. Касније, кнезу Павлу ће бити додељена диплома почасног доктора Универзитета у Оксфорду. Још као студент, постао је добар пријатељ потоњег краља Џорџа ВИ, био миљеник краља Џорџа В и војвоткиње од Јорка, потом краљице Елизабете. Увек када би боравио у Енглеској, кнез Павле је становао у Бакингемској палати. Највише

Речна флотила одала пошту морнарима страдалим у Априлском рату 1941. године. Једини брод коjи jе пружио отпор окупатору и оборио 14 неприjатељских авиона Воjници и официри Речне флотиле у петак су у Дунав, код Челарева, спустили венац и одали пошту своjим претходницима-Александар Берић Бродови Речне флотиле Воjске Србиjе застали су у петак на 1287. километру тока Дунава. Огласили су се топови почасном паљбом, воjни свештеник одржао jе опело, а почаст jе одала и авиjациjа, прелетом хеликоптера „Газела“. На овом, за Речну флотилу светом месту, недалеко од Челарева, морнари су уз воjне почасти у воду спустили венац, коjим су одали дужну пошту њиховим претходницима, морнарима монитора „Драва“, из састава Краљевске морнарице,

На данашњи дан бомбардован је Београд, а са њим и памћење целе Србије. Чим су прве бомбе пале на Народну библиотеку Србије, почео је заборав. Он није заустављен ни до данашњег дана. Бомбе су на библиотеку пале око четири поподне, а ватра је горела и до четири дана после тог убиства српске свести. Доста пута сам читао да је још првог априла припремљена евакуација књига, али је, као што то увек бива, један политичар увео забрану евакуације просветно-културних установа Београда, а са њима и Народне библиотеке. То је био Милош Трифуновић. Ваљда је човек мислио да је први април, па да може да се шали са меморијом свих Срба. И

“Наш фронт износи 3.000 км, који треба да бранимо од Немаца, Италијана, Бугара и Мађара са свега 27 слабих дивизија. Наше наоружање је слабо, нарочито у техничком погледу. Имамо свега 500 аероплана, 100 тенкова, од којих су 50 старог модела, 500 контратенковских топова, и то свега 250 од 47, а остали од 37 – који су врло слаби за одбрану од тенкова већег калибра” Судбоносна одлука о приступању Тројном пакту донета је на Крунском савету 6. марта 1941. године у Белом двору, после Павловог повратка из Берхтесгадена. За столом је седело девет најмоћнијих људи у земљи: кнез Павле, остала двојица намесника: Раденко Станковић и Иван Перовић, председник владе Драгиша Цветковић,

Поводом обележавања сећања на жртве бомбардовабња Београда априла 1941. године Градски менаџер Горан Весић данас је положио венац на спомен обележје у Карађорђевом парку. Како је рекао данас је један од најтужнијих дана у историји Београда када је Београд доживео можда и највеће разарање у својој историји. „На данашњи дан окупатори су бомбардовали Београд зверски, без објаве рата. Према званичним подацима погинуло је 2.274 Београђана, а према незваничним скоро 4.000. Потпуно је уништена 621 зграда, а више од 1.600 је делимично оштећена”, навео је Весић новинарима након полагања венца. Како је додао уништене су многе болнице и цркве, међу којима је погођена Вазнесењска црква у којој је погинуло много људи.

Православним парастосом који су служили свештеници Епархије жичке и полагањем венаца и цвећа на хумке стрељаних родољуба у Спомен-парку, у Краљеву је у четвртак на пригодан начин обележен 6. април Краљево – Православним парастосом који су служили свештеници Епархије жичке и полагањем венаца и цвећа на хумке стрељаних родољуба у Спомен-парку, у Краљеву је у четвртак на пригодан начин обележен 6. април – Дан цивилних инвалида рата. Савез Удружења цивилних инвалида рата Србије меморијално обележава 6. април у знак сећања на дан када су пале цивилне жртве приликом немачког бомбардовања Београда 1941. године у необјављеном рату, као и у знак сећања на цивилне жртве фашистичког терора широм земље и жртве

Наша земља је одувек имала пилоте хероје. 6. априла 1941. године они су бранили Београд: Милош Жунић, погинуо код Панчева, Михо Клавора, погинуо код манастира Крушедол, Владимир Горуп, погинуо 7. априла, Карло Штрбенк, погинуо код Глогоњског рита, Добрица Новаковић, погинуо код Београда, Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла, Јован Капешић, погинуо код Бешке, Миливоје Бошковић, погинуо код Ковиља, Душан Борчић, пао у Сарајевску улицу, Милутин Петров, погинуо код ушћа Тисе у Дунав, Живица Митровић, погинуо код Шида. Фашистичка Немачка је, без објаве рата, 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био:

На данашњи дан пре 76 година у бомбардовању Београда нестала и прва Југославија. Немачкој сили се херојски супротставио Шести ловачки пук Иако је српска престоница била проглашена за отворен, односно небрањен град, Луфтвафе је, од 6. априла 1941. у 6.30, у таласима од по неколико стотина бомбардера и ловаца, три дана рушио и палио Београд. Немачкој сили се херојски, али безнадажно, супротставио Шести ловачки пук Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који је у следећа два дана практично нестао у непрестаним ваздушним борбама око престонице. – У 6.30 прелетела нас је велика формација немачких бомбардера, било их је више од стотину – сећао се капетан Милутин Гроздановић. – Чим смо их приметили,

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију. Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона. Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700. У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Шта је Слободан Јовановић говорио о сусрету са кнезом Павлом, два дана уочи потписивања Тројног пакта Како се ближио тренутак одлуке ући у рат с Немачком или потписати Тројни пакт, кнез Павле остајао је све усамљенији. Притисци нису долазили само из иностранства; штавише највећа борба следила је у самом Београду. О стању у престоници можда најбоље говори разговор (који проналазимо у Збирци кнеза Павла), првог човека Српског културног клуба Слободана Јовановића и председника Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића, 23. марта 1941. у Београду. Драгољуб Јовановић: Чујем да сте били код Павла. Слободан Јовановић: Био сам после патријарха, а изашао сам пред саму седницу владе, на којој се решавало о пакту Д.