Наша земља је одувек имала пилоте хероје. 6. априла 1941. године они су бранили Београд: Милош Жунић, погинуо код Панчева, Михо Клавора, погинуо код манастира Крушедол, Владимир Горуп, погинуо 7. априла, Карло Штрбенк, погинуо код Глогоњског рита, Добрица Новаковић, погинуо код Београда, Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла, Јован Капешић, погинуо код Бешке, Миливоје Бошковић, погинуо код Ковиља, Душан Борчић, пао у Сарајевску улицу, Милутин Петров, погинуо код ушћа Тисе у Дунав, Живица Митровић, погинуо код Шида. Фашистичка Немачка је, без објаве рата, 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био:

На данашњи дан пре 76 година у бомбардовању Београда нестала и прва Југославија. Немачкој сили се херојски супротставио Шести ловачки пук Иако је српска престоница била проглашена за отворен, односно небрањен град, Луфтвафе је, од 6. априла 1941. у 6.30, у таласима од по неколико стотина бомбардера и ловаца, три дана рушио и палио Београд. Немачкој сили се херојски, али безнадажно, супротставио Шести ловачки пук Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који је у следећа два дана практично нестао у непрестаним ваздушним борбама око престонице. – У 6.30 прелетела нас је велика формација немачких бомбардера, било их је више од стотину – сећао се капетан Милутин Гроздановић. – Чим смо их приметили,

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију. Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона. Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700. У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Шта је Слободан Јовановић говорио о сусрету са кнезом Павлом, два дана уочи потписивања Тројног пакта Како се ближио тренутак одлуке ући у рат с Немачком или потписати Тројни пакт, кнез Павле остајао је све усамљенији. Притисци нису долазили само из иностранства; штавише највећа борба следила је у самом Београду. О стању у престоници можда најбоље говори разговор (који проналазимо у Збирци кнеза Павла), првог човека Српског културног клуба Слободана Јовановића и председника Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића, 23. марта 1941. у Београду. Драгољуб Јовановић: Чујем да сте били код Павла. Слободан Јовановић: Био сам после патријарха, а изашао сам пред саму седницу владе, на којој се решавало о пакту Д.

Кнез Павле покушава да Југославију ослободи од економске зависности према Немачкој. Енглеска је већ била исказала њој урођени цинизам: пред Божић 1935. године, благоизволела је из Југославије увести за потребе свог тржишта 60 (и словима – шездесет) ћурки! НА ОСНОВУ ДОКУМЕНАТА који су данас на располагању, постоје јасне индиције да је краљ Александар увиђао неопходност уважавања растуће моћи Немачке. После доласка Хитлера на власт 1934. године, за спољну политику Краљевине Југославије убрзо је искрсла опасност: Хитлер није крио да му је циљ да поништи француски утицај у средњој Европи. То је значило да је Мала антанта била осуђена да нестане. Од 1937. године, Немачка према Југославији спроводи политику пријатељских односа. Стојадиновићу

Срушене зграде послиjе њемачког бомбардовања Београда 1941. У четвртак се навршава 76 година од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Напад jе почео 6. априла у 6.30 часова без претходне обjаве рата, а до 17. априла и краjа такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе, страдало jе више хиљада цивила. Њемачки бомбардери су 6. априла 1941. у четири наврата бомбама засули главни град Београд. Гађан jе насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, жељезничка станица, главна пошта, земунски аеродром. Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у

На овим страницама доносимо упоредо обе верзије о чувеној бици у Херцеговини. Књига гатачког четника Алексе Тепавчевића, емигранта у Канади, тек сада је објављена у отаџбини. С друге стране, комунистичке књиге, које су некада биле једине, одавно се не штампају… Ексхумација гатачких четника После 57 година, тела 20 четника из Херцеговине враћена су са Лијевча поља у њихов родни крај. То су посмртни остаци четника под командом чувеног попа војводе Радојице Перишића, који су изгинули 4. априла 1945. године у атару села Сеферовци, у борби против усташа. Њихов командант, војвода Перишић, том приликом је заробљен и касније је свирепо мучен и убијен у концентрационом логору Градишка. Иницијатива за преношење посмртних

Зашто Србија не обележава дан почетка антифашистичке борбе? Четници 28. маја 1941. напали немачку колону код села Љуљаци. У Белој Цркви 7. јула почео грађански и братоубилачки рат међу Србима Закорачили смо у април. У месец који асоцира на рат, окупацију, крај прве Југославије, бомбардовање Београда 1941, па потом неколико пута 1944. године… Буђење тих подсећања неумитно отвара и питања шта се заправо дешавало у Србији тог ратног пролећа и наступајућег устаничког лета. Више од пола века прослављали смо 7. јул као Дан устанка, као дан почетка оружане борбе народа у Србији против окупатора, када су у Белој Цркви убијена двојица припадника жандармерије квислиншке владе Милана Недића, Богдан Лончар и

Шта је амбасадор Краљевине Југославије у Москви уочи почетка Другог светског рата забележио о порукама које је добио од немачког посланика у Београду – Ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Истина о 27. марту” “Када је московски радио објавио моје именовање за краљевског посланика у Москви, после пола сата добио сам позив немачког посланика у Београду. Фон Херен ме је примио сутрадан и чим сам сео, отпочео је”, бележи Милан Гавриловић. – Морам да вам кажем отворено да ваше наименовање није било по вољи мојој влади. И одмах ћу вам рећи и зашто. Прво: Ваш идеолошки став. Ви сте познати као човек који се увек борио за слободу као либерални

Врхунац је био када се британски државни секретар за Индију Леополд Ејмери преко Би-Би-Сија одједном обратио Србима; не више Југословенима. Позивајући се на храброст у Првом светском рату питао је зашто би сада Срби препустили сву славу Грцима, и себе сврстали с Бугарима и Румунима – Ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Истина о 27. марту” У доба немачког ултиматума, Винстон Черчил је писао југословенском премијеру Драгиши Цветковићу упозоравајући га да ће уколико потпише тројни пакт “починити злочин Бугарске” и спустити се на улогу “ортака у покушају да се убије Грчка”. Југословени, Турци и Грци морају заједно да ударе, викао је Черчил који је свом амбасадору у Београду Роналду Кембелу

“Када ми је узвратио да ће ме моја земља због тога благосиљати за шест месеци, ја сам му одговорио да нећу остати на власти ни шест дана потпишем ли тај документ. Онда сам га ја запитао, зашто се човек који је побрао већ толико ловорика као он спрема да нападне једну малу земљу каква је Грчка” Хитлер тражи пакт Четвртог марта 1941. кнез Павле Карађорђевић стигао је у Берхтесгаден где је пет часова разговарао с Хитлером. Био је то тајни сусрет којем је присуствовао још само Рибентроп, као преводилац у ретким тренуцима када је Павлу требало помоћи с немачким. Није вођен записник, тако да о последњем разговору пред избијање рата сазнајемо

Поводом годишњице пуча од 27. марта Недељник ће у наредним данима објављивати ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића 27. март 1941. Јутро је. У загребачкој војној команди генерал Петар Недељковић од Симовића, из Београда, добија наређење да кнеза Павла врати у Загреб. Одмах, он аутомобилом жури према Брежицама како би стигао воз којим кнез путује на своје имање Брдо код Крања. Са генералом је и војни свештеник Милутин Арсић. У Запрежићу успевају да га сустигну. Генерал се извињава кнезу и каже му да мора да се врати. “Зар не могу на Брдо?”, пита кнез Павле. Добија одречан одговор и

Данас се навршава 76 година од војног пуча којим је група официра Југословенске војске на челу са генералом Војног Ваздухопловства Боривојем Мирковићем збацила са власти трочлано краљевско намјесништво и владу Цветковић-Мачек. Влада Цветковић-Мачек је 25. марта 1941. у Бечу потписала протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Два дана касније 27. марта 1941. на београдске улице су изашле хиљаде демонстраната узвикујући и носећи пароле “Боље рат него пакт”, “Боље гроб него роб” и “Нећемо савез са окупатором”. Организатори пуча предали су власт малољетном краљу Петру Карађорђевићу и основали Владу на чијем челу се нашао генерал Душан Симовић, а за потпредсједника владе именован је академик Слободан Јовановић. Тај дан се сматра