Три године рада Државне комисије за тајне гробнице убијених после септембра 1944. године: Евидентирано више од 36.000 жртава ослободилачког терора. Око 200 тајних стратишта Када смо у јуну 2009. године објавили шокантну и шест деценија скривану истину да је одмах по ослобођењу од нацистичке окупације убијено у нашој земљи више десетина хиљада грађана Србије, стручна и политичка јавност се узбуркала. * Комунистичке организације су негодовале, тврдећи да се бројке надувавају, а чињенице прекрајају. * Интелектуалци, писци, историчари, академици, укључили су се у полемику и захтевали да истина изађе на видело. * Потомци жртава први пут осетили су наду да ће после 60 година добити могућност да својим настрадалим прецима запале свећу. ЗЛОЧИНЕ НА

“Нова 24 ТВ“ из Љубљане пронашла је и објавила цели извештај америчке обавештајне службе о заробљавању генерала Драже Михаиловића, 13. марта 1946. године на територији општине Рудо у Босни. Овај извештај је до сада био познат у изводима из америчке и швајцарске штампе из 1946. године, али никада до сада није објављен у целости. Према овом извору, генерал Михаиловић је био тешко болестан од пегавог тифуса. Лекари при Врховној команду покушавали су да пронађу лекове. Један од њих је заробљен и после свирепог мучења признао је где се налази Михаиловићев штаб. После тога, ово место почели су да надлећу авиони са савезничким ознакама и да избацују лекове и опрему. Официри из

Судбина Драгића Јоксимовића, који је на суђењу бранио Дражу Михаиловића. Морао је да плати због неколико реченица које су ишле у прилог ђенералу. Др Јоксимовић је осуђен због слушања емисија страних радио-станица У Старом Риму су записали и оставили као наук васцелом потомству – „Историја је учитељица живота“. Неку хиљаду година доцније, на београдском асфалту, ову латинску максиму, наш писац, овдашњи Милован Витезовић, „превешће“ на српски: „Историја нам је била учитељица живота, онда су стигли људи из шуме и силовали нам учитељицу“! И мудри Енглези су пре неколико векова упозорити: „Народ који не зна своју историју, мораће да је понавља“. Људи из шуме после силовања учитељицу су послали на ново

У Добрунској Ријеци код Вишеграда данас су обиљежене 72 године од хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини у Другом свјетском рату Драгољуба Драже Михаиловића. Свештеници Дабробосанске епархије служили су помен испред Манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци, гдје су припадници Озне 13. марта 1946. године ухапсили Михаиловића и стријељали његове пратиоце. Помену је присуствовало више од 300 припадника равногорских покрета из Републике Српске и Србије, који су положили цвијеће на централни споменик српским борцима на тргу у Вишеграду и на споменик Михаиловићу у Дражевини. Предсједник општинског одбора Равногорског покрета Вишеград Миро Јеремић рекао је да је циљ ове организације да се реагује на тешке лажи које су изнијеле комунистичке власти

Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду, а потом су кренули у Добрунску Ријеку, гдје ће бити обиљежене 72 године од хапшења начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића. Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Душко Милетић рекао је да је БОРС организација која окупља борце, ратне војне инвалиде, породице погинулих бораца и своје чланице, међу којим је Равногорски покрет, те захвалио члановима овог покрета што његују традицију ослободилачких ратова, не заборављајући српску традицију. „Ми данас испред овог споменика одајемо почаст свим погинулим борцима Војске Републике Српске. Борачка организација Републике Српске од свог постојања до данас жели

У Добрунској Ријеци код Вишеграда данас ће бити обиљежено 72 године од хапшења начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића. У 8.00 часова најављено је окупљање чланова Равногорског покрета на Тргу палих бораца у Вишеграду, након чега ће код Споменика палим борцима бити положено цвијеће. Богослужење у Цркви Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци заказано је у  10.00 часова, а парастос у 11.00 часова, саопштено је из Равногорског покрета Вишеград. Полагање цвијећа на споменик ђенералу Михаиловићу и обраћање представника Равногорског покрета најављено је у 12.00 часова. Организациони одбор Равногорског покрета Вишеград позвао је све симпатизере да одају почаст Михаиловићу. Виши суд у Београду 14. маја 2015.

Често седим замишљен и прене ме супруга питањем шта ми се врзма по глави. Кажем јој да сам се сетио неких другова који су изгинули у заједничкој борби, прича за „Блиц” последњи живи народни херој Петар Матић Дуле (98). Генерал-пуковник у пензији Петар Матић Дуле, иако је већ близу стоте, насмејан је и причљив. И пажљив, проверава да ли смо прописно угошћени. – Здравље ми је, пошто сам жив, очигледно било добро. Имао сам две-три операције, али ништа опасно. Мало ме само ноге боле од прошле јесени. Иначе сам био ревностан шетач – одговара нам на питање како га здравље служи. Рођен је у Иригу 1920. године. У рату добија

Београд – Није познато шта све у Србији по питању реституције потражују амерички држављани. Амбасадор Кајл Скот за О2 каже да нико не очекује да се све одједном врати, али да треба наћи решење. У агенцији за реституцију објашњавају да дискриминација према странцима не постоји. За сада, по питању реституције, са Америком нисмо у проблему. Две заставе на истом месту – потпуно нормално, али треба ли се због натписа између њих запитати откуд овде? И колико велики треба да буде тај знак питања? Домаћин каже: није први пут да неко из америчке амбасаде добронамерно долази у агенцију за реституцију, а гост хвали. Али, поред добре сарадње ту је, како то

Дванаестог фебруара 1986. године, Американци су – после систематског отезања дужег од две децениjе – Југославиjи изручиле већ jако остарелог хрватског (усташког) министра унутрашњих послова током jедног периода Другог светског рата. У питању jе био Андриjа Артуковић, човек непосредно умешан у покушаj потпуног елиминисања Срба са простора тзв. НДХ, како физичким уништавањем већине, тако и покатоличавање те на тим основама претапањем у Хрвате, односно протеривањем мањине наших сународника. Радило се о ратном злочинцу наjгорег типа, коjи jе имао jедну од кључних улога у „удруженом злочиначком подухвату“ знатног дела хрватске политичко-верске елите, коjи jе резултирао клањем и другим видовима (по правилу изразито окрутне) ликвидациjе више стотина хиљада припадника српског народа. Маргинализовани

О томе колико су комунисти величали Јосипа Броза Тита међу партизанима и од њега правили идола, говори нам и свједочанство Јовице Шкрбића. Он је био млади партизан индоктринисан митолошким причама о Титу, желећи као и остали млади партизани да „опонашамо свог врховног команданта, да капу-титовку носимо или накривимо на исту страну као и он, да његове врлине прихватимо колико је то могуће, да оне буду и наше“. О простодушности и необразованости, али и неинформисаности српских сељака који су попуњавали партизанске јединице, говори и то, што су они схватили да је непријатељска операција „Вајс-1“ била име једног Нијемца, а не шифра офанзиве. Доносимо један дио свједочења Шкрбића o смотри 4. крајишке

У Музеју Републике Српске у Бањалуци сутра ће бити отворене изложбе „Плакатирање геноцида“ и „Добруџански ратници“, које организује Музеј Војводине из Новог Сада. Изложба „Плакатирање геноцида“ аутора Драге Његована посредством историјских плаката вјеродостојно илуструје режим усташких и нацистичких власти од 1941. до 1945. године, те терор над становништвом Срема. „Плакати су из фондова Музеја Војводине, те из збирки других музејских и архивских установа. Аутор је успио да сакупи стотињак плаката, летака, објава и другог сродног пропагандног материјала“, саопштено је из Музеја Српске. У саопштењу се истиче да су садржај овог пропагандног материјала биле поруке поробљеном становништву Срема – обећавајући, опомињући и пријетећи. „Усташе и нацистичке власти су на тај начин

Амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак аутор је хваљене књиге „Европа на суђењу“ која се бави „колаборацијом, отпором и одмаздом током Другог светског рата“ Амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак аутор је хваљене књиге „Европа на суђењу“ која се бави „колаборацијом, отпором и одмаздом током Другог светског рата“. Реч је о историографској синтези која се бави тиме како су се различити европски и народи и државе односили према нацистима током Другог светског рата, коју је критика описала бриљантном, а преведена је и објављена и на више светских језика. Деведесет двогодишњи Иштван Деак данас је живахан старац који пензионерске дане проводи у Калифорнији, а током свог дугог живота био је и