Београд – Није познато шта све у Србији по питању реституције потражују амерички држављани. Амбасадор Кајл Скот за О2 каже да нико не очекује да се све одједном врати, али да треба наћи решење. У агенцији за реституцију објашњавају да дискриминација према странцима не постоји. За сада, по питању реституције, са Америком нисмо у проблему. Две заставе на истом месту – потпуно нормално, али треба ли се због натписа између њих запитати откуд овде? И колико велики треба да буде тај знак питања? Домаћин каже: није први пут да неко из америчке амбасаде добронамерно долази у агенцију за реституцију, а гост хвали. Али, поред добре сарадње ту је, како то

Дванаестог фебруара 1986. године, Американци су – после систематског отезања дужег од две децениjе – Југославиjи изручиле већ jако остарелог хрватског (усташког) министра унутрашњих послова током jедног периода Другог светског рата. У питању jе био Андриjа Артуковић, човек непосредно умешан у покушаj потпуног елиминисања Срба са простора тзв. НДХ, како физичким уништавањем већине, тако и покатоличавање те на тим основама претапањем у Хрвате, односно протеривањем мањине наших сународника. Радило се о ратном злочинцу наjгорег типа, коjи jе имао jедну од кључних улога у „удруженом злочиначком подухвату“ знатног дела хрватске политичко-верске елите, коjи jе резултирао клањем и другим видовима (по правилу изразито окрутне) ликвидациjе више стотина хиљада припадника српског народа. Маргинализовани

О томе колико су комунисти величали Јосипа Броза Тита међу партизанима и од њега правили идола, говори нам и свједочанство Јовице Шкрбића. Он је био млади партизан индоктринисан митолошким причама о Титу, желећи као и остали млади партизани да „опонашамо свог врховног команданта, да капу-титовку носимо или накривимо на исту страну као и он, да његове врлине прихватимо колико је то могуће, да оне буду и наше“. О простодушности и необразованости, али и неинформисаности српских сељака који су попуњавали партизанске јединице, говори и то, што су они схватили да је непријатељска операција „Вајс-1“ била име једног Нијемца, а не шифра офанзиве. Доносимо један дио свједочења Шкрбића o смотри 4. крајишке

У Музеју Републике Српске у Бањалуци сутра ће бити отворене изложбе “Плакатирање геноцида” и “Добруџански ратници”, које организује Музеј Војводине из Новог Сада. Изложба “Плакатирање геноцида” аутора Драге Његована посредством историјских плаката вјеродостојно илуструје режим усташких и нацистичких власти од 1941. до 1945. године, те терор над становништвом Срема. “Плакати су из фондова Музеја Војводине, те из збирки других музејских и архивских установа. Аутор је успио да сакупи стотињак плаката, летака, објава и другог сродног пропагандног материјала”, саопштено је из Музеја Српске. У саопштењу се истиче да су садржај овог пропагандног материјала биле поруке поробљеном становништву Срема – обећавајући, опомињући и пријетећи. “Усташе и нацистичке власти су на тај начин

Амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак аутор је хваљене књиге „Европа на суђењу“ која се бави „колаборацијом, отпором и одмаздом током Другог светског рата“ Амерички историчар мађарског порекла Иштван Деак аутор је хваљене књиге „Европа на суђењу“ која се бави „колаборацијом, отпором и одмаздом током Другог светског рата“. Реч је о историографској синтези која се бави тиме како су се различити европски и народи и државе односили према нацистима током Другог светског рата, коју је критика описала бриљантном, а преведена је и објављена и на више светских језика. Деведесет двогодишњи Иштван Деак данас је живахан старац који пензионерске дане проводи у Калифорнији, а током свог дугог живота био је и

У Београду, Прибоју, Пљевљима ових дана је промовисана књига младог историчара Милутина Живковића „НДХ у Србији – усташки режим у Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши и Сјеници април-септембар 1941. године“. На промоцији су, поред аутора, говорили научни саветници Института за савремену историју проф. др Предраг Марковић и др Коста Николић. Књига коју је издало Друштво историчара Србије део је Живковићевог доктората на Филозофском факултету БУ „Санџак 1941-1943.“ Домаћој јавности мало је познато да се марионетска НДХ, сем у деловима Војводине, кратко време „протезала“ и на југозападне делове Србије, као и Пљевља, у црногорском делу Санџака. Због геостратешког и геополитичког значаја, подручје Санџака је током прве ратне године имало изузетну важност за

Подгорички “Дан” тврди да је, захваљујући свом фоторепортеру Жељку Шапурићу и новинарки Биљани Брашњо, на локалитету Дубраве изнад горњепољског села Шуме, десетак километара од Никшића, откривена јама, масовна гробница из Другог светског рата у коју су комунисти – партизани у периоду од 1941. до 1943. године, наводно бацили више од 300 невино побијених, углавном цивила и претежно из никшићког краја. О јами необичног имена “Котор” одавно се говоркало, али све до сада никад нико, чак ни од најближе родбине страдалих није ни покушао да је пронађе и завири у њену утробу, иако је била сасвим доступна и надомак насеља. Учинио је то тек ових дана Шапурић, који је уз помоћ

Србија има 135 праведника међу народима, носилац повеља коју додељују “Јад вашем” и држава Израел.Током Другог светског рата сачували животе 230 људи Ко је спасао иједно људско биће, као да је спасао цео свет. Овај дирљиви натпис краси повељу Праведници међу народима, коју додељује “Јад Вашем”, односно држава Израел, људима који су током рата спасавали Јевреје. Услов је да за то нису стекли никакву материјалну корист, као и да нису одговорни за друге злочине. У Србији је титулу праведника до сада понело 135 људи, који су спасли око 230 јеврејских мушкараца, жена и деце, што је највише у региону. Један од праведника је и Мартина Левец, удата Марковић, из Земуна,

Црквени одбор при Цркви Св. Јоакима и Ане на Видровану код Никшића до детаља ће испратити све најављене активности полиције и тужилаштва по питању масовне гробнице из периода Другог свјетског рата у мјесту Дубраве, изнад Горњег Поља. Да у унутрашњости безданице, у народу познате каојама „Котор“, постоје људски посмртни остаци „Дан“ је објавио ексклузивне податке и фотографије, након чега је реаговало надлежно тужилаштво које је наложило полицији да, чим то временски услови дозволе, испита детаље и ексхумира посмртне остатке. На јучерашњој сједници Црквени одбор је, уз благослов епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, одлучио да одабере неколико чланова који ће пратити ексхумацију, како би спријечили евентуалне злоупотребе. Њихов став је и да ће, уколико

Црногорски Че Гевара, Љубо Чупић, народни херој, враћа се својим Никшићанима, и корзоу, којим је 9. маја 1942. уочи смртне пресуде последњи пут прошао везан ланцима у пратњи италијанских војника, да би неколико тренутака касније био стрељан у подножју Петрове главице, недалеко код Цркве Светих апостола Петра и Павла. Претходно су га заробили четници на Кабленој главици у околини Никшића и спровели у затвор где је остао све до егзекуције. Народни херој стиже у лику бронзане скулптуре која ће до лета бити постављена на Тргу слободе. Новац за израду је обезбедио приватни мецена који не жели да му се име помиње, док споменик ради у свом атељеу у Паризу познати

Јосип Броз Тито после 1945. није био антифашист, јер је владао методама које се ничим не разликују од фашистичких,односно нацистичких: увео је терор, отварао логоре,у којима су под нељудским условима затварани непријатељи његове власти, спроводио масовна убиства; сетимо се Голог отока и насилних откупа крајем четрдесетих година. Биле су то методе достојне Јосипа Стаљина и Адолфа Хитлера!.. Још пре почетка Другог светског рата, безбожни комунисти су ковали планове о касапљењу Краљевине Југославије и србскога народа. Комунистичка партија Југославије је на својим првим конгресима отворено заузела став да треба срушити Краљевину Југославију као “тамницу” југословенских народа. Комунисти су на чувеном комунистичком конгресу у Дрездену децидирано одлучили и навели Србске земље које

У Србији је за време Другог светског рата заиста постојао један добар Немац у униформи Вермахта – пруски аристократа који је спасао део српског културног наслеђа. Име барона Јохана Алберта фон Рајсвица (Johann Albrecht von Reiswitz), који је као мајор Вермахта и шеф Одељења за заштиту уметнина (Kunst und Denkmalschutz) био у окупираној Србији, данас је мало познато српској јавности. Барон Рајсвиц, који је након рата био професор у Минхену, спасао је мошти српских светаца из фрушкогорских манастира које су напале усташе, иницирао је доношење Закона о заштити културног добра и формирање Завода за заштиту културе, што је било први пут у српској историји, инсистирао је на поновном отварању Универзитета,

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Нациста и злочинац има своју спомен таблу у Србији(Новом Пазару)! Аћиф Хаџиахметовић, Аћиф Бљута (алб. Aqif Blyta; рођен 1887. у Новом Пазару, јавно стрељан 21. јануара 1945. у истом граду), међу Бошњацима познат и као Аћиф Ефендија, Албански политичар у Краљевини Југославији и градоначелник Новог Пазара за време Немачке окупације, који је радио на пројекту стварања Велике Албаније. Током Другог светског рата био је колаборациониста кога су 1945. године партизани осудили и стрељали због масовних ратних злочина над Србима, и убистава на простору окупиране Србије. Први акт његове квинслишке политике било је враћање феудалног права четвртине и успостављање беговата, тј. средњег века. Злогласног Ахмета Дацу поставио је