Загреб су 8. маја 1945. године ослободиле партизанске јединице претежно формиране од партизана из Србије, а не Загребачки корпус, како се то деценијама тврдило, наводе хрватски портали свједочења учесника завршних борби за ослобођење Југославије. Дан ослобођења Загреба од нацистичке окупације и усташких квислинга најбоље је истражио новинар Дарко Худелист, који је објавио низ сјећања. Логично је било очекивати да у град први уђе 10. загребачки корпус, који су чинили партизани из Загреба и околине. О овој јединици се увијек највише и писало у контексту ослобођења хрватске пријестонице. Худелист наводи да су о томе цитирани Иван Шибл, Већеслав Хољевац, Раде Булат, Шиме Бален и Фрањо Tуђман. Али, Шибл је у својим

У Београду је данас одржана манифестација “Бесмртни пук” у оквиру које су грађани прошли улицама града носећи портрете својих предака, учесника у Првом и Другом свјетском рату, ратовима деведесетих година прошлог вијека, као и учесника у одбрани Србије током НАТО бомбардовањa 1999. године. Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин предводио је “Бесмртни пук”, чији је свечани марш отпочео након што су положени вијенци на платоу код Споменика ослободиоцима Београда. Чепурин је поручио да је Дан побједе празник, који је плаћен милионима живота и у Русији и овдје у Србији. “Празник побједе се слави и у Србији и у Русији зато што је то дан наше заједничке побједе”, рекао је

У Краљеву и Јагодини представници Руске федерације положили венце на споменике и гробља у којима су сахрањени борци пали за слободу у Другом светском рату Краљево – Полагањем венаца на споменик „Отпора и победе“ у парку код краљевачке железничке станице и одавањем поште погинулим родољубима у Другом светском рату, и у Краљеву је на пригодан начин обележен 9. мај – Дан победе над фашизмом. Осим челника локалне самоуправе, венце су положили и представници Руске амбасаде, припадници војске и полиције, као и чланови удружења бораца и руско-српског пријатељства и друштава за неговање традиције народноослободилачких ратова. Потом је први пут у граду на Ибру одржана и манифестација „Бесмртни пук“ у којој је

Подаци страних мисија, али и домаћи извори, свједоче да су Срби са простора данашње БиХ и Хрватске чинили највећи проценат партизанских и антифашистичких јединица, слиједе Хрвати /првенствено Далматинци/, док је учешће муслимана и Македонаца у НОБ-у било симболично. Према документима насталим у току рата /извјештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним након рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу тадашње Хрватске 1942. године: Шеста личка дивизија – 96 одсто Срба, Седма банијска дивизија – 92 одсто Срба, Осма кордунашка дивизија – 95 одсто Срба, те Дванаеста славонска дивизија – 85 одсто Срба. Све до 1944. године Срби доминирају у партизанском покрету

Поводом обиљежавања 9. маја – Дана побједе над фашизмом, вијенце су у Бањалуци на споменик погинулим борцима НОР-а положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, те делегација Владе на челу са премијером Жељком Цвијановић. Вијенце су положили и генерални конзул Србије у Републици Српској Владимир Николић, те делегације Вијећа народа, СУБНОР-а, Амбасаде Русије, републичког Удружења логораша из Другог свјетског рата, града Бањалука, Борачке организације Републике Српске, Удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Оружаних снага БиХ и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те друге бројне делегације и појединци. Химна је интонирана прије полагања вијенаца, а предвиђен је и културно-умјетнички програм и обраћање званичника. Дан побједе обиљежава се у

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је да жртве фашистичког злочина никад не смију бити заборављене као ни велики злочин почињен над српским народом у Другом свјетском рату, те да забрињавају све учесталији покушаји ревидирања идеје антифашизма праћени све агресивнијим повампирењем усташтва и фашизма у региону. “Свједоци смо да је, поред давања назива улица именима усташких команданта, постала пракса да се, у вријеме обиљежавања годишњица и сјећања на јасеновачке жртве, у Хрватској отворено велича НДХ, истичу усташка обиљежја и славе злочинци, а минимизирају и вријеђају жртве и њихови потомци”, нагласио је Чубриловић. Према његовим ријечима, такво понашање је опасно, поражавајуће и неморално за једну европску земљу која слави

Полагањем вијенаца и цвијећа у спомен-парку у Градишци данас је обиљежен 9. мај – Дан побједе над фашизмом. Предсједник Општинског одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата /СУБНОР/ Градишка Никола Крагуљ рекао је да је у току Другог свјетског рата погинуло око 15.000 становника Градишке, додавши да СУБНОР ради на прикуљању података и да ће током сљедеће године бити познат тачан број жртава. Крагуљ је нагласио да је Градишка трећа у Европи по броју жртава фашизма у односу на број становника, а друга у Југославији, послије Козарске Дубице. Предсједник Скупштине општине Градишка Миленко Павловић навео је да је Дан побједе над фашизмом једини датум о којем су се сагласила сва три

Четнички маjор Жарко Тодоровић инспирисао наjпопуларниjе партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо jе покренуо наjвећу и наjсложениjу контраобавештаjну акциjу на Балкану Прави Валтер, као и онаj филмски, организовао jе мрежу шпиjуна и илегалаца и задавао jе велике главобоље окупаторима, показуjу немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, маjор jугословенске краљевске воjске Жарко Тодоровић, против кога jе Гестапо покренуо наjвећу контраобавештаjну акциjу на Балкану, ниjе имао штаб у Сараjеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугуjе писцима идеолошке историjе после Другог светског рата. – Део Тодоровићевог лика уграђен jе у филм “Валтер брани Сараjево” – каже Милослав Самарџић, историчар равногорског покрета коjи jе детаљно проучавао Валтеров досиjе. – Гестапо jе, наиме,

Амабасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов рекао је да је побједа над фашизмом, чија се годишњица слави сутра, достигнута захваљујући заједничким снагама земаља антихитлеровске коалиције, а да су значајан и неспоран допринос томе дали народи бивше Југославије. Иванцов је нагласио да су народи некадашње Југославије од 1941. године водили бескомпромисну борбу против окупатора, те да је њемачка војска од 1941. до 1944. године преузела пет великих офанзива против јединица југословенског отпора. “Агресори су створили атмосферу страха и насиља у земљи. На овом подручју је радио 71 концентрациони логор, гдје су у страшним мукама стотине хиљада невиних жртава очекивале смрт”, навео је Иванцов у ауторској колумни за “Глас Српске” и

…Да генерал Недић није прихватио своју улогу, Немци су били решени да у Србију доведу казнене експедиције које би биле састављене од усташа, Бугара и Арбанаса. И не само то: они би и ту, осакаћену, ојађену, у црно завијену Србију, поделили између НДХ, Велике Албаније, Бугарске и Мађарске. С тиме је генерал Хајнрих Данкелман, немачки војни заповедник у Србији, уцењивао генерала Недића, приморавајући га да се прихвати улоге председника „Владе народног спаса“. Да је упркос свему томе Недић рекао „не“, можемо ли замислити шта би све усташе радиле по Београду, Ужицу, Крагујевцу, Бугари у Крушевцу, Нишу, Алексинцу, Арбанаси у Рашки, Краљеву, Чачку…? Какво место у нашој историји заузима Милан Недић?

Ратна исповест шабачког берберина Стевана Шимона, који је 1941. године заробљен и одведен у Немачку, потом је успео да се у бекству домогне родног Шапца, да би поново био ухапшен и послат у радни логор у Немачкој. Шабачки берберин Стеван Шимон је у априлском рату 1941. године, као војник Краљевине Југославије, са својом бригадом заробљен у Сарајеву. Са осталим војницима и официрима спроведен је у заробљенички логор Оснабрик, на граници са Холандијом. После шест недеља проведених у логору, заробљеници су подељени за рад на селу. Ко је желео да се спаси глади, прихватао је рад. Тако је и Шимон, са неколицином официра прихватио да ради у једном немачком селу. А

Сваке године Србија и Београд се сете оног стравичног априлског бомбардовања, од стране нацистичке Немачке. Чини се само да се некако намерно или „случајно“, недовољно и неадекватно присећамо оних других бесумучних бомбардовања. Оних „хуманих“ уништавања свега српског која су била и већа и тежа од нацистичког. Гурамо стално у неке заборављене фиоке истину о разарању и жртвама које је запад приредио Србији. Једно од тих бомбардовања је оно из 1999 или „Милосрди анђео“ како га је „демократски и праведни“ запад цинично назвао. Наравно тим лицемерима је тешко да ово бомбардовање тек тако избришу из сећања и душе народа. Ипак су осећања јако свежа и реална, још увек има исувише живих