Знате ли ко је био Пал Телеки? Да ли вам значи нешто његово име? Не? А требало би… Овај мађарски премијер одузео је себи живот 03. априла 1941. године и то – због Југославије! Син мађарског политичара и министра унутрашњих послова Гезе Телекија и Ирене Мурати, ћерке богатог грчког трговца, Пал, рођен је у Будимпешти 1879. године. Студирао је право и политичке науке, а докторирао је економију. Пре Првог светског рата, у којем се борио као добровољац, постао је универзитетски професор и један од највећих експерата у пољу географије и друштвено-економских послова. Пал Телеки био је прилично контроверзна фигура мађарске историје – овај научник био је премијер Мађарске у неколико

Меморијалним маршом “Кораком слободе” данас је у пријестоници Србије почело обиљежавање 73-годишњица ослобођења Београда у Другом свјетском рату. У маршу су учествовали оркестри Војске Србије и МУП-а, представници Субнора, финкционери Града Београда и грађани који су имали прилику да на постављеним пунктовима погледају сценске приказе борби за ослобођење Београда. Министар одбране Александар Вулин је рекао да ће Србија остати слободна, сигурна, војно неутрална земља која ће сама одлучивати о себи. “Данас славимо слободу и право да наша деца одлучују о својој будућности”, додао је он. Градски менаџер Горан Весић је рекао да је ово трећа година како Београд са поносом слави свој дан ослобођења што, како је рекао, није увијек било тако

Шта је био разлог да су Американци и Енглези сејали смрт на Ускрс, 16. априла 1944. године. Главни град је био обогаљен, а главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути. Савезнички “ослободиоци” Масакрирали практично све веће градове и на Трагична је историја Београда. У фантазмагоричној кугли његове повести као да нема границе између прошлости, садашњости и будућности, између смрти и живота… Ко га још није бомбардовао! У деветнаестом веку Турци, у двадесетом Аустријанци, Мађари, Немци, а на самом крају Другог светског рата, Енглези и Американци. Горка иронија судбине изгледа не прати само људе него и градове. У смирај прошлог века поново су се обрушили енглески и амерички авиони

Погубљење талаца у Панчеву. Због (наводног) напада на немачку војску и недозвољеног поседовања оружја, у Панчеву је 21. и 22. априла 1941. стрељано 18 лица; у циљу одмазде за овај напад, односно за једног убијеног и једног рањеног немачког војника, и због (наводног) насилног понашања према фолксдојчерима, истом приликом је обешено 18 талаца. Преки суд је формиран по захтеву команданта града, потпуковника Фрица Банделова из пука „Велика Немачка“, а председавајући судија је био СС-штурмбанфирер Рудолф Хофман из СС-дивизије „Рајх“. (На послератном суђењу у Немачкој, Хофман је ослобођен кривице за било какав злочин – што је уједно био и нови немачки покушај оправдавања самог злочина.) Стрељање су извршили припадници пука „Велика

У понедјељак, 16. априла, навршавају се 74 године од првог савезничког бомбардовања Београда у Другом свјетском рату, када је на тај град бачено више од 1.500 тона бомби. У бомбардовању савезничке авијације 16. и 17. априла 1944. године, на православни Васкрс, евидентирано је 1.160 погинулих српских цивила, као и 18 Нијемаца, али тачан број никада није утврђен, док је рањено 1.400 становника. Циљ више од 400 бомбардера било је уништавање војних, привредних и административних објеката које су користили Нијемци како би се ослабио њихов положај на Балкану, али су страдале и болнице и цијеле стамбене четврти у главном граду. Потпуно је уништено породилиште у Крунској улици, гдје су према доступним

Речна флотила Војске Србије одала пошту морнарима настрадалим почетком рата 1941. године. Монитор “Драва” краљевске морнарице оборио 14 авиона. Капетан Александар Берић потонуо с бродом Мештани тадашњег Чиба а данашњег Челарева, села недалеко од Бачке Паланке, нису ни слутили да ће бити сведоци једне од највећих битака Априлског рата, после бомбардовања Београда 1941. године. А управо то се догодило 12. априла пре 77 година, када је Алексанар Берић, командант краљевског брода “Драва”, прихватио неравноправну борбу против нацистичке авијације. Брод је после више налета бомбардера потопљен, а Берић је херојски ушао у историју као једини капетан који је на реци поделио судбину свог брода, потонувши с њим и још 76 чланова

У оквиру Спомен-комплекса “Сремски фронт” у Адашевцима, код Шида, данас су обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Државну церемонија предводио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић, који је нагласио значај његовања тековина борбе за слободу. Он је истакао да је Србија одувек била на страни оних који су се борили за слободу, па тако и у Другом свјетском рату борећи се против идеологије нацизма и фашизма, саопштено је из Владе Србије. Станковић је, подсјетивши на велики број страдалих у борби против фашизма, нагласио да је Србија, захваљујући њиховим жртвама, остала слободна

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили свијеће за 20 страдалника који су погинули на данашњи дан 1941. године, бранећи Бијељину од Хитлерове војске, а сахрањени су на овом мјесту. Међу учесницима помена били су и унуци тадашњих бораца батаљона Горан и Максим Марјановић, а над гробницом безимених бијељински пјесник Богдан Госпић говорио је стихове “Плаве гробнице” Милутина Бојића којима пјесник одаје помен српским војницима који су живот завршили далеко од своје

У оквиру Спомен-комплекса “Сремски фронт” у Адашевцима, код Шида, данас ће бити обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Церемонија ће почети у 11.00 часова, а предводиће је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић. Након полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти предвиђена су обраћања, као и пригодан умјетнички програм. Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати велики број преживјелих учесника ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Борбе на

Представници Градске борачке организације Бијељина сутра ће у знак сјећања на све погинуле борце Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату положити вијенац на гробљу у Пучилама. Погинулима ће бити одата почаст и прислужене свијеће. Обиљежавање ће почети у 11.00 часова испред спомен-плоче подигнуте у славу и част ових јунака, саопштено је из Борачке организације. Извор: СРНА Везане вијести: ЧАС ИСТОРИЈЕ: Херцеговци на Босанској голготи | Јадовно 1941. Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест … Служен помен за младу краљеву војску | Јадовно 1941.

Седамдесет и седам година истиче од краткотрајног Априлског рата којим је, након најезде трупа Пакта трију сила предвођених немачком војском, уништена и распарчана Краљевина Југославија. Толико се брзо срушила та држава, таквом је брзином врхушка побегла из Београда и земље, да се чини, да чак ни Срби у њу нису веровали. Шта је о свему ономе што је рату претходило, и о ономе што је уследило, имао да каже Адолф Хитлер пар седмица после обуставе ратних дејстава? Ових дана обележавамо годишњицу Априлског рата, једанаестодневног одмеравања снага између Југословенске краљевске војске са једне стране, и удружених снага Тројног пакта, пре свега Вермахта и СС-а, са друге. Како је то одмеравање снага

Један сат после поноћи 6. априла 1941. године, зазвонио је телефон у једној београдској кафани. Глас са друге стране тражио је капетана Милоша Жуњића, командира 102. ловачке ескадриле. Пилоти Шестог ловачког пука авијације Краљевине Југославије кренули су у одбрану Београда у зору, из кафане „Зора”. На углу Македонске и Дечанске улице, у строжем од најстрожег центра Београда, свој дом је нашла кафана „Зора”. Геометријски прецизно центрирана између два друга дома – Дома Војске и Дома омладине, ова кафана споља не одише никаквом изузетношћу, скоро, па сурово неприметно чучи на једној од најгушћих београдских деоница. Заклоњен великим Тргом републике и ушушкан подно чувеног Стакленца, времешни угоститељски објекат већ 75 година успешно крије херојску