fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Валтер бранио Београд

Четнички маjор Жарко Тодоровић инспирисао наjпопуларниjе партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо jе покренуо наjвећу и наjсложениjу контраобавештаjну акциjу на Балкану

Обавештаjац Жарко Тодоровић, чланови демократске и равногорске омладине
Обавештаjац Жарко Тодоровић, чланови
демократске и равногорске омладине

Прави Валтер, као и онаj филмски, организовао jе мрежу шпиjуна и илегалаца и задавао jе велике главобоље окупаторима, показуjу немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, маjор jугословенске краљевске воjске Жарко Тодоровић, против кога jе Гестапо покренуо наjвећу контраобавештаjну акциjу на Балкану, ниjе имао штаб у Сараjеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугуjе писцима идеолошке историjе после Другог светског рата.

– Део Тодоровићевог лика уграђен jе у филм „Валтер брани Сараjево“ – каже Милослав Самарџић, историчар равногорског покрета коjи jе детаљно проучавао Валтеров досиjе. – Гестапо jе, наиме, заиста убацио међу београдске илегалце jедног свог припадника као лажног Валтера, али узалудно. Тодоровић их jе вукао за нос све до 1943. када jе ухапшен с великим броjем сарадника, захваљуjући пре свега доjавама љотићеваца.

Жарко Тодоровић припадао jе групи официра коjа ниjе прихватила капитулациjу и са братом Бошком, такође маjором jугословенске воjске, одмах се прикључио покрету Драже Михаиловића.

ОТПИСАНИ РАВНОГОРЦИ

Комунисти су потпуковника Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца, наглашава Самарџић. – То им ниjе сметало да делове његове биографиjе и доживљаjа илегалаца равногораца искористе за снимање филма „Валтер брани Сарjево“ и сериjе „Отписани“. Наравно, приказуjући главне jунаке као комунисте, што jе потпуно фалсификовање историjских догађаjа.

– Валтер jе постао први командант Команде Београда 17. маjа 1941. године – наводи Самарџић. – Илегални рад Команде огледао се у стварању обавештаjне службе, слању официра и подофицира на терен, убацивању људи на стратешки значаjна места у државним службама и у апарат окупационе власти. Илегалци су сакупљали санитетски материjал, новац за jединице на терену, бавили се пропагандним радом.

По речима нашег саговорника, Валтерова обавештаjна служба, коjа jе радио везом слала информациjе Михаиловићу и Британцима, била jе трн у оку окупационим властима. У извештаjу из августа 1942. Немци наводе 10-15 четничких радио-станица и наглашаваjу да њихов броj стално расте.

– До половине 1942. године против београдских илегалаца била jе ангажована Недићева Специjална полициjа, али jе она постизала слабе резултате против праве воjне организациjе – каже Самарџић. – Зато jе борбу против четничких илегалаца преузео Гестапо и формирао „Анти ДМ (Дража Михаиловић)“ одсек, под командом СС капетана Бранта. Првобитни састав од 700 гестаповаца поjачан jе са jош 400 агената, одабраних из фолксдоjчерске 7. СС дивизиjе „Принц Еуген“. Довезли су возило с гониометром коjе jе трагало за четничким радио станицама, што jе тема искоришћена у сериjи „Отписани“.

Гестапоу су од наjвеће користи били љотићевци, а за откривање и приjављивање четничких илегалаца у Београду Димитриjе Љотић jе ангажовао личног секретара Зорана Вуковића. Међутим, и Валтер jе имао своjе кртице чак и у самом врху окупационих власти.

– У командне структуре Гестапоа у Београду, као СС потпуковник, убацио се таjни агент Интелиџенс сервиса и Михаиловићевог покрета др Иван Попов – каже Самарџић. – Реч jе о рођеном брату чувеног енглеског шпиjуна Душка Попова, по коме jе креиран лик Џеjмса Бонда. Немци никада нису открили др Попова, jер ниjе директно контактирао са Интелиџенс сервисом, већ преко четничке обавештаjне службе у Београду. Капетан Радомир Милинковић Џек и маjор Бора Ранковић његове информациjе су прослеђивали Енглезима.

ИЛЕГАЛЦИ

Бројно стање илегалне Команде Београда после хапшења Валтера било jе 5.119 илегалаца, од коjих jе 3.500 имало скривено оружjе, наводи Милослав Самарџић. – Београдски илегалци су располагали и са 80 возила и четири радио-станице. Команда Београда jе сматрала да су тих 3.500 људи сигурни за акциjу у прва 24 сата. Али, пошто jе Дража одустао од напада на Београд, у рану jесен 1944. године, београдски корпуси нису ступили у оружану акциjу.

У четничком покрету шифре др Попова биле су „Ескулап“, „Лала“ и „Ханс Пол“, а Србиjу jе напустио у августу 1944, авионом са импровизованог аеродрома у Прањанима, са jедном групом спасених савезничких пилота. Врстан обавештаjац био jе капетан Радомир Милинковић Џек, рођен у Америци, коjи се вратио у Србиjу као ђак и потом завршио воjну академиjу.

– Шпиjунажа jе била његова велика страст, имао jе агенте у свим Недићевим, па чак и немачким установама – каже Самарџић. – Немачки командант у Србиjи генерал Бадер често се у извештаjима жалио на изванредну обавештаjну службу „Покрета ДМ“, како су називали ЈВуО. Један од наjвећи успеха четничке обавештаjне службе био jе улазак таjног агента капетана Боjановића у кревет секретарице генерала Бадера. Она jе Боjановићу почетком 1943. рекла да се Немци веома плаше савезничког искрцавања на Балкану „због jаке организациjе Дражине коjа би много штете нанела и да ће покушати све да jе угуше“.

Заљубљена Немица jе наjавила jедну од наjвећих акциjа немачке таjне полициjе на Балкану, у коjоj jе 17. марта 1943. године ухапшен потпуковник Жарко Тодоровић Валтер са великом групом сарадника.

– У истоj акциjи ухапшено jе и осам Тодоровићевих сарадника у Загребу, махом jугословенски ориjентисаних Хрвата, професора универзитета – каже Самарџић.

– Страдало jе и много припадника равногорске омладине, у коjу jе колективно била учлањена омладина Демократске странке.

Ухапшене илегалце Гестапо jе сурово мучио, а потом их стрељао или су одвођени у концентрациони логор Маутхаузен. Према извештаjу коjи jе jедан од преосталих Валтерових официра Боривоjе Месаровић извукао из Гестапоа, до краjа августа 1943. године на Јаjинцима краj Београда стрељана су 62.184 Србина и 13.862 Јевреjина.

– Немци наводе да су „стрељани Срби у огромноj већини били припадници или присталице ДМ покрета“ – каже Самарџић. – Валтера су гестаповци одвели у Загреб да им откриjе тамошње везе, али он им бежи. Поново га хапсе 9. септембра 1943. и одводе у Маутхаузен, где jе преживео старховиту тортуру, али ниjе одао преостале радио станице у Београду. После ослобођења постаjе пуковник француске армиjе и службеник у влади Француске. Преминуо jе у Паризу, у дубокоj старости, после 2000. године.

ТОДОРОВИЋА ЦЕНИЛИ И ПРОТИВНИЦИ

Мајора Тодоровића професионално су ценили и идеолошки противници, о чему сведоче и књиге публицисте Николе Миловановића, коjи jе у СФРЈ важио за стручњака на тему издаjе Драже Михаиловића и утицаjа страних обавештаjних служби у Краљевини Југославиjи.

– Да би проширио своjу организациjу на целу териториjу Југославиjе Дража Михаиловић jе jош у току 1941. године формирао „Команду северних покраjина“ са седиштем у Београду. За њеног команданта именовао jе маjора Жарка Тодоровића, коjи jе имао надимак „Валтер“. Као искусни генералштабни официр, коjи jе дуже време радио у обавештаjном одељењу Главног генералштаба одржаваjући везе са страним воjним аташеима, Тодоровић jе главну пажњу концентрисао на организовање обавештаjне службе у краjевима коjи су му поверени – забележио jе Миловановић.

Миловановић наводи и изjаву генерала Михаиловића о формирању оружаних одреда коjа jе забележена у току истражног поступка 1946. године.

– Успоставио сам везу на готово читавоj териториjи Србиjе. За мене се већ било чуло и многи официри, подофицири и грађанска лица долазили су к мени. Ја сам људима давао задатке да иду на терен и да организуjу „Југословенску воjску у отаџбини“. Многе људе сам враћао и давао им налог да чекаjу моjа наређења, jер организовати воjску ниjе било могуће, а нисам имао ни новца за њено финансиjско осигурање. Жарко Тодоровић jе имао моjе пуномоћjе, коjим сам га именовао за команданта Београда, jош у маjу 1941. године и овластио га да формира своj штаб. Поред тога, добио jе и задатак да ради у Хрватскоj. Додаjем да jе, сем Дангића, у Босну отишао и маjор Бошко Тодоровић – рекао jе Дража Михаиловић.

Илегална Команда Београда коjу jе утемељио Валтер ниjе нестала после његовог хапшења. Међутим, од савезничког искрцавања на Балкану се одустало, што jе срушило Михаиловићеву стратегиjу, а Черчил jе изабрао Тита за свог фаворита.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

АУСТРИЈСКИ ИСТОРИЧАР ОТКРИВА: Ко су уопште били …

jугословенска воjска у отаџбини и jевреjи – прилог за истраживање

Ако Србиjа може без Косова, може и без мене – Jadovno 1941.

DAS IST ПРИНЦИП – Jadovno 1941.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: