Sremski front će u sećanju srpskog naroda verovatno ostati kao veliko, suludo, a možda i smišljeno stratište srpske mladosti. I dalje ostaje pitanje da li je skrivena komunistička namera, uz konačni obračun sa Nemcima, bila i satiranje srpske porodice, odane patrijarhalnoj, monarhističkoj i pravoslavnoj tradiciji. „Tek sam završio sedmi razred gimnazije u Kragujevcu, kada su nas mobilisali i sproveli u Beograd. U dvorištu Prve gimnazije su nam podelili puške i pešice uputili na Sremski front. Nismo imali ni sekund vojne obuke pre nego što su nas gurnuli u vatreni okršaj. Većina mojih saboraca poginuli su već tokom prvih dana vojevanja. U Kragujevac sam se vratio sa nepunih 18 godina, kao

Dve godine nakon početka Drugog svetskog rata, 10. aprila 1941. godine proglašena je Nezavisna država Hrvatska, tada je ustaški režim poseban akcenat stavio na zatiranju Srpske pravoslavne crkve, koja je, u to vreme ostala kao jedina ustanova koja je na neki način okupljala narod, kad je to moglo. Naime, mnogi hramovi, ali i sveštenstvo i monaštvo opušteni su i oskrnavljeni , a u jednom je pokolj izveden u samoj crkvi. Jedan od glavnih zločinačkih ideologa Mile Budak rekao je da je Hrvatska „država dviju vjera: katoličke i islamske”. Zverstva koje su činile ustaše u NDH, a prepričavale srpske izbeglice, dovele su do toga da 13. septembra. 1941. godine, izbegli arhimandrit

Posle pisanja „Novosti“ o žrtvama komunista na zlatiborskom brdu. Opština Čajetina podržala istraživanje masovne grobnice Veće Opštine Čajetina donelo je odluku da podrži istraživanje masovne grobnice u jami Cerova, u ovdašnjem selu Mušvete. Skelete stradalnika s kraja Drugog svetskog rata čije su ruke pre likvidacije bile vezane žicom, na dnu pećine pronašao je freskopisac i speleolog Dimitrije Mirko Ćelić, iz Prigrevice kod Apatina, a lokalna vlast je reagovala samo dan nakon objavljivanja ovih saznanja u „Novostima“. Podsetimo, Ćelić je sa kolegama iz beogradskog kluba „Asak“ sišao u neistraženu pećinu na brdu Cerova, tragom predanja najstarijih meštana o postojanju dve masovne grobnice u ovom kraju. – Na dubini od oko 15

Tog 22. januara 1942. godine Novi Sad nije bio mesto zabave i razbibrige, niti „srpska Atina“ kako su ga kasnije prozvali. U gradu okovanim snegom i ledom vladalo je samo jedno osećanje – strah. Nedeljama su do okupiranog Novog Sada stizale strašne glasine. Ljudi su pričali o hiljadama nestalih širom Vojvodine, odvedenih nekuda bez objašnjenja i naloga. Govorilo se da je sve počelo još 4. januara, na Tucindan u Čurugu, a da se nastavilo u Жablju, Titelu, Bečeju… A onda je i u Novom Sadu 21. januara osvanulo obaveštenje: „Pošto se na području Novog Sada kriju razna sumnjiva lica kao i velika količina oružja, to je Ministarstvo vojske naredilo da

Lako se odvija povraćaj oduzetog od Nemaca po završetku Drugog svetskog rata: Stiglo malo zahteva. Bek: Nemci su odavde najkrvavije proterani. Kovačev: Nije bilo ni etničkog čišćenja, ni genocida Naslednicima nemačke manjine koji su živeli u Srbiji vraćeno je oko 4.500 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora i oko 430 hektara oranica u postupku restitucije. U ovdašnjim nemačkim udruženjima tvrde da nije vraćeno ni pet odsto onoga što su nekad posedovali, dok iz Agencije za restituciju poručuju da je malo zahteva i stiglo – svega 1.112. Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, svi oni koji nisu bili pripadnici okupacionih snaga (Vermahta ili SS divizije) imaju pravo na restituciju.

Najmanje 10.000 streljanih talaca u Srbiji u jesen 1941. Često su bili predmet manipulacija. I Nemci, ali i komunističke vlasti, plašili su se da stratišta ne postanu mesta hodočašća Krstovi sa humki povađeni su oko 1950. godine Mnogi istoričari i politikolozi smatraju da je ovakvo obrazloženje manjkavo i nepravedno prema najmanje 10.000 streljanih talaca samo u Srbiji tokom krvavog oktobra 1941. godine. OSVETA AUSTROUGARSKIH VOJNIKA – Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo – naredio je general Franc Beme uoči krvavog oktobra

Pripadnici 2. čete 2. lovačkog puka poziraju za fotografiju za vreme obuke, u blizini mađarskog sela Kunbaje. U prednjem redu u svetloj košulji stoji komandir čete, niži četni SS-vođa Alfred Berger. Kama je druga hrvatska Vafen SS divizija. Nova divizija je dobila počasni naslov „Kama“. Regrutacija u diviziju „Kama“ počela je 10. juna 1944, a najveći broj oficira i podoficira bili su Nijemci. Hrvatski oficiri su također iz Handžar divizije prebačeni u „Kamu“, uključujući i cijelu izviđačku jedinicu. Ovo je bila druga hrvatsko-muslimanska divizija. Zanimljivo je to da „Kama“ nikad nije bila u veličini divizije. U septembru 1944. divizija je brojala 3.793 vojnika. Plašeći se partizanskih ometanja u obučavanju regruta,

Ulazak komunističkih jedinica u Rakovicu, sredinom oktobra 1944. godine, označio je početak velikog stradanja za Rakovičku parohiju. Njeno stradanje predstavlja paradigmu stradanja Crkve i vernog naroda širom Srbije, u prvim mesecima „oslobođenja” – mesecima „divljih čišćenja” i „pasjih grobalja.” U knizi đakona Aleksandra Azdejkovića „Golgota Rakovičke Parohije. Stradanje sveštenika i parohijana od oktobra 1944. do marta 1945. godine“ pred nama se ređaju imena mučenika, potresna svedočenja o njihovom likvidiranju i bestijalnosti ubica. Odlomak iz knjige „Golgota Rakovičke parohije“ stavila je na raspolaganje portalu Pravoslavie.rs izdavačka kuća „Bernar“. Ova i druge knjige ove izdavačke kuće mogu da se kupe u „Riznici Zemun“, knjižari zadužbine manastira Hilandar, crkvenim prodavnicama, knjižarama Delfi, Laguna,