Lako se odvija povraćaj oduzetog od Nemaca po završetku Drugog svetskog rata: Stiglo malo zahteva. Bek: Nemci su odavde najkrvavije proterani. Kovačev: Nije bilo ni etničkog čišćenja, ni genocida Naslednicima nemačke manjine koji su živeli u Srbiji vraćeno je oko 4.500 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora i oko 430 hektara oranica u postupku restitucije. U ovdašnjim nemačkim udruženjima tvrde da nije vraćeno ni pet odsto onoga što su nekad posedovali, dok iz Agencije za restituciju poručuju da je malo zahteva i stiglo – svega 1.112. Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, svi oni koji nisu bili pripadnici okupacionih snaga (Vermahta ili SS divizije) imaju pravo na restituciju.

Najmanje 10.000 streljanih talaca u Srbiji u jesen 1941. Često su bili predmet manipulacija. I Nemci, ali i komunističke vlasti, plašili su se da stratišta ne postanu mesta hodočašća Krstovi sa humki povađeni su oko 1950. godine Mnogi istoričari i politikolozi smatraju da je ovakvo obrazloženje manjkavo i nepravedno prema najmanje 10.000 streljanih talaca samo u Srbiji tokom krvavog oktobra 1941. godine. OSVETA AUSTROUGARSKIH VOJNIKA – Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo – naredio je general Franc Beme uoči krvavog oktobra

Pripadnici 2. čete 2. lovačkog puka poziraju za fotografiju za vreme obuke, u blizini mađarskog sela Kunbaje. U prednjem redu u svetloj košulji stoji komandir čete, niži četni SS-vođa Alfred Berger. Kama je druga hrvatska Vafen SS divizija. Nova divizija je dobila počasni naslov „Kama“. Regrutacija u diviziju „Kama“ počela je 10. juna 1944, a najveći broj oficira i podoficira bili su Nijemci. Hrvatski oficiri su također iz Handžar divizije prebačeni u „Kamu“, uključujući i cijelu izviđačku jedinicu. Ovo je bila druga hrvatsko-muslimanska divizija. Zanimljivo je to da „Kama“ nikad nije bila u veličini divizije. U septembru 1944. divizija je brojala 3.793 vojnika. Plašeći se partizanskih ometanja u obučavanju regruta,

Ulazak komunističkih jedinica u Rakovicu, sredinom oktobra 1944. godine, označio je početak velikog stradanja za Rakovičku parohiju. Njeno stradanje predstavlja paradigmu stradanja Crkve i vernog naroda širom Srbije, u prvim mesecima „oslobođenja” – mesecima „divljih čišćenja” i „pasjih grobalja.” U knizi đakona Aleksandra Azdejkovića „Golgota Rakovičke Parohije. Stradanje sveštenika i parohijana od oktobra 1944. do marta 1945. godine“ pred nama se ređaju imena mučenika, potresna svedočenja o njihovom likvidiranju i bestijalnosti ubica. Odlomak iz knjige „Golgota Rakovičke parohije“ stavila je na raspolaganje portalu Pravoslavie.rs izdavačka kuća „Bernar“. Ova i druge knjige ove izdavačke kuće mogu da se kupe u „Riznici Zemun“, knjižari zadužbine manastira Hilandar, crkvenim prodavnicama, knjižarama Delfi, Laguna,

Postupak pravne rehabilitacije predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića trebalo bi da bude nastavljen u Višem sudu u Beogradu 23. oktobra. Pravni zastupnik predlagača rehabilitacije, advokat Zoran Жivanović rekao je agenciji Beta da je nastavak procesa zakazan za 23. oktobar i da očekuje dalje saslušanje svedoka. Postupak rehabilitacije počeo je 7. decembra 2015, sedam godina nakon što su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Početak procesa rehabilitacije izazvao je velike polemike u javnosti zbog oprečnih mišljenja o njegovoj ulozi u Srbiji tokom Drugog svetskg rata. Protivnici tvrde da bi se Srbija rehabilitacijom

Na Vaseljenskoj je, 5. septembra, objavljen tekst Srđana Volarevića „Beograd ne želi Vladana Desnicu“ (ovde; prenet ovde, ovde i ovde). Njegov nastanak podstaknut je mojim tekstom „I Vladan Desnica nepodoban za europsku Hrvatsku“, koji je objavljen na Fondu strateške kulture (ovde; prenet ovde, ovde i ovde). Iako je neosporno da je autor ostvario svoju nameru – da čitaocima omogući potpunije sagledavanje sudbine ovog znamenitog Srbina – smatramo da bi bilo dobro da prokomentarišemo tek nekolike njegove iskaze i nedoumice koje navedeni tekst sadrži, a koje su važne. Najpre, neobična je tvrdnja da autor ima „saznanje da su reči Slađane Ilić nastale pod posebnim okolnostima“. Moj tekst nije nastao ni pod kakvim „posebnim okolnostima“. Pisala sam ga, verovatno, u sličnim okolnostima u kojima

Čuo sam škljocanje oružja, a potom komandu „Puni, nišani, pali!“ Usledila je rafalna paljba iz automatskih pušaka – kaže oficir koji je vodio đenerala na streljanje. General Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Draža Mihailović rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu, ali su ostale još uvek mnoge misterije kada je u pitanju smrt ovog četničkog komandanta. Donosimo vam svedočenje bivšeg podoficira KNOJ-a Ljuba Lazarevskog o tome kako je vodio na streljanje četničkog đenerala, kao i njegovu tvrdnju da je on ubijen i sahranjen u blizini Belog dvora! – Draža Mihailović, sa još devet osuđenika streljan je u 1.30 sati posle ponoći 18. jula 1946. godine, u bagremovoj šumi, na 150 do

Posle 70 godina i dalje se rasvetljavaju tajne masovnih egzekucija, od jeseni 1944. do oslobođenja 1945. Vojnici NDH, koji su s nacistima opsedali Staljingrad, i muslimani i Albanci iz SS Handžar divizije promenili uniforme u partizanske Pripadnici 369. pukovnije NDH s nacistima išli u pohod na Staljingrad KOMUNISTIČKI zločini doslovno su izbili iz zemlje na Brdu mira iznad Gornjeg Milanovca 70 godina pošto je Ozna tu ubila bez suđenja nekoliko stotina ljudi. Kosti žrtava su otkrivene jer su se osušili borovi posađeni povrh grobnice da bi je sakrili. Grobovi onih koje je Ozna proglasila narodnim neprijateljima i ubila sistematski su uništavani po naredbi Aleksandra Rankovića od 18. maja 1945. godine.