СВЕТ ЋЕ ПОКРИТИ 10% ШТЕТЕ КОЈЕ СУ НАМ НАНЕЛЕ ПОПЛАВЕ, ЗЕМЉА ИМА СНАГЕ ЗА ЈОШ 5% – РЕШЕЊЕ ЈЕ НА ДРУГОЈ СТРАНИ (2) У Србији су Немци уништили и опљачкали 36,5% вредности индустрије, 57,2% вредности хемијске индустрије, 53,4% текстилне индустрије, 22% прехрамбене индустрије, 30,2% електропривреде, 17,5% грађевина, 52% пруга нормалног и 33% уског колосека, 23,4% локомотива и 16,1% вагона. Делимично или потпуно била су уништена 223 рудника Већ у јуну 1941. године у Рајх је отпремљено 35 вагона алатних машина, из Крушевца 154 вагона опреме и материјала, из Чачка 22 вагона, из Крагујевца до краја 1941. Године – 145 вагона, у 1942. години – још 568 вагона, из Железаре Сартид

У ноћи између 15. и 16.октобра 1941. године Немци су у знак одмазде стрељали 2.190 стараца, жена и деце, jер су четници и партизани у заjедничкоj акциjи убили 14 воjника Вермахта. Стрељања су се догодила због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Масакр у Краљеву jе коинцидирао с много познатиjим масакром у Крагуjевцу. Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм “Црвена земља”. Како jе Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарскоj свести српског народа, уследило jе формирање два покрета отпора немачкоj окупациjи. У телеграму вишоj команди Вилхелм Лист, воjни заповедник Југоистока, 13. септембра 1941. саопштава: „Установљена jе веза између устаника, коjе

Планиран меморијални марш „Кораком слободе”, концерт „По шумама и горама”, а биће откривена и спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фото-репортеру. – На војној паради на аеродрому у Батајници биће представљени нови „мигови” Седамдесет трећа годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату биће обележена низом манифестација 19. и 20. октобра. У Скупштини града 19. октобра биће приређен пријем делегације СУБНОР-а Београда. У Улици краља Милана, код Споменика обешеним родољубима биће одржан меморијални марш „Кораком слободе”, а на Тргу републике концерт „По шумама и горама” оркестра Министарства одбране „Станислав Бинички”. На Дан ослобођења планирано је да на здању Дома војске буде откривена спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фото-репортеру, који је мноштвом фотографија

Сремски фронт ће у сећању српског народа вероватно остати као велико, сулудо, а можда и смишљено стратиште српске младости. И даље остаје питање да ли је скривена комунистичка намера, уз коначни обрачун са Немцима, била и сатирање српске породице, одане патријархалној, монархистичкој и православној традицији. „Тек сам завршио седми разред гимназије у Крагујевцу, када су нас мобилисали и спровели у Београд. У дворишту Прве гимназије су нам поделили пушке и пешице упутили на Сремски фронт. Нисмо имали ни секунд војне обуке пре него што су нас гурнули у ватрени окршај. Већина мојих сабораца погинули су већ током првих дана војевања. У Крагујевац сам се вратио са непуних 18 година, као

Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена је Независна држава Хрватска, тада је усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, која је, у то време остала као једина установа која је на неки начин окупљала народ, кад је то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у једном је покољ изведен у самој цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао је да је Хрватска „држава двију вјера: католичке и исламске”. Зверства које су чиниле усташе у НДХ, а препричавале српске избеглице, довеле су до тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит

После писања “Новости” о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице Веће Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у “Новостима”. Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба “Асак” сишао у неистражену пећину на брду Церова, трагом предања најстаријих мештана о постојању две масовне гробнице у овом крају. – На дубини од око 15

Тог 22. јануара 1942. године Нови Сад није био место забаве и разбибриге, нити „српска Атина“ како су га касније прозвали. У граду окованим снегом и ледом владало је само једно осећање – страх. Недељама су до окупираног Новог Сада стизале страшне гласине. Људи су причали о хиљадама несталих широм Војводине, одведених некуда без објашњења и налога. Говорило се да је све почело још 4. јануара, на Туциндан у Чуругу, а да се наставило у Жабљу, Тителу, Бечеју… А онда је и у Новом Саду 21. јануара освануло обавештење: „Пошто се на подручју Новог Сада крију разна сумњива лица као и велика количина оружја, то је Министарство војске наредило да

Лако се одвија повраћај одузетог од Немаца по завршетку Другог светског рата: Стигло мало захтева. Бек: Немци су одавде најкрвавије протерани. Ковачев: Није било ни етничког чишћења, ни геноцида Наследницима немачке мањине који су живели у Србији враћено је око 4.500 квадратних метара стамбеног и пословног простора и око 430 хектара ораница у поступку реституције. У овдашњим немачким удружењима тврде да није враћено ни пет одсто онога што су некад поседовали, док из Агенције за реституцију поручују да је мало захтева и стигло – свега 1.112. Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, сви они који нису били припадници окупационих снага (Вермахта или СС дивизије) имају право на реституцију.