Мало је који догађај из периода Другог светског рата на простору некадашње Југославије постао место тако жестоких и дугих спорења у Србији, као што је то случај са Сремским фронтом… Сремски фронт је и после седам деценија још увек отворен. И док га припадници партизанског покрета представљају га као „највећу ослободилачку битку и највећу победу наше армије у Другом светском рату“, дотле њихови опоненти одговарају да је то било велико и непотребно страдање, те да је ова ратна операција у ствари била „кланица“ на коју је Тито смишљено послао десетине хиљада необучених српских младића да изгину. Историчари наводе да су Немци формирали фронт у сремској равници после ослобођења Београда с

У галерији Дома ратних војних инвалида представљена је изложба ратних фотографија посвећена ослобођењу престонице у Другом светском рату. Поставку коју је отворио заменик градоначелника Андреја Младеновић приредило је Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида поводом Дана ослобођења Београда. Догађају су присуствовали градски менаџер Горан Весић, члан Градског већа Раденко Дурковић и народни посланик Миодраг Линта, као и представници Министарства одбране и Војске Србије. Младеновић је захвалио удружењу што је суграђанима пружило прилику да виде фотографије од којих су неке после седам деценија доступне јавности. – Дан ослобођења Београда велики је празник за нашу престоницу. То је била велика и тешка борба која је однела бројне животе како припадника Народноослободилачке војске

На планини Јелици пронађена гробница двојице убијених припадника ЈВуО. Јарослав Милутиновић и Радослав Радоњић Лукинац убијени 6.11.1945. После толико година дошло је на ред да се открију посмртни остаци мога покојног оца и његовог саборца. Моја породица је много тога претрпела и сада бар знам где су очеве кости, знаћу где да му свећу палим… Овако је Милисав Милутиновић (76) сузних очију у среду причао о резултатима истраге Комисије за проналажење тајних гробница на територији Чачка, која је у Придворици, на планини Јелици, открила гробницу у којој су посмртни остаци Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини, који су, према сведочењу мештана, зверски убијен уочи првих послератних избора

ЈАГОДИНА – Свечаном седницом Скупштине града и уручивањем Октобарских награда, Јагодина је обележила Дан ослобођења од фашизма у Другом светском рату, када су, пре 73 године јединице Црвене армије и југословенских партизана, ослободиле овај град и Поморавље од немачког окупатора. Свечаност је почела пријемом у Скупштини града и полагањем венаца на споменик партизана у Алеји носилаца „Партизанске споменице 1941.” на Градском гробљу, на Спомен костурницу, 1.170 војника и официра Црвене армије погинулих за ослобођење Јагодине и овог дела Србије, и Споменик ратницима свих српских ратова на Скверу  омладине у центру града. Венац је у име Русије положио први секретар Амбасаде РФ Алексеј  Зуков. Свечаној седници Скупштине града председавао председник Драган Марковић

Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини. Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти. Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), сина покојног Јарослава, они су зверски убијени 6. новембра 1945. године на Јелици и затрпани у рупу где су сада пронађени посмртни остаци, што би обдукција судских патолога која је данас стигла из

Венци су положени на споменик “Слобода”, подигнутом у част страдалих партизана и грађана, као и на спомен-костурницу у којој почивају припадници Црвене армије Пожаревац – У спомен-парку “Чачалица” у Пожаревцу, данас су положени венци у част погинулих војника и цивила, поводом обележавања Дана ослобођења града у Првом и Другом светском рату. Венци су положени на споменик “Слобода”, подигнутом у част страдалих партизана и грађана, као и на спомен-костурницу у којој почивају припадници Црвене армије. Реч је о гробници у коју су похрањени остаци 441 црвеноармејца, погинулих током Другог светског рата на потезу Мајданпек-Младеновац. Међу њима је и 25 руских војника који су, заједно са својим мајором Николајем Домбровским, страдали током ослобађења Пожаревца, 15.

Да је испоштован споразум између кнеза Павла Карађорђевића и Адолфа Хитлера, Србија би избегла братоубилачки рат, Јасеновац, комунизам, а данас би била главни стуб ЕУ, сматрају историчари. БЕОГРАД – Пропуштена историјска шанса. Да је кнез Павле остао на власти, Србима се не би десио Други светски рат, Јасеновац, прогон, комунизам. Србија би данас имала статус Швајцарске – држава би имала развијену индустрију и била поштована у међународним оквирима. Многи историчари тврде да би нас било бар 30 милиона уместо само седам… Павле као браник У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана. Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану, које

Током 15. и 16. октобра 1941. године њемачке трупе стријељале су у Краљеву 2.190 жена, дјеце и стараца, у знак одмазде за нападе партизана и четника на јединице Вермахта у окупираној Србији. У заједничкој акцији четника и партизана, убијено је 14, а рањено десет њемачких војника. Услиједила је њемачка освета, у складу са наредбом да се у Србији за једног њемачког војника мора убити 100 “побуњеника”. Стријељања су се догодила због устаничке активности у околини града, односно покушаја да се деблокира град. Масакр у Краљеву претходио је познатом злочину у Крагујевцу, када су стријељани ђаци. Овај злочин у Краљеву послужио је као подлога за филм “Црвена земља”, који је снимљен