Лако се одвија повраћај одузетог од Немаца по завршетку Другог светског рата: Стигло мало захтева. Бек: Немци су одавде најкрвавије протерани. Ковачев: Није било ни етничког чишћења, ни геноцида Наследницима немачке мањине који су живели у Србији враћено је око 4.500 квадратних метара стамбеног и пословног простора и око 430 хектара ораница у поступку реституције. У овдашњим немачким удружењима тврде да није враћено ни пет одсто онога што су некад поседовали, док из Агенције за реституцију поручују да је мало захтева и стигло – свега 1.112. Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, сви они који нису били припадници окупационих снага (Вермахта или СС дивизије) имају право на реституцију.

Наjмање 10.000 стрељаних талаца у Србиjи у jесен 1941. Често су били предмет манипулациjа. И Немци, али и комунистичке власти, плашили су се да стратишта не постану места ходочашћа Крстови са хумки повађени су око 1950. године Многи историчари и политиколози сматраjу да jе овакво образложење мањкаво и неправедно према наjмање 10.000 стрељаних талаца само у Србиjи током крвавог октобра 1941. године. ОСВЕТА АУСТРОУГАРСКИХ ВОЈНИКА – Ваш jе задатак да прокрстарите земљом у коjоj се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србиjу има се створити застрашуjући пример коjи мора погодити целокупно становништво – наредио jе генерал Франц Беме уочи крвавог октобра

Припадници 2. чете 2. ловачког пука позирају за фотографију за време обуке, у близини мађарског села Кунбаје. У предњем реду у светлој кошуљи стоји командир чете, нижи четни СС-вођа Алфред Бергер. Кама је друга хрватска Вафен СС дивизија. Нова дивизија је добила почасни наслов „Кама“. Регрутација у дивизију „Кама“ почела је 10. јуна 1944, а највећи број официра и подофицира били су Нијемци. Хрватски официри су такођер из Ханџар дивизије пребачени у „Каму“, укључујући и цијелу извиђачку јединицу. Ово је била друга хрватско-муслиманска дивизија. Занимљиво је то да „Кама“ никад није била у величини дивизије. У септембру 1944. дивизија је бројала 3.793 војника. Плашећи се партизанских ометања у обучавању регрута,

Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна,

Поступак правне рехабилитације председника квислиншке Владе Србије за време окупације у Другом светском рату Милана Недића требало би да буде настављен у Вишем суду у Београду 23. октобра. Правни заступник предлагача рехабилитације, адвокат Зоран Живановић рекао је агенцији Бета да је наставак процеса заказан за 23. октобар и да очекује даље саслушање сведока. Поступак рехабилитације почео је 7. децембра 2015, седам година након што су захтев за рехабилитацију поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић. Почетак процеса рехабилитације изазвао је велике полемике у јавности због опречних мишљења о његовој улози у Србији током Другог светскг рата. Противници тврде да би се Србија рехабилитацијом

На Васељенској је, 5. септембра, објављен текст Срђана Воларевића „Београд не жели Владана Десницу“ (овде; пренет овде, овде и овде). Његов настанак подстакнут је мојим текстом „И Владан Десница неподобан за еуропску Хрватску“, који је објављен на Фонду стратешке културе (овде; пренет овде, овде и овде). Иако је неоспорно да је аутор остварио своју намеру – да читаоцима омогући потпуније сагледавање судбине овог знаменитог Србина – сматрамо да би било добро да прокоментаришемо тек неколике његове исказе и недоумице које наведени текст садржи, а које су важне. Најпре, необична је тврдња да аутор има „сазнање да су речи Слађане Илић настале под посебним околностима“. Мој текст није настао ни под каквим „посебним околностима“. Писала сам га, вероватно, у сличним околностима у којима

Чуо сам шкљоцање оружја, а потом команду „Пуни, нишани, пали!“ Уследила је рафална паљба из аутоматских пушака – каже официр који је водио ђенерала на стрељање. Генерал Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду, али су остале још увек многе мистерије када је у питању смрт овог четничког команданта. Доносимо вам сведочење бившег подофицира КНОЈ-а Љуба Лазаревског о томе како је водио на стрељање четничког ђенерала, као и његову тврдњу да је он убијен и сахрањен у близини Белог двора! – Дража Михаиловић, са још девет осуђеника стрељан је у 1.30 сати после поноћи 18. јула 1946. године, у багремовој шуми, на 150 до

После 70 година и даље се расветљаваjу таjне масовних егзекуциjа, од jесени 1944. до ослобођења 1945. Воjници НДХ, коjи су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизиjе променили униформе у партизанске Припадници 369. пуковниjе НДХ с нацистима ишли у поход на Стаљинград КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто jе Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене jер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би jе сакрили. Гробови оних коjе jе Озна прогласила народним неприjатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маjа 1945. године.