Венци су положени на споменик “Слобода”, подигнутом у част страдалих партизана и грађана, као и на спомен-костурницу у којој почивају припадници Црвене армије Пожаревац – У спомен-парку “Чачалица” у Пожаревцу, данас су положени венци у част погинулих војника и цивила, поводом обележавања Дана ослобођења града у Првом и Другом светском рату. Венци су положени на споменик “Слобода”, подигнутом у част страдалих партизана и грађана, као и на спомен-костурницу у којој почивају припадници Црвене армије. Реч је о гробници у коју су похрањени остаци 441 црвеноармејца, погинулих током Другог светског рата на потезу Мајданпек-Младеновац. Међу њима је и 25 руских војника који су, заједно са својим мајором Николајем Домбровским, страдали током ослобађења Пожаревца, 15.

Да је испоштован споразум између кнеза Павла Карађорђевића и Адолфа Хитлера, Србија би избегла братоубилачки рат, Јасеновац, комунизам, а данас би била главни стуб ЕУ, сматрају историчари. БЕОГРАД – Пропуштена историјска шанса. Да је кнез Павле остао на власти, Србима се не би десио Други светски рат, Јасеновац, прогон, комунизам. Србија би данас имала статус Швајцарске – држава би имала развијену индустрију и била поштована у међународним оквирима. Многи историчари тврде да би нас било бар 30 милиона уместо само седам… Павле као браник У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана. Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану, које

Током 15. и 16. октобра 1941. године њемачке трупе стријељале су у Краљеву 2.190 жена, дјеце и стараца, у знак одмазде за нападе партизана и четника на јединице Вермахта у окупираној Србији. У заједничкој акцији четника и партизана, убијено је 14, а рањено десет њемачких војника. Услиједила је њемачка освета, у складу са наредбом да се у Србији за једног њемачког војника мора убити 100 „побуњеника“. Стријељања су се догодила због устаничке активности у околини града, односно покушаја да се деблокира град. Масакр у Краљеву претходио је познатом злочину у Крагујевцу, када су стријељани ђаци. Овај злочин у Краљеву послужио је као подлога за филм „Црвена земља“, који је снимљен

СВЕТ ЋЕ ПОКРИТИ 10% ШТЕТЕ КОЈЕ СУ НАМ НАНЕЛЕ ПОПЛАВЕ, ЗЕМЉА ИМА СНАГЕ ЗА ЈОШ 5% – РЕШЕЊЕ ЈЕ НА ДРУГОЈ СТРАНИ (2) У Србији су Немци уништили и опљачкали 36,5% вредности индустрије, 57,2% вредности хемијске индустрије, 53,4% текстилне индустрије, 22% прехрамбене индустрије, 30,2% електропривреде, 17,5% грађевина, 52% пруга нормалног и 33% уског колосека, 23,4% локомотива и 16,1% вагона. Делимично или потпуно била су уништена 223 рудника Већ у јуну 1941. године у Рајх је отпремљено 35 вагона алатних машина, из Крушевца 154 вагона опреме и материјала, из Чачка 22 вагона, из Крагујевца до краја 1941. Године – 145 вагона, у 1942. години – још 568 вагона, из Железаре Сартид

У ноћи између 15. и 16.октобра 1941. године Немци су у знак одмазде стрељали 2.190 стараца, жена и деце, jер су четници и партизани у заjедничкоj акциjи убили 14 воjника Вермахта. Стрељања су се догодила због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Масакр у Краљеву jе коинцидирао с много познатиjим масакром у Крагуjевцу. Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм “Црвена земља”. Како jе Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарскоj свести српског народа, уследило jе формирање два покрета отпора немачкоj окупациjи. У телеграму вишоj команди Вилхелм Лист, воjни заповедник Југоистока, 13. септембра 1941. саопштава: „Установљена jе веза између устаника, коjе

Планиран меморијални марш „Кораком слободе”, концерт „По шумама и горама”, а биће откривена и спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фото-репортеру. – На војној паради на аеродрому у Батајници биће представљени нови „мигови” Седамдесет трећа годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату биће обележена низом манифестација 19. и 20. октобра. У Скупштини града 19. октобра биће приређен пријем делегације СУБНОР-а Београда. У Улици краља Милана, код Споменика обешеним родољубима биће одржан меморијални марш „Кораком слободе”, а на Тргу републике концерт „По шумама и горама” оркестра Министарства одбране „Станислав Бинички”. На Дан ослобођења планирано је да на здању Дома војске буде откривена спомен-плоча Ристи Марјановићу, првом српском фото-репортеру, који је мноштвом фотографија

Сремски фронт ће у сећању српског народа вероватно остати као велико, сулудо, а можда и смишљено стратиште српске младости. И даље остаје питање да ли је скривена комунистичка намера, уз коначни обрачун са Немцима, била и сатирање српске породице, одане патријархалној, монархистичкој и православној традицији. „Тек сам завршио седми разред гимназије у Крагујевцу, када су нас мобилисали и спровели у Београд. У дворишту Прве гимназије су нам поделили пушке и пешице упутили на Сремски фронт. Нисмо имали ни секунд војне обуке пре него што су нас гурнули у ватрени окршај. Већина мојих сабораца погинули су већ током првих дана војевања. У Крагујевац сам се вратио са непуних 18 година, као

Две године након почетка Другог светског рата, 10. априла 1941. године проглашена је Независна држава Хрватска, тада је усташки режим посебан акценат ставио на затирању Српске православне цркве, која је, у то време остала као једина установа која је на неки начин окупљала народ, кад је то могло. Наиме, многи храмови, али и свештенство и монаштво опуштени су и оскрнављени , а у једном је покољ изведен у самој цркви. Један од главних злочиначких идеолога Миле Будак рекао је да је Хрватска „држава двију вјера: католичке и исламске”. Зверства које су чиниле усташе у НДХ, а препричавале српске избеглице, довеле су до тога да 13. септембра. 1941. године, избегли архимандрит

После писања „Новости“ о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице Веће Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у „Новостима“. Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба „Асак“ сишао у неистражену пећину на брду Церова, трагом предања најстаријих мештана о постојању две масовне гробнице у овом крају. – На дубини од око 15