На скупу о принудном раду у Србији 1941-1944. откривени мало познати подаци. НДХ имала уговор о испоруци радне снаге у Немачку Око 300.000 људи из Србије депортовано је на принудни рад у Немачку за време Другог светског рата, и још 200.000 њих као ратни заробљеници. У нашој земљи је на принудном и обавезном раду (обављао се уз минималну надницу) годишње ангажовано 80.000 људи, од чега 30.000 у Борском руднику. Ове податке изнела је историчар Марија Обрадовић, на јучерашњем међународном скупу „Принудни рад у Србији 1941-1944“, у организацији београдског Центра за истраживање и едукацију о холокаусту (ЦИЕХ) и берлинског Хумболтовог универзитета. Људи су ноћу ловљени по улицама, и слати у Бор,

Отаџбина је након Априлског рата 1941 окупирана. Нажалост у наредним годинама отпора и антифашистичке борбе остављена без ваздухопловства, без својих „орлова“. Преостали витезови неба ако су могли и имали прилику борили су се раме уз раме са својом браћом из других родова војске. Јединим могућим начином у том моменту, четовањем. Наравно борили су се свим срцем, исто онако како су то радили и на небу. Сви заједно направили су само једну грешку, нажалост скупо плаћену. Она искрена православна душа поверовала је да у тој неравноправној али часној и праведној борби мора да има оних који то виде и који ће јој бити  савезници. То је била истина имала их је

Доласком „мигова“, војна сарадња с Русијом добија ових дана нову димензију. Али то није прва конкретна помоћ ове земље Србији — најсветлија се догодила пре тачно 73 године, током ослобађања Београда. Уз храбру совјетску пешадију, подршку са Дунава дала је флотила која је добила има Београдска, и с поносом је носи већ осму деценију, све до Сирије. Да бисмо открили како то да баш и Београдска бригада уништива терористе у Сирији, морамо да се вратимо у историју. Совјетска војска користила је Дунав као кичму за уништење фашиста, њиме су, упоредо са пешадијом напредовали ка западу до Београда, па и даље, током ослобађања Европе. Тежиште Дунавске флотиле било је на речним оклопним чамцима који су водили изузетно тешке борбе у Србији.

Мало је који догађај из периода Другог светског рата на простору некадашње Југославије постао место тако жестоких и дугих спорења у Србији, као што је то случај са Сремским фронтом… Сремски фронт је и после седам деценија још увек отворен. И док га припадници партизанског покрета представљају га као „највећу ослободилачку битку и највећу победу наше армије у Другом светском рату“, дотле њихови опоненти одговарају да је то било велико и непотребно страдање, те да је ова ратна операција у ствари била „кланица“ на коју је Тито смишљено послао десетине хиљада необучених српских младића да изгину. Историчари наводе да су Немци формирали фронт у сремској равници после ослобођења Београда с

У галерији Дома ратних војних инвалида представљена је изложба ратних фотографија посвећена ослобођењу престонице у Другом светском рату. Поставку коју је отворио заменик градоначелника Андреја Младеновић приредило је Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида поводом Дана ослобођења Београда. Догађају су присуствовали градски менаџер Горан Весић, члан Градског већа Раденко Дурковић и народни посланик Миодраг Линта, као и представници Министарства одбране и Војске Србије. Младеновић је захвалио удружењу што је суграђанима пружило прилику да виде фотографије од којих су неке после седам деценија доступне јавности. – Дан ослобођења Београда велики је празник за нашу престоницу. То је била велика и тешка борба која је однела бројне животе како припадника Народноослободилачке војске

На планини Јелици пронађена гробница двојице убијених припадника ЈВуО. Јарослав Милутиновић и Радослав Радоњић Лукинац убијени 6.11.1945. После толико година дошло је на ред да се открију посмртни остаци мога покојног оца и његовог саборца. Моја породица је много тога претрпела и сада бар знам где су очеве кости, знаћу где да му свећу палим… Овако је Милисав Милутиновић (76) сузних очију у среду причао о резултатима истраге Комисије за проналажење тајних гробница на територији Чачка, која је у Придворици, на планини Јелици, открила гробницу у којој су посмртни остаци Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини, који су, према сведочењу мештана, зверски убијен уочи првих послератних избора

ЈАГОДИНА – Свечаном седницом Скупштине града и уручивањем Октобарских награда, Јагодина је обележила Дан ослобођења од фашизма у Другом светском рату, када су, пре 73 године јединице Црвене армије и југословенских партизана, ослободиле овај град и Поморавље од немачког окупатора. Свечаност је почела пријемом у Скупштини града и полагањем венаца на споменик партизана у Алеји носилаца „Партизанске споменице 1941.” на Градском гробљу, на Спомен костурницу, 1.170 војника и официра Црвене армије погинулих за ослобођење Јагодине и овог дела Србије, и Споменик ратницима свих српских ратова на Скверу  омладине у центру града. Венац је у име Русије положио први секретар Амбасаде РФ Алексеј  Зуков. Свечаној седници Скупштине града председавао председник Драган Марковић

Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини. Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти. Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), сина покојног Јарослава, они су зверски убијени 6. новембра 1945. године на Јелици и затрпани у рупу где су сада пронађени посмртни остаци, што би обдукција судских патолога која је данас стигла из