O opštoj kulturi jednog naroda, a posebno o kulturi sećanja, govori i naš odnos prema mrtvima. Posebno prema onima koji su nastradali u ratnim sukobima, odnosno u unutrašnjim obračunima. Među njima su i oni koji su, kao poražena strana, likvidirani na početku uspostavljanja nove revolucionarne vlasti 1944–1945. godine[1] Prvih novembarskih dana 2017. godine, na Mitrovske zadušnice, stotinak okupljenih građana je na prostoru beogradskog Lisičjeg potoka prisustvovalo parastosu „žrtvama revolucionarnog terora“ koji je u Srbiji, u periodu od septembra 1944. do februara 1945. godine, odneo živote više desetina hiljada, mahom civila i to uglavnom bez suđenja i prava na odbranu. Istovremeno, na ovom, jednom od najvećih stratišta na kojem je svojevremeno

Uprkos tome što procene govore da je do kraja Drugog svetskog rata u Srbiji živelo oko pola miliona Nemaca, za povraćaj imovine naslednicima nemačke manjine u Srbiji Agenciji za restituciju stiglo je tek nešto više od hiljadu zahteva. Uslov – da preci nisu bili u okupacionim snagama Dok su u udruženjima Nemaca u Srbiji izuzetno nezadovoljni malim procentom imovine koji je naslednicima predratnih nemačkih žitelja vraćen, u Agenciji ističu da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja vraća imovinu svojim „folksdojčerima“. Zakonski uslov za vraćanje imovine naslednicima podunavskih Švaba, koje su do Drugog svetskog rata naseljavale uglavnom Vojvodinu, jeste da njihovi preci nisu bili pripadnici ili saradnici okupacionih snaga. Strahinja

Premijer Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Somboru, na obilježavanju 73 godine od Batinske bitke, da današnja Srbija počiva na istim vrijednostima – antifašizmu i slobodarstvu, i da se njena politika ni do danas nije promijenila. Obraćajući se prisutnim, među kojima je bio i ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, Brnabićeva je istakla da Srbija ponosno čuva uspomenu na sve heroje koji su položili život za slobodu. „I u Prvom i u Drugom svjetskom ratu Srbija se borila rame uz rame sa svim slobodoljubivim zemljama. Naša politika nije se ni do danas promijenila. Prijateljstvo i saradnju negujemo i sa Istokom i sa Zapadom – Rusijom, zemljama EU, SAD, Kinom, Indijom, Ujedinjenim

Ali sem ovih živih gostiju i povratnika i mrtvi su došli da u prestonici okupirane Srbije potraže mira i skloništa, jer ni njihovim moštima nije bilo više opstanka na teritoriji satanske tvorevine Pavelićeve, koja je želela da uništi ne samo živo Srpstvo, već i njegovu prošlost i sve njegove svetinje. Srpska vlada je bila obaveštena o pustošenjima koje su ustaše počinile u onoj prvoj srpskoj Svetoj Gori na Dunavu, u fruškogorskim manastirima Ravanici, Vrdniku, Krušedolu, Hopovu, Beočinu, Velikoj i Maloj Remeti, i svim drugim srpskim svetilištima. Ove podivljale rulje su popalile i porušile manastire, pošto su opljačkale dragocene riznice, pune istorijskih i umetničkih dragocenosti srpskih od neprocenjive vrednosti, razvalili ikonostase

Viši sud U Novom Sadu odbio rehabilitaciju Vrbašanina Tibora Kiša, stradalog 1944. Ema Zađva (84): Trebalo da odgovara za smrt velikog broja nevinih civila Vrbašanin Tibor Kiš, nekadašnji visoki činovnik šećerane u Vrbasu i „turanjski lovac“, čiju je rehabilitaciju osporavala Ema Zađva (84), nekadašnja Vrbašanka i Somborka, nije nevina žrtva masovnog pokolja u tom bačkom gradu 1944. godine, kako je to navedeno u zahtevu za rehabilitaciju koju je tražila njegova unuka Magdolna Čerešenješ Kiš iz Budimpešte. Viši sud u Novom Sadu je i u postupku ponovljenom po nalogu Apelacionog suda, doneo rešenje kao i u prethodnom, da se predlog za Kišovu rehabilitaciju odbija. Ovo rešenje još nije postalo pravosnažno. Zađva,

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma u Narodnom pozorištu održan je Memorijalnom koncert, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio da Srbija veoma drži do antifašističke tradicije i neguje svoje multietničko kulturno nasleđe. Rekao je i da je stav Srbije u rešavanju migrantske krize u Evropi donekle bio oblikovan i sećanjem na događaje iz evropske istorije koje danas evociramo. Ocenio je da je takozvana „Kristalna noć”, označila vrhunac izopačenog sistema vrednosti i političkih uverenja nacističkog režima. „Oko pet stotina hiljada austrijskih i nemačkih Jevreja izgubilo je i poslednje od ljudskih i građanskih prava koja su im sistematski, donošenjem nacističkih uredaba i zakona