Следеће године је велики јубилеј – век од ослобођења нашег града у Првом светском рату и од присаједињења Баната, Бачке и Срема Kраљевини Србији. Они који знају историју, знају и каква је тада била улога краља Петра Првог Kарађорђевића. Желимо да отворимо јавну дебату, чујемо разна мишљења. Сматрамо да је дошао прави тренутак да се граду врати име Петровград, јер је учињена велика неправда када је 1946. године комунистичка партијска Скупштина променила назив града у Зрењанин. Ово је изјавио Будимир Јовановић, председник Удружења „Петровград” на конференцији за новинаре, одржаној у среду у просторијама Удружења поводом објављивања прогласа и најважнијих информација у вези са њиховом иницијативом. Осим Будимира Јовановића, говорили су

Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац) У оквиру плодне издавачке делатности Музеја жртава геноцида (само у последње четири године 26 књига, часописа и зборника радова, самостално или као саиздавачи, као и два документарна филма), најновија књига излази у оквиру библиотеке: „докторске дисертације“. Издање Музеја жртава геноцида под називом „Косово и Метохија 1941–1945: Ратни злочини“ др Ненада Антонијевића, историчара и музејског саветника у истом музеју објављено је крајем 2017. године. Основа најновијег издања је докторска дисертација која је одбрањена пред комисијом на катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету у Београду 19. маја 2016.

Немачко-љотићевска колона спалила је село Сеча Река код Косјерића, 23. септембра 1943, али онда су је потукли четници Пожешког корпуса, одневши једну од најбриљантнијих победа над осовинским трупама. Спаљивање Сече Реке фотографисао је злогласни љотићевски командант Лаутнер, који ће истог дана погинути у једном тенку ПИШЕ: Дејан ЂЕРИЋ Једна од највећих борби септембра месеца 1943. одиграла се код Сече Реке, између Црногорске (Косјерићке) бригаде Пожешког корпуса са једне, и Немаца и љотићеваца са друге стране. Према немачком извештају, четници су 23. септембра ”уз сарадњу станов- ништва” напали једну чету љотићеваца и четири тенка са немачким посадама. После вишечасовне борбе, Немци и љотићевци су се повукли у Косјерић. Како би их

Захваљујући упорности Александра Михаиловића, првака драме Народног позоришта у Нишу, на светлост дана изашла је истина о трагичним догађајима 1944. и 1945. године у којим су страдали млади талентовани глумци Ниш – „Пре седам-осам година сасвим случајно чуо сам причу да се мом Народном позоришту у Нишу после ослобођења од окупације 1944. године, али и годину дана касније, догађало много тога о чему се до сада ништа није знало. Неверица је у првом тренутку завладала у мени, али када сам почео да истражујем и када сам схватио да је реч о истини, одлучио сам да идем до краја.” Овим речима почео је разговор за „Политику” Александар Михаиловић, глумац и првак драме