Logor je bio u nizini, nedaleko od obale Atlantskog okeana na zapadu. Sa svih ostalih strana, kao polukrug, zatvarali su ga veštački planinski zidovi golog leda i snega, niz te ogromne i vertikalne zidove survavali su se u leto prema okeanu lednički potoci. Zimi su oni bili kao ogromni ledeni stubovi, pola dana ti planinski zidovi bacali su senku na logor, a drugu polovinu dana led, sneg i mokre stene dobijali su metalni, hladni sjaj od sunca koje ih je obasjavalo odozgo. Od tih stena i leda i sunčani zraci su postajali metalni i hladni. Severno od polarnog kruga. Tu je SS-komandant Oberšturmfirer Dolp rekao pred internircima u stroju: „Ako

Osnivanje Muzeja Holokausta tek je u povojima, nema ni konkretnog plana postave, ni artefakata, ni kustosa, ni osiguranog novca za izgradnju, ni raspisanog arhitektonskog natječaja, a već je izazvalo niz političkih kratkih spojeva. Zna se samo loka­cija: do 2019. trebalo bi izgraditi Muzej Holokausta u oronuloj kotlovnici kompleksa u Branimirovoj ulici, Prvoj hrvatskoj tvornici ulja, koju je osnovao Samuel David Alexander, utjecajni zagrebački Jevrej. Projekt vodi Nataša Popović, direktorica Festivala tolerancije izraslog iz Festivala jevrejskog filma, a za njegovu realizaciju istoimeno udruženje i Grad Zagreb osnovali su ove godine u gradskom prostoru Centar za promicanje tolerancije i očuvanje sjećanja na Holokaust. I prije nego što je javnost uspjela saznati o čemu se

David Motadel: Reakcija muslimanskog stanovništva prema nemačkom osvajaču u ratnim područjima nije bila jedinstvena Na desetine hiljada muslimana se tokom Drugog svetskog rata borilo na strani hitlerovog nacionalsocijalističkog režima. Istoričar David Motadel za DV analizira prirodu tog odnosa. U vašoj knjizi „Za proroka i firera” (Für Prophet und Führer) pišete o politici nacionalsocijalističkog režima prema islamu. Šta je bila karakteristika te politike? — Na vrhuncu Drugog svetskog rata, 1941. i ’42. godine, kada su nemačke jedinice umarširale u područja naseljena muslimanima, poput Balkana, Krima, severne Afrike i Kavkaza, u Berlinu se o islamu počelo razmišljati kao o značajnom političkom faktoru. Hitlerov režim je korak po korak vrbovao muslimane i koristio ih

Ruska ambasada u Bugarskoj uputila je zahtev da se pažljivo istraži incident skrnavljenja spomenika „Aljoša“ u Plovdivu, saopštila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. „Nikakva vređanja ne mogu da utiču na naš beskompromisan stav o nedopustivosti menjanja rezultata Drugog svetskog rata i opravdavanja neonacističkih manifestacija. Tada, četrdesetih godina, naši vojnici su se borili za nas, buduće generacije. Danas mi njima odajemo poštu. Dolaze mi poruke od građana Bugarske sa izvinjenjima zbog postupaka vandala“, rekla je Zaharova za radio „Govori Moskva“. Vandali su išarali spomenik svastikama, antisemitskim parolama i uvredljivim natpisima. Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske već je osudilo ovaj čin, rekavši da je takav vandalizam apsolutno neprihvatljiv. Spomenik sovjetskom vojniku-oslobodiocu, koji je nazvan Aljoša, otkriven je u Plovdivu pre