Други свјетски рат Архиве - Страница 67 од 118 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 67

Изложба “Маутхаузен 106621”: Пред публиком “излечена” дела (ФОТО+ВИДЕО)

24. новембар 2017.

Изложба “Маутхаузен 106621” у галерији Дома војске Србије допуњена са три спасене слике Милоша Бајића Три слике, које су пре пола века биле у поставци “Маутхаузен 106621” Милоша Бајића, после “лечења” у Заводу за биоциде, данас су стигле у Дом Војске Србије, где је у току истоимена, поновљена изложба, са делима на којима је велики сликар оставио сведочанство о страхотама нацистичких логора. У сарадњи са домаћинима поставке, Медија центром “Одбрана”, Фондација “Милош Бајић” ће вечерас од 18 часова свечано представити три рада великог формата која су недостајала: уља на платну “Супа” и “Зар морамо живети са бомбама и насиљем” и темперу на лесониту “Маутхаузен – опомена”. На отварању изложбе, крајем октобра, није

„Делта” није одустала од градње тржног центра на овом простору, али тврде да ће очувати сећање на страдалнике (Фото Жељко Јовановић)

Сећање на Топовске шупе нестало, логор заборављен

20. новембар 2017.

Украдена спомен-плоча постављена 2005. године пронађена је, али још није постављена. – Немаром надлежних први затвор за Јевреје деценијама запуштен Један зид – једна страшна успомена. Потамнео од сунца и кише и обрастао у шибље, последњи је браник сећања на животе и страдање неколико хиљада људи које је тамничио. А готово да нико и не зна шта он означава. На Аутокоманди, у зградама поред Табановачке улице нема никаквог обележја да је на овом месту био први логор за Јевреје у Србији – Топовске шупе. Скромна плоча на овом зиду, са неколико исписаних речи, једино сведочанство о значају објеката у којем су осим Јевреја смештани и Роми, летос је украдена. Нико

Жарко Видовић: „Дани великих надања“

19. новембар 2017.

Логор је био у низини, недалеко од обале Атлантског океана на западу. Са свих осталих страна, као полукруг, затварали су га вештачки планински зидови голог леда и снега, низ те огромне и вертикалне зидове сурвавали су се у лето према океану леднички потоци. Зими су они били као огромни ледени стубови, пола дана ти планински зидови бацали су сенку на логор, а другу половину дана лед, снег и мокре стене добијали су метални, хладни сјај од сунца које их је обасјавало одозго. Од тих стена и леда и сунчани зраци су постајали метални и хладни. Северно од поларног круга. Ту је СС-командант Оберштурмфирер Долп рекао пред интернирцима у строју: „Ако

Музеј холокауста у Загребу: Пројект који не сматрају сви Јевреји добром идејом

18. новембар 2017.

Оснивање Музеја Холокауста тек је у повојима, нема ни конкретног плана поставе, ни артефаката, ни кустоса, ни осигураног новца за изградњу, ни расписаног архитектонског натјечаја, а већ је изазвало низ политичких кратких спојева. Зна се само локација: до 2019. требало би изградити Музеј Холокауста у оронулој котловници комплекса у Бранимировој улици, Првој хрватској творници уља, коју је основао Самуел Давид Алеxандер, утјецајни загребачки Јевреј. Пројект води Наташа Поповић, директорица Фестивала толеранције израслог из Фестивала јеврејског филма, а за његову реализацију истоимено удружење и Град Загреб основали су ове године у градском простору Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст. И прије него што је јавност успјела сазнати о чему се

ВИДЕО: Час историје – серијал Саве Самарџића и Немање Девића

17. новембар 2017.

Ауторска емисиjа историчара Саве Самарџића и Немање Девића на ТВ Јасеница (Смед. Паланка). У реализациjи емисиjе учествуjу и: Александар Божовић- Жишка (глас уводне шпице), Вељко Миљуш (монтажер) те ученици Паланачке гимназиjе: Сара Аранђеловић, Лазар Кузмановић и Алекса Стоjановић коjи су позаjмили своjе гласове у емисиjи. Емисиjа се бави темама из националне историjе и може се премиjерно погледати сваког четвртка од 21 сат на поменутоj телевизиjи. Епизода 1. О циљевима емисије Епизода 2. Косовски бој Епизода 3. Свети деспот Стефан Лазаревић Високи Епизода 4. Светосавски народ Епизода 5. Сеобе Срба Епизода 6. Ратна 1914. Епизода 7. Српска ратна драма 1915/1916. године Епизода 8. Слобода 1918. Епизода 9. Хероји Првог светског рата Епизода

Муслимани у Другом светском рату

15. новембар 2017.

Давид Мотадел: Реакција муслиманског становништва према немачком освајачу у ратним подручјима није била јединствена На десетине хиљада муслимана се током Другог светског рата борило на страни хитлеровог националсоцијалистичког режима. Историчар Давид Мотадел за ДВ анализира природу тог односа. У вашој књизи „За пророка и фирера” (Für Prophet und Führer) пишете о политици националсоцијалистичког режима према исламу. Шта је била карактеристика те политике? — На врхунцу Другог светског рата, 1941. и ’42. године, када су немачке јединице умарширале у подручја насељена муслиманима, попут Балкана, Крима, северне Африке и Кавказа, у Берлину се о исламу почело размишљати као о значајном политичком фактору. Хитлеров режим је корак по корак врбовао муслимане и користио их

Хрватски војници по трећи пут у походу на Русију – континуитет усташке политике

15. новембар 2017.

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала на страни освајачких сила против Русије, а сада поновошаље контингенте својих војника на Балтик и у Пољску са истом намером, ако дође до оружаног сукоба или рата на истоку Европе. Увек је Хрватска, на жалост, била на страни агресивних окупационих трупа па је тако и данас на исти начин прихватила ту срамну улогу у оквиру НАТО пакта, војног савеза који све више има изражен офанзивни карактер и угрожава европски и светски мир. НАТО настоји да раздроби или потчини својој вољи традиционалне државе, да мења границе између народа и држава на штету „непослушних народа“ и све то настоји да представи у свету као „допринос миру и безбедности“. Кључну улогу у дефинисању мисије

Фото: ФБ страница „У име народа – за слободну Србију“

Петар В. Шеровић: Срби неће да чују – о (не)култури заборава сопствених цивилних жртава

14. новембар 2017.

О општој култури једног народа, а посебно о култури сећања, говори и наш однос према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима. Међу њима су и они који су, као поражена страна, ликвидирани на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944–1945. године[1] Првих новембарских дана 2017. године, на Митровске задушнице, стотинак окупљених грађана је на простору београдског Лисичјег потока присуствовало парастосу „жртвама револуционарног терора“ који је у Србији, у периоду од септембра 1944. до фебруара 1945. године, однео животе више десетина хиљада, махом цивила и то углавном без суђења и права на одбрану. Истовремено, на овом, једном од највећих стратишта на којем је својевремено

Врло мало имовине је враћено потомцима фоксдојчера у Војводини

Зашто потомци подунавских Шваба не траже имовину у Србији?

14. новембар 2017.

Упркос томе што процене говоре да је до краја Другог светског рата у Србији живело око пола милиона Немаца, за повраћај имовине наследницима немачке мањине у Србији Агенцији за реституцију стигло је тек нешто више од хиљаду захтева. Услов – да преци нису били у окупационим снагама Док су у удружењима Немаца у Србији изузетно незадовољни малим процентом имовине који је наследницима предратних немачких житеља враћен, у Агенцији истичу да је Србија једина земља у Европи која враћа имовину својим “фолксдојчерима”. Законски услов за враћање имовине наследницима подунавских Шваба, које су до Другог светског рата насељавале углавном Војводину, јесте да њихови преци нису били припадници или сарадници окупационих снага. Страхиња

Објављено документарно дело „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942“

13. новембар 2017.

У издању Митрополије црногорско-приморске, Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице и Друштва за истраживање злочина над грађанима Црне Горе из Колашина изашла је из штампе капитална књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941-1942“ двојице аутора мр. Тадије Бошковића и Милоша Војиновића са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија. На 659.страна можете упознати драму која се одвијала на подручју Црне Горе и Херцеговине 1941-1942.године. Књига садржи имена жртава комунистичког терора у наведеном периоду, 1839 жртава из Црне Горе, и 522 из Херцеговине. Извор: СЛОВОСЛОВЉЕ Везане вијести: Страдање србске цркве од комуниста – Злочини против Бога и … Злочини у Фочи и околини 1945. | Јадовно 1941. Стрељања недужних | Јадовно 1941. Комунистички терор и злочини: Начини страдања свештеника … Срђан

Атак на свест Срба: Европа тражи да избришемо велике ратне победе и жртве

12. новембар 2017.

У годинама нашег пута у ЕУ, стално смо под захтевима да смањујемо националну историју, да смањујемо ту компоненту. Чак су нам поручили и почетком 2013. да не пуштамо одушевљење кроз медије и кроз јавност приликом обележавања стоте годишњице од почетка рата, каже историчар Миле Бјелајац, поводом Дана примирја. У једном железничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, 11. новембра 1918. године потписано је примирје. Због тога се у Србији од 2012. тај дан обележава као државни празник Дан примирја. Српски војници имали су значајну улогу у Првом светском рату, али чини се да су савезници некако увек умањивали њихов значај. С друге стране, потомци бораца у Првом светском рату можда и олако прихватају трагичну судбину

Предсједница Владе Србије Ана Брнабић Фото: РТРС

Брнабић: Антифашистичка и слободарска политика се није промијенила

11. новембар 2017.

Премијер Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Сомбору, на обиљежавању 73 године од Батинске битке, да данашња Србија почива на истим вриједностима – антифашизму и слободарству, и да се њена политика ни до данас није промијенила. Обраћајући се присутним, међу којима је био и амбасадор Русије Александар Чепурин, Брнабићева је истакла да Србија поносно чува успомену на све хероје који су положили живот за слободу. “И у Првом и у Другом свјетском рату Србија се борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама. Наша политика није се ни до данас промијенила. Пријатељство и сарадњу негујемо и са Истоком и са Западом – Русијом, земљама ЕУ, САД, Кином, Индијом, Уједињеним

Русија захтева од Бугарске истрагу о уништавању споменика

11. новембар 2017.

Руска амбасада у Бугарској упутила је захтев да се пажљиво истражи инцидент скрнављења споменика „Аљоша“ у Пловдиву, саопштила је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова. „Никаква вређања не могу да утичу на наш бескомпромисан став о недопустивости мењања резултата Другог светског рата и оправдавања неонацистичких манифестација. Тада, четрдесетих година, наши војници су се борили за нас, будуће генерације. Данас ми њима одајемо пошту. Долазе ми поруке од грађана Бугарске са извињењима због поступака вандала“, рекла је Захарова за радио „Говори Москва“. Вандали су ишарали споменик свастикама, антисемитским паролама и увредљивим натписима. Министарство спољних послова Бугарске већ је осудило овај чин, рекавши да је такав вандализам апсолутно неприхватљив. Споменик совјетском војнику-ослободиоцу, који је назван Аљоша, откривен је у Пловдиву пре

Станислав Краков: Како су спашене мошти кнеза Лазара од усташа

11. новембар 2017.

Али сем ових живих гостију и повратника и мртви су дошли да у престоници окупиране Србије потраже мира и склоништа, јер ни њиховим моштима није било више опстанка на територији сатанске творевине Павелићеве, која је желела да уништи не само живо Српство, већ и његову прошлост и све његове светиње. Српска влада је била обавештена о пустошењима које су усташе починиле у оној првој српској Светој Гори на Дунаву, у фрушкогорским манастирима Раваници, Врднику, Крушедолу, Хопову, Беочину, Великој и Малој Ремети, и свим другим српским светилиштима. Ове подивљале руље су попалиле и порушиле манастире, пошто су опљачкале драгоцене ризнице, пуне историјских и уметничких драгоцености српских од непроцењиве вредности, развалили иконостасе

Хијена из Аушвица — најлуђа нацистичка мучитељка

11. новембар 2017.

Надимак је добила због бруталних метода које је примењивала на логорашима у Аушвицу и Берген-Белсену. Долазила је из породице која је имала дугу историју душевних болести. Жене чувари у нацистичким логорима нису толико познате као мушкарци, али то не значи да су биле мање окрутне. Неке од њих су изазивале већи страх од осталих чувара, а од око 37.000 чувара, који су активно учествовали у премлаћивању, мучењу и убијању логораша, било је око десет одсто жена. Већина њих није избегла правду, па су погубљене након рата, а једна од најгорих била је Ирма Гресе, чуварка у логорима Аушвиц и Берген-Белсен. Звали су је „Хијена“, а понекад и „Лепа звер“, а надимак је зарадила због бруталних метода које је примењивала на логорашима.