О општој култури једног народа, а посебно о култури сећања, говори и наш однос према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима. Међу њима су и они који су, као поражена страна, ликвидирани на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944–1945. године[1] Првих новембарских дана 2017. године, на Митровске задушнице, стотинак окупљених грађана је на простору београдског Лисичјег потока присуствовало парастосу „жртвама револуционарног терора“ који је у Србији, у периоду од септембра 1944. до фебруара 1945. године, однео животе више десетина хиљада, махом цивила и то углавном без суђења и права на одбрану. Истовремено, на овом, једном од највећих стратишта на којем је својевремено

Упркос томе што процене говоре да је до краја Другог светског рата у Србији живело око пола милиона Немаца, за повраћај имовине наследницима немачке мањине у Србији Агенцији за реституцију стигло је тек нешто више од хиљаду захтева. Услов – да преци нису били у окупационим снагама Док су у удружењима Немаца у Србији изузетно незадовољни малим процентом имовине који је наследницима предратних немачких житеља враћен, у Агенцији истичу да је Србија једина земља у Европи која враћа имовину својим „фолксдојчерима“. Законски услов за враћање имовине наследницима подунавских Шваба, које су до Другог светског рата насељавале углавном Војводину, јесте да њихови преци нису били припадници или сарадници окупационих снага. Страхиња

Премијер Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Сомбору, на обиљежавању 73 године од Батинске битке, да данашња Србија почива на истим вриједностима – антифашизму и слободарству, и да се њена политика ни до данас није промијенила. Обраћајући се присутним, међу којима је био и амбасадор Русије Александар Чепурин, Брнабићева је истакла да Србија поносно чува успомену на све хероје који су положили живот за слободу. „И у Првом и у Другом свјетском рату Србија се борила раме уз раме са свим слободољубивим земљама. Наша политика није се ни до данас промијенила. Пријатељство и сарадњу негујемо и са Истоком и са Западом – Русијом, земљама ЕУ, САД, Кином, Индијом, Уједињеним

Али сем ових живих гостију и повратника и мртви су дошли да у престоници окупиране Србије потраже мира и склоништа, јер ни њиховим моштима није било више опстанка на територији сатанске творевине Павелићеве, која је желела да уништи не само живо Српство, већ и његову прошлост и све његове светиње. Српска влада је била обавештена о пустошењима које су усташе починиле у оној првој српској Светој Гори на Дунаву, у фрушкогорским манастирима Раваници, Врднику, Крушедолу, Хопову, Беочину, Великој и Малој Ремети, и свим другим српским светилиштима. Ове подивљале руље су попалиле и порушиле манастире, пошто су опљачкале драгоцене ризнице, пуне историјских и уметничких драгоцености српских од непроцењиве вредности, развалили иконостасе

Виши суд У Новом Саду одбио рехабилитацију Врбашанина Тибора Киша, страдалог 1944. Ема Зађва (84): Требало да одговара за смрт великог броја невиних цивила Врбашанин Тибор Киш, некадашњи високи чиновник шећеране у Врбасу и „турањски ловац“, чију је рехабилитацију оспоравала Ема Зађва (84), некадашња Врбашанка и Сомборка, није невина жртва масовног покоља у том бачком граду 1944. године, како је то наведено у захтеву за рехабилитацију коју је тражила његова унука Магдолна Черешењеш Киш из Будимпеште. Виши суд у Новом Саду је и у поступку поновљеном по налогу Апелационог суда, донео решење као и у претходном, да се предлог за Кишову рехабилитацију одбија. Ово решење још није постало правоснажно. Зађва,

Поводом обележавања Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма у Народном позоришту одржан је Меморијалном концерт, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио да Србија веома држи до антифашистичке традиције и негује своје мултиетничко културно наслеђе. Рекао је и да је став Србије у решавању мигрантске кризе у Европи донекле био обликован и сећањем на догађаје из европске историје које данас евоцирамо. Оценио је да је такозвана „Кристална ноћ”, означила врхунац изопаченог система вредности и политичких уверења нацистичког режима. „Око пет стотина хиљада аустријских и немачких Јевреја изгубило је и последње од људских и грађанских права која су им систематски, доношењем нацистичких уредаба и закона