arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Bojanić: 9. MAJ – DAN POBEDE… I EVROPE

9. maj 2019.

Dan pobede nad fašizmom i nacizmom U znak sećanja na žrtve fašizma u toku Drugog svetskog rata, u svetu i Evropi obeležava se, 9. maj – Dan pobede. Tada se obeležava i Dan Evrope, dan kada je 1955. godine stvorena današnja zajednica evropskih naroda. 9.maj, osim što je Dan Evrope, obeležava se i kao Dan pobede, jer je na današnji dan, završen Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva u kome je nestalo oko 55 miliona ljudi od čega su gotovo 31 milion civili a ranjeno je oko 35 miliona ljudi. Rat je vođen na teritriji tadašnjih 60 država. Toga dana 1945. godine, nekoliko minuta posle ponoći, u razrušenom

© Sputnik / Alekseй Nikolьskiй

Putin: Rusija će činiti sve što je potrebno da jača svoj vojni potencijal

9. maj 2019.

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je u govoru na Paradi pobede na Crvenom trgu da su pouke Drugog svetskog rata i dalje aktuelne i da će Rusija činiti sve što je potrebno da jača svoj vojni potencijal. On je takođe pozvao međunarodnu zajednicu da formira jedinstven sistem bezbednosti, kako bi se suprotstavila pretnjama. Čestitajući Dan pobede kao „dan pobede i tuge“, ruski predsednik je rekao da je u istoriji Rusije bilo mnogo herojskih podviga, ali da Pobeda nad nacizmom zauzima posebno mesto. © Sputnik / Alekseй Filippov Dan pobede: Crveni trgom prodefilovali Terminator, Armata, Trijumf… (video) „Sa svakom godinom osećamo moć velikog podviga i trijumfa našeg naroda. Upravo je on odbranio domovinu i postao glavni oslobodilac

STRADALO 2,5 ODSTO UKUPNE POPULACIJE – SSSR NAJTEŽE POGOĐEN

8. maj 2019.

Ukupan broj žrtava Drugog svjetskog rata ni do danas nije poznat, ali svi izvori, i pobjednika i poraženih, kreću se između 50 i 60 miliona, što je 2,5 odsto tadašnje ukupne populacije na Zemlji. Ove brojke odnose se na period početka rata u Evropi 1. septembra 1939. godine, pa do kapitulacije Japana 2. septembra 1945. Najveće žrtve podnio je SSSR i zemlje sa istoka Evrope, dok su na Zapadu te cifre mnogo manje. U brojnim državama koje su učestvovale u Drugom svjetskom ratu postoji mali broj pouzdanih izvora i istraživanja o broju žrtava. Načini procjena su različiti jer su različiti pogledi na formulaciju uzroka smrti, te direktne i indirektne efekte

Strogo poverljivo: Otkriveni tajni nacistički dokumenti – kako biti nemilosrdan (foto)

7. maj 2019.

Tajne, strogo poverljive nacističke dokumente otkrili su britanski komandosi tokom invazije na norveška ostrva Lofoten u martu 1941. Gotovo nepoznata kopija nacističkih dokumenata koja je nedavno otkrivena u Nacionalnoj biblioteci Izraela baca novo svetlo na život u okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, naveo je Šai Ben-Ari iz biblioteke u članku objavljenom u novinama „Harec“. U dokumentima se nalaze uputstva visokih oficira Vermahta vojnicima koji su bili angažovani u nacističkoj okupaciji Norveške. „Naredbe objavljene u brošuri u suštini predstavljaju kratak i praktičan priručnik kako preuzeti demokratsku zemlju i ’pritiskati‘ njeno stanovništvo“, naglasio je Ben-Ari. On podseća da su tajna dokumenta koja „pružaju uvid u prirodu nacističke okupacije Norveške“ pronašli britanski komandosi tokom

Zabranjene i zastave HOS-a

7. maj 2019.

Poslije ustaških znamenja i amblema, austrijske vlasti upozoravaju učesnike okupljanja na Blajburškom polju da su zabranjene i zastave HOS-a. Predstavnici počasnog blajburškog voda, koji su godinama tradicionalno nosili ta obilježja, slaveći Nezavisnu Državu Hrvatsku, sada žale što će 18. maja morati da nose isključivo zvaničnu zastavu Hrvatske. Organizatori upozoravaju učesnike da ne nose nikakve ustaške ili slične simbole jer su neki prošle godine odležali više mjeseci u austrijskim zatvorima zbog toga. Poručeno je da će komemoracija biti održana u skladu sa austrijskim crkvenim propisima, te da neće biti transparenata i drugih obilježja. Takođe, na konferenciji za novinare, kako prenose hrvatski portali, upozoreno je da će austrijska policija biti rigorozna u

Mathauzen

Više od 9.000 ljudi na komemoraciji u Mathauzenu

5. maj 2019.

Komemoraciji u nekadašnjem koncentracionom logoru Mathauzen u Austriji danas je prisustvovalo više od 9.000 ljudi, među kojima je bila i delegacija Srbije. Delegacija Srbije, koju je predvodio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić, položila je vijence na spomenik srpskim i jugoslovenskim žrtvama. Austriju je predstavljao predsjednik parlamenta Volfgang Sobotka, kancelar Sebastijan Kurc, ministar obrazovanja Hajncom Fasman, a među počasnim gostima bio je i bivši predsednik Hajnc Fišer. Komemoraciji su prisustvovali predstavnici gotovo svih austrijskih stranaka, osim članice vladajuće koalicije Slobodarske partije čiji funkcioneri, prema organizatorima, nisu poželjni na ovoj svečanosti. Ovogodišnja 74. komemoracija povodom oslobađanja koncentracionog logora održana je pod motom “Nikada broj, uvek

Narodni heroji u fabrikama Vermahta

5. maj 2019.

Strateški cilj Bašića bilo je odvraćanje Cvijinog odreda od protivustaških akcija tako što će ga uvući u borbu protiv drugih srpskih ustanika i Italijana: „Trebalo je iskoristiti prvu priliku da ga dovedemo u sukob, najpre s okupatorom, a zatim s četnicima, da se s njima nepomirljivo zakrvi!!!” Svedočanstvo pukovnika JNA Duja Bašića, španskog dobrovoljca i partizanskog prvoborca, objavljeno pre više od pola veka, podriva dogme oficijelne istoriografije o angažmanu i doktrini KPJ posle sloma Kraljevine Jugoslavije Mnogi španski dobrovoljci, istaknuti članovi Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), oni koji su ratni slom svoje zemlje dočekali u francuskim logorima, nisu se probijali ka okupiranoj Jugoslaviji već su, po nalogu KPJ, otputovali u srce

Dan kad su „saveznički“ avioni sravnili Podgoricu sa zemljom

5. maj 2019.

Iako je u Drugom svjetskom ratu imala jedva 16 000 stanovnika, Podgorica je bombardovana čak 84 puta Ni manjeg grada, ni više bombi koje su pale na njega u 20. vijeku. Na Podgoricu su i agresorski i saveznički avioni istresali smrtonosni teret, na njene žitelje, kuće, zgrade, mostove, mlinove, vodenice, ostavljajući pustoš. Najteže je bilo ono 5. maja 1944. godine kada se na grad sručilo 600 bombi teških preko 400 tona. Tom prilikom, poginulo je 600 građana, a više od 200 teže ili lakše ranjeno. Iako je u Drugom svjetskom ratu imala jedva 16 000 stanovnika, Podgorica je bombardovana čak 84 puta! U tim napadima poginuo je svaki osmi stanovnik

„Mali Hitler” iz prvomajskog sokaka

5. maj 2019.

Kadar u kom Titov pionir, na zaprepašćenje učiteljica salutira u maniru Hitlerjugenda, jedan je od onih koji nepogrešivo hvata duh epohe u kojoj je nastala, ocenjuje istoričar dr Srđan Cvetković Prvi maj, 1946. godina, centar Pančeva. Glavna gradska ulica, svečani defile, vijore se zastave države i partije, u skoro svakoj ruci transparent. Izašli na ulice, radnici, napredni omladinci, skojevci, narod pančevački, u najboljim odelima i obaveznim šeširom, đaci u ispeglanim belim bluzama, narodnim nošnjama – proslava Dana rada u slobodi… Svečanim defileom se ori, odjekuje: „Da nam živi, živi rad…” Dokumenta i fotografske zapise prepoznatljive ikonografije čuva pančevački Arhiv. Čuva i jedan kadar nastao zahvaljujući oštrom oku i hitroj ruci

Iz života Svetog Vladike Nikolaja: Iz logora Dahau

3. maj 2019.

U logoru Dahau jednoga dana, patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj, nosili su na podužoj motki, zatvorsku kiblu punu ljudskog izmeta, da je isprazne. Patrijarh, budući snažniji, primicao je kiblu bliže sebi, pošto je vladika bio bolešljiv i iznemoćao. Tako, noseći preko zatvorskog kruga, Nikolaj posrne i padne na kolena, kibla udari o zemlju, pljuskajući se. Nemci, koji su se zadesili u krugu, smejali su se govoreći:” Vidite, vidite šta rade srpski popovi”. Oficir Nemac, koji ih je pratio, opominjao je bičem i ironično zapitao – Kako vam je? Patrijarh se unese u lice Nemcu, govoreći: “Slepče, zar ne vidiš da ste propali!”[[1]] Nemac stavi ruku na pištolj i zapita vladiku:

Marš živih u Aušvicu

3. maj 2019.

Marš se održava svake godine na Izraelski dan sećanja na Holokaust Hiljade mladih Jevreja iz celog svijeta pridružilo se danas preživelima Holokausta i političarima u godišnjem maršu sećanja na Holokaust na jugu Poljske, koji se fokusira na borbu protiv antisemitizma i mržnje. Oko 10.000 ljudi koji su nosili zastave Izraela i transparente na kojima je pisalo „Reci ’ne‘ antisemitizmu“ učestvovalo je u godišnjem Maršu živih, koji prati trasu od tri kilometra između dva dijela bivšeg logora smrti Aušvic—Birkenau kojim su upravljali njemački nacisti, prenio je AP. Na nekadašnjem mestu logora Birkenau, gdje su Jevreje iz čitave Evrope dovozili vozovima i ubijali u gasnim komorama od 1942. do 1945. godine, učesnici marša su

Postavljena nova ploča na mestu Topovskih šupa, apel državi da se logori obeleže

2. maj 2019.

Na mestu nekadašnjeg nacističkog logora Topovske šupe povodom Dana sećanja i hrabrosti, 2. maja, predstavnici jevrejske zajednice otkrili su danas novu memorijalnu ploču Jevrejima i Romima stradalim u tom logoru i uputili apel državi da se to mesto i logor Staro sajmište adekvatno obeleže. Rabin Isak Asiel rekao je na komemoraciji prilikom postavljanja ploče da su Topovske šupe i Staro sajmište danas ispit za državu Srbiju i savest. „Sudbina ova dva objekta je ono što će odrediti biće našeg naroda i naše države”, rekao je Isail, prenosi Beta. Potpredsednik Jevrejske opštine Beograd Brane Popović kazao da je logor Topovske šupe mesto na koje su okupacione snage u saradnji sa kvislinzima

Londonski dnevnici Milana Grola: Zaludni kompromisi sa Hrvatima

2. maj 2019.

U nekim zapisima Grol kao da je opisivao i sve ono što se dešavalo u socijalističkoj Jugoslaviji i šta je kumovalo njenom raspadu Jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu od 1941. do 1945. godine prolazila je kroz pravu političku golgotu. Van zemlje, sa mladim kraljem, građanskim ratom u otadžbini i sa nestrpljivim i beskompromisnim Hrvatima za vratom, pokušavala je da u nemogućim uslovima sačuva Kraljevinu Jugoslaviju i obezbjedi joj valjano mjesto na diplomatskom poratnom stolu. Četiri godine borbe, političkih zaludnih borbi, pregovora i razgovora, dogovorom velikih sila, posebno Čerčila i Staljina, nestale su kao da nikada nijesu postojale. Sa Vladom Kraljevine Jugoslavije tokom Drugog svjetskog rata kao da je nestala i

Radoš Bajić: nova filmska priča „Vazdušni most“

1. maj 2019.

Prošlo je sedam godina od završetka velike televizijske serije „Ravna Gora“, koja je realizovana u korpodukciji RTS-a i „Kontrast studija“. POGLEDAJ VIDEO Autor projekta i glumac, Radoš Bajić koji je u filmskoj naraciji prvi progovorio o srpskim podelama i dramatičnim događajima u Drugom svetskom ratu, iz potpuno nove istorijske i umetničke vizure, priprema novi igrani film i tv seriju, pod radnim naslovom Vazdušni most. Reč je o velikom filmsko-televizijskom projektu koji je inspirisan jednom od najvećih akcija spasavanja savezničkih pilota koja je izvedena u proleće i leto 1944. godine u selu Pranjani, podno Suvobora i Ravne Gore. U pranjanskom kraju još uvek se priča o čuvanju oborenih avijatičara. U skoro svakoj

I ove godine Srbijom i Nišom maršira BESMRTNI PUK

30. april 2019.

„Besmrtni puk“ je tradicionalna akcija, u kojem potomci boraca protiv fašizma marširaju ulicama gradova širom Srbije nose fotografije svojih predaka, kao simbolično podsećanje na slavne dane borbe protiv fašizma povodom 74. godišnjice Velike pobede u Drugom svetskom ratu nad fašistima. Ideja o maršu potekla je iz Rusije, gde je 2011. godine ulicama ruskog grada Tomska marširalo pet hiljada ljudi noseći portrete svojih predaka koji su stradali u Drugom svetskom ratu od fašista. Istorija srpskog naroda tesno je povezana sa istorijom Rusije. Mnogi Srbi sebe smatraju delom ruskog sveta, deleći isti sistem vrednosti, priča Đorđe Bojanić. Četvrti put zaredom  9. maja, biće organizovan marš  „Besmrtni puk“ i u Beogradu, a potom

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA