С обзиром на притисак да Србиjа уведе санкциjе Русиjи, треба повући паралелу са jош тежим временом, са притисцима нациста 1941/2 године да се српски воjници пошаљу под Стаљинград, на руски фронт. – Тада jе председник окупационе владе у Србиjи био генерал Милан Недић. Да заштити народ, прихватио jе да буде сарадник окупатора. Али, у тоj кључноj ствари – слања српске воjске на Источни фронт, под Стаљинград – ниjе одступио од свог става: ниjедан српски воjник неће пуцати на руску браћу – Вршили су се притисци на њега, али ниjе попуштао, ни по цену свог смењивања или смењивања владе. Задњи покушаj окупатора био jе симболичан: да српска влада пошаље на руски фронт три

У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа Година 1943,  јул,месец жетве и свитаца. Окупатор гарантује србским сељацима безбедност под условом да обрађују земљу и не учествују у покрету отпора.  Као и увек кад су Срби у питању, ово обећање не мора да важи. Немачка обавештајна служба јавља да се ђенерал Дража Михаиловић пребацио из Босне на територију испод Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника. У среду, 14. јула, два дана по великом црвеном слову, Петровдану, у села Коштунићи, Леушићи, Прањани, Гојна Гора, Дружетићи, Каменица, Богданица, Душковци, Љутице, Мршељи, Мушићи,Мионица, Росићи, Скакавци,

Историjа бележи да jе пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маjа 1941. године на Равноj гори основао Команду четничких одреда Југословенске воjске, први герилски покрет против нациста у окупираноj Европи. Заметак нове воjске у отаџбини била jе група од седам официра и 24 подофицира коjа jе са своjим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србиjу. Међутим, мало jе познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске воjске у отаџбини. У време када се у Србиjи 1941. године палила искра отпора према окупатору, у шумама Србиjе било jе више високих jугословенских официра коjи су одбили да се предаjу 17. априла. На пример, ветеран из Првог

Данас се навршаваjу 73 године од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Током такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе 17. априла исте године, страдало jе више хиљада цивила. У масовним и вишедневним бомбардовањима уништено jе више хиљада стамбених и других обjеката. Бомбардовање Београда, коjи jе неколико дана раниjе влада прогласила небрањеним градом, обухватило jе и уништавање болница, густо насељених градских четврти, али и потпуно разарање здања Народне библиотеке Србиjе на Косанчићевом венцу. Народна библиотека Србиjе била jе jедина национална библиотека коjу су нацисти свjесно напали и уништили у Другом свjетском рату. Током бомбардовања Београда убиjено jе

После четири децениjе, у САД дато зелено светло за обjављивање књиге пуковника Роберта Мекдауела „Стрељање историjе“. Михаиловић се, за разлику од Тита, борио против нациста од првог до последњег дана рата… КАДА jе амерички историчар и бивши воjни обавештаjац Роберт Мекдауел почетком 1970. године у САД припремао обjављивање своjе књиге „Стрељање историjе“ о генералу Дражи Михаиловићу, маршалу Титу и борби четника и партизана против нациста у Другом светском раду, ЦИА jе забранила штампање и дистрибуциjу овог дела. У страху за живот и судбину рукописа, професор Мекдауел jе књигу тада дао приjатељу Благоjу Раденковићу, из Лос Анђелоса, са препоруком: „Уради шта можеш да истина изађе на видело!“ Тек 42 године касниjе,

Београд обележава 72. годишњицу бомбардовања 6. априла 1941. године. Централна комеморативна свечаност биће одржана код споменика страдалим пилотима у Априлском рату на Земунском кеjу. Полагање венаца на више локациjа. Навршава се 72. годишњица од немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Напад, коjи jе означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославиjи, почео jе у 6.30 часова без претходне обjаве рата Централна комеморативна свечаност одржаће се у 12 часова код споменика страдалим пилотима у Априлском рату на Земунском кеjу. Уз државне и воjне почасти, свечаност ће предводити начелник Генералштаба Воjске Србиjе генерал Љубиша Диковић. Цвеће и венаци положени су код фонтане “Врело живота”, испред Палате “Београд”, код гранитног крста у порти Вазнесењске

ЧУРУГ – Парастосом жртвама рације, у Чуругу је у петак, 4. јануара обележена 71. годишњица почетка великог страдања цивилног становништва Шајкашке области и Новог Сада, у акцији коју су организовале и спровеле мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године. После богослужења које су, у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације, одржаили локални свештеници Петар Тривуновић и Слободан Лазић, присутнима су се обратили амбашадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц и саветница председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, саопштило је Меморијално друштво “Рација 1942”. Амбасадор Никовиц је позвао на праштање и измирење, пожелевши да се то догоди у будућем музеју жртава рације у Чуругу. Никовиц је, како се наводи у саопштењу, обећао

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке. Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године. У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и

Краj октобра 2006. године. У Хагу сведочом о злочинима над српским народом у Хрватскоj, о избацивању из Устава, о усташоидноj симболици и изjавама хрватских челника, што jе довело до рата. Уверавам, да смо се боjали репризе усташког злочинства. Не свиђа се то предсjеднику Већа, суцу Молоту из Јужноафричке Униjе. Он зна све и не зна ништа. Из његових очиjу сикће нека чудесна мржња и презир према Србима. Преузео jе улогу тужиоца, Американца Ваjтинга и напада: зашто пишем само о злочинима над српским народом. Говорим, да у томе нема успоредби, да jе само у три православне цркве на Кордуну и Баниjи убиjено 2129 Срба, међу коjима jе било и 153 деце. Тврдим, да у Хрватскоj ниjе забележен