Šta je 1943. bio povod za nemačku operaciju „Jutarnji vazduh“

Datum objave: petak, 29 avgusta, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/DMihailovic_poternica.jpg

U toku operacije, koja je trajala od 14. do 22. jula, uhvaćeno je oko 440 muškaraca, uglavnom seljaka, 13 njih je ubijeno, a spaljena je 21 kuća

Godina 1943,  jul,mesec žetve i svitaca. Okupator garantuje srbskim seljacima bezbednost pod uslovom da obrađuju zemlju i ne učestvuju u pokretu otpora.  Kao i uvek kad su Srbi u pitanju, ovo obećanje ne mora da važi.

Nemačka obaveštajna služba javlja da se đeneral Draža Mihailović prebacio iz Bosne na teritoriju ispod Suvobora, Maljena, Povlena i Medvednika. U sredu, 14. jula, dva dana po velikom crvenom slovu, Petrovdanu, u sela Koštunići, Leušići, Pranjani, Gojna Gora, Družetići, Kamenica, Bogdanica, Duškovci, Ljutice, Mršelji, Mušići,Mionica, Rosići, Skakavci, itd, upadaju do zuba naoružani vojnici Vermahta i počinju da ubijaju, pale kuće i hapse muškarce, s ciljem da Dražu  uhvate ili ubiju.

Draža je, međutim, već umakao.

Šta je bio povod za operaciju „Morgenluft“ – „Jutarnji vazduh“?

Vožd Trećeg srbskog ustanka se, po povratku iz Bosne, obreo u centralnom kraju svoje bune, i 13. juna držao veliki narodni zbor u Gojnoj Gori, na kome je bilo mnogo Srba oduševljenih prisustvom svoga Čiče. Posle zbora, počelo je narodno veselje, na kome su svirali i trubači, a Draža se sa narodom uhvatio u kolo. Nemački špijuni su bili prisutni, i javili „gde treba“. Odluka o obračunu s Čičom je pala.

NAREDBA GENERALA BADERA

Posle operacija „Vajs“ i „Švarc“, izvođenih na Neretvi i Sutjesci, nemački general Bader, zapovednik trupa Vermahta u Srbiji, smatra da su komunisti u Bosni potučeni i da je došao čas za obračun sa Dražom i ravnogorskom vojskom na teritoriji pod njegovom kontrolom.

Na Petrovdan, kada se narod odmara od težačkih poslova, folksdojčeri, pripadnici 297. pešadijske divizije, Nemci iz Banata, prerušeni u srpske narodne nošnje, idu po selima u blizini Ravne Gore i skupljaju informacije. Odmah za njima kreću pripadnici Službe bezbednosti, Drugi bataljon Petog motorizovanog policijskog puka, jedan bataljon divizije „Brandenburg“ i bugarske jedinice.

U toku operacije, koja je trajala od 14. do 22. jula, uhvaćeno je oko 440 muškaraca, uglavnom seljaka, 13 njih je ubijeno, a spaljena je 21 kuća, sasvim u skladu  sa Baderovom Naredbom o odmazdi uništavanjem ljudskih života donetom februara 1943, koja je glasila da 48 sati posle neuspeha u hvatanju „bandita“ počne hapšenje talaca koji su „krivi“ za „otvoreno ili prikriveno sadejstvovanje“,to jest za „svesno pasivno“ držanje, koje narušava „ugled okupacione sile“. Najveći broj talaca oteran je na Banjicu i kasnije streljan.

HEROJ I MUČENIK DRAGUTIN KUJOVIĆ

Među uhapšenima, bio je samo jedan pripadnik Dražine vojske, crnogorski Srbin njegoševskog junaštva, radiotelegrafista Dragutin Kujović, iz četničkog voda za vezu. Vod je, inače, bio smešten u kuću domaćina iz Gojne Gore, Sretena Jevtovića. Iako Nemci nisu našli tragove radio – stanice, Kujović je uhapšen zbog sumnjivih, „vojničkih“ pantalona. Podvrgli su ga strahovitim mukama. Tukli su ga motkama da prizna da je četnik, ali on nije priznao, niti je koga odao.

Milivoje Trnavac, u svojoj knjizi „Bajka ispod (ne)zaborava“ ( Gojna Gora, 2013 ) kaže: “Zadojen epskim predanjima, dvadesetčetvorogodišnji Dragutin Kujović izdržao je fizička mučenja, moralnom čvrstinom nadmašio i, kao nekad u prokletom Lijevnu, stari Vujadin uzdigao se u herojske visine/…/

Herojskim držanjem spasao je Štab Draže Mihailovića od potere, radio stanicu VK JVuO i njeno ljudstvo od uništenja, a dom Jevtovića – ali i celu Gojnu Goru – od paljevine i pogroma“.

Nemci su ga, izlomljenih kostiju, streljali.

Njegovi drugovi su mu ispevali pesmu, u kojoj, između ostalog, kažu: “Mučiše ga teške muke, / prebiše mu obe ruke./ Obe ruke, obe noge,/ pretrpeo muke mnoge./ Kao VOJNIK HRABAR PADE,/ Ali nikog ne izdade“.

Ovaj događaj je decenijama bio prećutkivan.

Od 2013, u Gojnoj Gori,  pokrenut je  Memorijal Dragutina Kujovića i Petrovskih talaca. Pomenimo ih i mi i zapalimo sveće za pokoj njihovih mučeničkih duša.

Izvor: “Geopolitika”, avgust 2014.

Vezane vijesti:

66 godina od Dražinog ubistva

“Fireru bili mrski i Draža i Tito”

Hrvatski antifašizam preko Dražine kokarde

ZAŠTO KOMŠIJE ”BRINE ” SRPSKA ISTORIJA?

AUSTRIJSKI ISTORIČAR OTKRIVA: Ko su uopšte bili “četnici” i da li se Draža Mihailović borio protiv ili na strani Nemaca

Na strašnom sudu

Posle četiri decenije zabrane: američka knjiga o Draži

Ivan Miladinović: Staljin nudio saradnju đeneralu Draži

Jugoslovenska vojska u otadžbini i jevreji – prilog za istraživanje

GODIŠNjICA SMRTI GENERALA DRAGOLjUBA MIHAILOVIĆA

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 29. avgusta 2014. godine.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top