Ловац на нацисте и директор центра „Симон Визентал“ из Израела Ефраим Зуроф рекао је да је покретање поступка рехабилитације Милана Недића срамно. Он је навео да је покретање поступка рехабилитације председника спрске владе у време Другог светског рата Милана Недића срамно и страшно, јер је то покушај да се „опере“ улога оних који су учествовали у убијању Срба и уништавању Јевреја. „Очигледно је да он не заслужује рехабилитацију и било какав корак у том смеру била би увреда за нацистичке жртве у Србији, као и за сећање на оне који су се храбро борили против нацистичког режима и жртвовали своје животе за слободу своје државе из јарма Трећег Рајха, најгеноциднијег

Почела рехабилитација српског премијера за време другог светског рата. Адвокат: Недићу одузето право на живот и имовину ПОСТУПАК рехабилитације Милана Недића, српског премијера за време нацистичке окупације, почео је борбом предлагача рехабилитације да им се омогући увид у 1.645 страна Недићевог досијеа који је БИА доставила Архиву Србије, а који је и даље затворен за јавност. Адвокат Зоран Живановић, заступник предлагача рехабилитације, није пристао на понуду судије Анђелке Опачић да обележи документа која би желео да види па да суд службеним путем затражи те списе. Претходно би морала да се изврши њихова анонимизација (прецртавање имена трећих лица). – Милан Недић је лишен права на имовину, што доказује одлука о конфискацији,

Пред Вишим судом у Београду, након вишегодишњих покушаја, данас би требало да почне поступак по захтјеву за рехабилитацију предсједника српске владе за вријеме окупације током Другог свјетског рата Милана Недића. Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитује, односно да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права. Захтјев за рехабилитацију раније је одбациван као непотпун, а сада је суд одлучио да почне поступак, преносе данас београдски медији. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено гдје је сахрањен.   Извор:  

Антифашисти Старог континента и јуче славили херојство бораца Ужичке републике. Вијориле се заставе српских, француских, италијанских бригада… У ВРЕМЕНУ страха читавих народа, под налетом фашиста 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача страдала је цела једна генерација ужичких спартанаца, Посаваца и Орашана: комшије – војници, ткачи, пекари, кројачи – артиљерци, обућари – пешадинци, страдали су до последњег бранећи Ужичку републику. Пошту су им у спомен комплексу над Ужицем одали суграђани, потомци партизана из Србије и некадашњих југословенских република, унуци антифашиста из Италије, Француске… Заставе неколико европских држава вијориле су се на Кадињачи. Ударна бригада Гарибалди, пише на једној од њих. Да ли је аутентична? Бандера оригинале? То су на Кадињачи

Душана Летицу, бившег министра финансија до јесени 1941. године, је, као и многе друге, према писању Јефте Шашића, означио за одстрел књижевник Марко Ристић ВОЈНИ суд Првог корпуса НОВЈ, чије постојање није до сада и архивски потврђено, судио је наводно оптуженим издајницима и непријатељима народа на заседањима 26. и 30. октобра и 2, 6, 10. и 18. новембра 1944. године. Смртна пресуда им је изречена као народним непријатељима и ратним злочинцима у смислу чланова 13, 14. и 16. Уредбе Врховног штаба о војним судовима. Све пресуде брзо су извршене. Анализом листе од 105 стрељаних може се утврдити да је реч о врло хетерогеној структури личности, како у идеолошко-политичкој оријентацији, тако

У Инзбруку је недавно одржано вече посвећено Дражи Михаиловићу, а тема је била „Ђенерал Драгољуб Михаиловић Дража и антифашистичка улога Србије у ослобађању Европе од фашизма“, у организацији Српске православне омладина Инзбрук – СПОЈИ. Гости-предавачи су били епископ аустријско-швајцарски Андреј, Војислав Михаиловић, унук генерала Драже и мр Радован Калабић, књижевник, историограф и публициста из Београда, сазнајемо од организације СПОЈИ из Инзбрука. После заједничке молитве, Александер Рогић, председник СПОЈИ-а је поздравио присутне госте који су допутовали из Немачке, Швајцарске, као и из разних крајева Тирола и Салцбурга, међу којима су били и почасни гости: отац Александар Столић, парох у Инзбруку, отац Гојко Остојић, парох у Салфелдену, Миодраг Пантић, један од оснивача

Траг о ликвидацијама доноси „Политика“ од 27. новембра 1944, која је објавила, на прве две стране, саопштење о осуђеним ратним злочинцима у коме је списак од 105 стрељаних особа ПРИПАДНИК КНОЈ-а, Мија Петровић из села Бадњевац код Крагујевца, стражарио је шест месеци испод Авале, гледајући како Озна сваке ноћи стреља цивиле довезене камионима из Београда. Довозили су их око 21.00-22.00 увече, сакупљали их у подрумима кућа београдских трговаца са леве стране крагујевачког друма, а онда свлачили и изводили на стрељање. – Слушао сам и плач и јаук тих жртава док су их ти београдски ознаши тукли рукама, ногама и кундацима, јер су се они једва кретали, јака зима, а они