Синоћ је у Радничком дому „Светозар Марковић“ у Новом Саду одржано предавање „Геноцид Миклоша Хортија“. Првом предавању оваквог назива у историји Новог Сада присуствовало је тачно 70 људи, међу којима и истакнути младих људи који доприносе савременој историји града: Александар Габона, Филип Карић, Марко Атељевић, Милан Дракула… Предавач Александар Вељић је у свом говору нагласио да Нови Сад не сме да заборави да је 23. јануара 1942. био одређен за истребљење, по речима самих егзекутора, и да је пуким чудом остао у животу. Преко 5.000 грађана Новог Сада бачено је под лед на Штранду, односно сваки десети становник. Предавач се осврнуо и на страдање грађанског становништва у Чуругу, Жабљу и

У војвођанском мјесту Чуруг, у општини Жабаљ, данас је служен парастос у Топаловом магацину, једном од три у којима су мађарски фашисти 4. јануара 1942. године побили више од 500 цивила, углавном Срба. Парастос је служио Његово преосвештенство епископ јегарски Јероним уз саслужење више свештеника жабаљског намјесништва. Секретар Меморијалног удружења “Рација 1942” Јасмина Јуришин рекла је да је у Чуругу убијен огроман број дјеце млађе од 10 година. “Никада нећемо сазнати прави број жртава јер је попис који су одређене комисије правиле после рата био врло штур. Породице које су у потпуности истребљене није имао ко да пријави. Али, захваљујући неким сведочењима потомака, комшија, рођака долазимо до прича о несрећним

Рођен 1989. године у Смедерсвкој Паланци, Немања Девић је основне и мастер студије завршио на Филосoфском факултету Универзитета у Београду, где је сада докторанд. Још као матурант објавио је књигу са пописом свих жртава Другог светског рата у једној локалној средини, за шта је 2009. добио награду „Драгиша Кашиковић“. Аутор студије „Истина под кључем. Доња Јасеница у Другом светском рату“ и, у коауторству са Срђаном Цветковићем, „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“. Сада је пред нама његова нова књига, „Смедеревски крај у Другом светском рату, Људи и догађаји“, у издању Института за савремену историју. Ова књига је била повод за разговор с господином Девићем. МИКРОИСТОРИЈА – УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА 

У прилог последњих дешавања где комунисти опет лажима скривају истину и криве историју својим подметањима и клеветама, а у вези са поступком рехабилитације ђенерала Милана Недића, Васељенска ТВ ексклузивно објављује делове политичко – историјске књиге Бошка Н. Костића у издању „Нове Искре“, савременика и сарадника Димитрија Љотића и Милана Недића и учесника догађаја током Другог светског рата. После слома – Глава прва На дан 6. априла 1941. Немачка је извршила напад на Југославију. Рано изјутра, без објаве рата, тешко је бомбардована престоница Београд. Бомбардовање је било страшно. Неприпремљен народ није ни слутио да ће га непријатељ са таквом жестином мучки напасти. Стога је и било онолико жртава… Немцима је пошло

У прилог последњих дешавања где комунисти опет лажима скривају истину и криве историју својим подметањима и клеветама, а у вези са поступком рехабилитације ђенерала Милана Недића, Васељенска ТВ ексклузивно објављује делове политичко – историјске књиге Бошка Н. Костића у издању „Нове Искре“, савременика и сарадника Димитрија Љотића и Милана Недића и учесника догађаја током Другог светског рата. Предговор „Ни сами Богови не могу учини, да није било оно што је било.“ Ушли смо већ одавно у четврту годину изгнаничког живота. Па, ипак , често нам се чини као да је све јуче било. Много је дана прошло, али се ехо протеклих догађаја још није изгубио у бучној данашњици. Писац ових редова пратио

Величина једне личности морала би да се процењује и по броју спасених људских живота! Кад ме је део интелигенције, понајвише из Демократске странке, оптуживао да сам цепао, сецкао, палио и уништавао књиге „Службеног гласника” нико није устао у моју одбрану (изузетак је Ратко Дмитровић), иако су сви знали да књиге никада нисам бацао на ломачу. Сви су били неми, чак и оне моје колеге којима сам штампао једну, две, а понеким и више књига. Бојан Димитријевић је мој студент и колега, један од оних који је тих дана био нем, иако је добро знао да се нисам ничим огрешио у свом раду са књигама, ни као професор, ни као директор.