Први немачки дугометражни играни филм о Ани Франк отвара најважнију тему 66. фестивала у Берлину ПРЕСТИЖНИ фестивал у Берлину који почиње 11. фебруара, као један од најважнијих догађаја, најавио је премијеру првог немачког дугометражног филма о Ани Франк, у режији Ханса Штајнбихлера. Филмску адаптацију потресног историјског сведочанства, дневника који је јеврејска девојчица писала скривајући се са породицом у склоништу у Амстердаму, а 1944. је убијена у концентрационом логору Берген-Белсен, директор Берлинала Дитер Кослик најавио је као повод за тему нацизма којом ће се бавити овогодишњи фестивал. “Дневник Ане Франк” (Das Tagebuch der Anne Frank) биће приказан 16. фебруара, у оквиру селекције “Генерација”, која је намењене филмовима за младе, како се

Јуче су се навршиле 72 године од потпуног укидања блокаде Лењинграда. Блокада која је започела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана. За време блокаде Лењинград је изгубио по разним подацима од 400 хиљада до милион и по људи. Већина њих погинула је не од непријатељских дејстава, већ од глади. Норма хлеба по особи износила је свега 125 грама дневно. Људи су падали на улицама, и смрт је постало толико уобичајена појава, да више никога није плашила. У међувремену, лењинграђани су се трудили колико могу да подржавају војску. За спас рањених дали су 144 хиљада литара крви. У време рата Лењинград је фактички постао још један концентрациони

Предсједник Србије Томислав Николић изјавио је, на државној церемонији поводом Мађународног дана сјећања на жртве Холокауста у Другом свјетском рату, да би био злочин заборавити злочин, упозоривши да данас постоји тенденција да се злочин маргинализује и димензије Холокауста умање. Он је, обраћајући се поштоваоцима жртава Холокауста који су се окупили на Старом сајмишту – мјесту масовног страдања Јевреја Србије, рекао да они који живе данас не смију дозволити да се “историјске чињенице о Холокаусту прилагођавају потрошачком друштву и кратком памћењу”. “Тенденција да се `производ` улепшава да би био лако прихватљив најширој популацији је неприхватљив. Холокауст мора да се прикаже таквим какав је био, без убацивања тривијалних, али лако сварљивих чињеница,

На Јеврејском гробљу у Новом Саду данас је обиљежен 27. јануар – Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић поручио је том приликом да су Срби, као и Јевреји, страдални народ и да је сјећање на тешке дане и велике злочине почињене у прошлости опомена да се они више никада не смију поновити. “Србија кроз Устав и законе санкционише било какво разликовање на основу нације и вере. Српски народ никада није био антисемистски. Нама су Јевреји увек били пријатељи”, поручио је Вучевић, преносе београдски медији. Предсједник Јеврејске општине Нови Сад Горан Леви рекао је да је Холокауст био једна од највећих трагедија у свијету када је

Међународни дан сјећања на жртве холокауста, који се обиљежава 27. јануара, није само дан сјећања, него подстицај да се најстрашније људско страдње у историји више никад не понови, рекао је Срни директор Јеврјеског културног центра у Бањалуци Ђорђе Микеш. Микеш је подсјетио да се на велику жалост цијелог човјечанства у Другом свјетском рату десио погром Јевреја, као народа кога су њемачки фашисти хтјели да униште по дефиницији Хитлеровог “Мајн кампфа”, гдје се наводи да Јевреје и Роме треба побити, а од Словена направити робове. “Почетком рата највећи злочини се дешавају у Украјини, гдје долази до масовног стријељања Јевреја. Међутим, њемачки потпуковник Адолф Ајхман, који је сматрао да је такво истребљивање

Истраживање показује да Руси цене владаре који умеју да штите националне интересе ПОПУЛАРНОСТ некадашњег совјетског лидера Јосифа Висарионовича Стаљина, који је умро пре скоро 63 године, достигла је највиши ниво у последњих 10 година. Социолози тврде да су на то утицали повратак Крима матици и рат у Сирији. Најновије испитивање „Левада центра“ показало је да 34 одсто грађана Русије, без обзира на то какве грешке приписују Стаљину, оцењује да је „под његовим руководством СССР био победник у великом отаџбинском рату“. Председник Русије Владимир Путин у више наврата је истицао да рат против фашизма није добио Стаљин, већ народ Совјетског Савеза који је дао огромне жртве. Петина становника Русије и даље