Nacizam samo promenio lice

Datum objave: nedelja, 31 januara, 2016
Veličina slova: A- A+
Film o Ani Frank
Film o Ani Frank

Prvi nemački dugometražni igrani film o Ani Frank otvara najvažniju temu 66. festivala u Berlinu

PRESTIŽNI festival u Berlinu koji počinje 11. februara, kao jedan od najvažnijih događaja, najavio je premijeru prvog nemačkog dugometražnog filma o Ani Frank, u režiji Hansa Štajnbihlera.

Filmsku adaptaciju potresnog istorijskog svedočanstva, dnevnika koji je jevrejska devojčica pisala skrivajući se sa porodicom u skloništu u Amsterdamu, a 1944. je ubijena u koncentracionom logoru Bergen-Belsen, direktor Berlinala Diter Koslik najavio je kao povod za temu nacizma kojom će se baviti ovogodišnji festival. “Dnevnik Ane Frank” (Das Tagebuch der Anne Frank) biće prikazan 16. februara, u okviru selekcije “Generacija”, koja je namenjene filmovima za mlade, kako se zločini nacizma i Holokausta ne bi zaboravili, kaže se u saopštenju festivala.

Anu Frank igra nemačka glumica Lea van Aken, a scenario je napisao Fred Breinersdorf (za prethodni film “Poslednji dani Sofi Šol” o životu nemačke aktivistkinje koju je Hitlerov režim 1943. osudio na smrt giljotiniranjem nagrađen je Oskarom). Po rečima reditelja Hansa Štajnbihlera, ova vrlo delikatna filmska adaptacija napravljena je uz podršku i ekskluzivna prava dobijena od Fonda “Ana Frank”.

“Ovaj film je dostojno sećanje i memorijal koji priča priču tinejdžerke, iz subjektivnog i autentičnog iskustva jedne neuobičajeno pametne i prkosne devojčice, koja je morala da odrasta u tragičnim i apsurdnim uslovima i da život okonča na zastrašujući način. Trinaestogodišnja Ana Frank provela je više od dve godine skrivajući se od nacista i poveravajući se svom dnevniku na jedinstven, neponovljiv način. Od cele porodice, koncentracioni logor preživeo je samo njen otac Oto Frank, koji je svetu učinio dostupnim veličanstvenu i fascinantnu zaostavštinu svoje ćerke. Film koji sam uradio blisko prati Anin dnevnik, jer nacizam mora da se pamti. Onih retkih ljudi koji su imali sreće da prežive Holokaust sve je manje, danas su svi oni već vrlo stari, i njihov nestanak ne sme da znači i zaborav zločina,” – izjavio je reditelj Hans Štajnbihler.

Ana Frank

Zbog toga je vrlo važno, smatra Štajnbihler, što će se berlinski festival ove godine baviti nacizmom kao jednom od najvažnijih tema. Nacistički logori su i danas veliki grobovi koji upozoravaju svet, oni moraju biti savest čovečanstva, signal šta može da nam se dogodi ako našim političkim i svakidašnjim životom zavladaju mržnja i netrpeljivost, zaključuje reditelj.

Učešće u festivalskoj debati tokom Berlinala, koja počinje posle premijere filma o Ani Frank, kako je najavljeno, pored nemačkih sineasta kao što su Florijan Henkel von Donersmark, Edvard Berger, Edgar Rajc, Jirgen Halerforden… uzeće i brojni nemački istoričari, sociolozi, kao i gosti Berlinala, koji inače važi za najpolitičkiji filmski festival u svetu.

“Od kada je objavljen dnevnik Ane Frank, koji na tako ličan način priča o sudbinama ljudi koji su stradali od pogrešnih političkih režima i odsustva elementarne ljudskosti i empatije, on ništa nije izgubio od svoje društvene relevantnosti, a posebno od aktuelnosti. Savremeni svet bi to moralo da zabrine, pogotovu danas, u kontekstu događaja kada u Evropu stižu stotine hiljada unesrećenih ljudi i njihovih porodica iz ratom uništenih zemalja. Zato se veoma radujemo što smo omogućili da se napravi prva nemačka filmska adaptacija dnevnika Ane Frank, što njenu premijeru slavimo na Berlinalu, a posebno i najvažnije, što ćemo kroz ovaj film govoriti i o nacizmu koji menja svoj oblik, i koji stiže i do naših dana”, izjavila je Petra Miler, direktorka Filmskog i medijskog fonda NRW.

HOLOKAUST U STOTINU SLIKA

KAO “prethodnica” svetskoj premijeri filma o Ani Frank, u Berlinu je upriličena nesvakidašnja izložba pod nazivom “Holokaust u stotinu slika”. Prvi put u Nemačkoj izloženo je oko 100 umetničkih dela iz Jad Vašema, Sovjetskog memorijalnog centra za žrtve Holokausta u Jerusalimu. Izložbom se obeležava 50 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Nemačke i Izraela. Od 50 umetnika čija su dela predstavljena, 34 su ubili nacisti. Stvarani u strašnim uslovima, uglavnom grafički radovi, potiču od jevrejskih zatvorenika koncentracionih, radnih logora i geta. Izložbu je otvorila premijerka Nemačke Angela Merkel.

“U beskompromisnom činu otpora, mnogi umetnici crtali su i slikali u smrtnoj opasnosti. Neki veoma živo prikazuju strahote i poniženja kojima su bili izloženi, dok drugi nastoje da se suprotstave nemilosrdanoj dehumanizaciji, stavljajući naglasak na pojedinca i njegov unutrašnji duhovni život. Dehumanizacija današnjeg sveta traži naš otpor, suprotstavljenje i bunt,” istakla je Merkelova.

Izvor: NOVOSTI

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top