Нацизам само променио лице

Први немачки дугометражни играни филм о Ани Франк отвара најважнију тему 66. фестивала у Берлину

ПРЕСТИЖНИ фестивал у Берлину који почиње 11. фебруара, као један од најважнијих догађаја, најавио је премијеру првог немачког дугометражног филма о Ани Франк, у режији Ханса Штајнбихлера.

Филмску адаптацију потресног историјског сведочанства, дневника који је јеврејска девојчица писала скривајући се са породицом у склоништу у Амстердаму, а 1944. је убијена у концентрационом логору Берген-Белсен, директор Берлинала Дитер Кослик најавио је као повод за тему нацизма којом ће се бавити овогодишњи фестивал. „Дневник Ане Франк“ (Das Tagebuch der Anne Frank) биће приказан 16. фебруара, у оквиру селекције „Генерација“, која је намењене филмовима за младе, како се злочини нацизма и Холокауста не би заборавили, каже се у саопштењу фестивала.

Ану Франк игра немачка глумица Леа ван Акен, а сценарио је написао Фред Бреинерсдорф (за претходни филм „Последњи дани Софи Шол“ о животу немачке активисткиње коју је Хитлеров режим 1943. осудио на смрт гиљотинирањем награђен је Оскаром). По речима редитеља Ханса Штајнбихлера, ова врло деликатна филмска адаптација направљена је уз подршку и ексклузивна права добијена од Фонда „Ана Франк“.

„Овај филм је достојно сећање и меморијал који прича причу тинејџерке, из субјективног и аутентичног искуства једне неуобичајено паметне и пркосне девојчице, која је морала да одраста у трагичним и апсурдним условима и да живот оконча на застрашујући начин. Тринаестогодишња Ана Франк провела је више од две године скривајући се од нациста и поверавајући се свом дневнику на јединствен, непоновљив начин. Од целе породице, концентрациони логор преживео је само њен отац Ото Франк, који је свету учинио доступним величанствену и фасцинантну заоставштину своје ћерке. Филм који сам урадио блиско прати Анин дневник, јер нацизам мора да се памти. Оних ретких људи који су имали среће да преживе Холокауст све је мање, данас су сви они већ врло стари, и њихов нестанак не сме да значи и заборав злочина,“ – изјавио је редитељ Ханс Штајнбихлер.

Због тога је врло важно, сматра Штајнбихлер, што ће се берлински фестивал ове године бавити нацизмом као једном од најважнијих тема. Нацистички логори су и данас велики гробови који упозоравају свет, они морају бити савест човечанства, сигнал шта може да нам се догоди ако нашим политичким и свакидашњим животом завладају мржња и нетрпељивост, закључује редитељ.

Учешће у фестивалској дебати током Берлинала, која почиње после премијере филма о Ани Франк, како је најављено, поред немачких синеаста као што су Флоријан Хенкел вон Донерсмарк, Едвард Бергер, Едгар Рајц, Јирген Халерфорден… узеће и бројни немачки историчари, социолози, као и гости Берлинала, који иначе важи за најполитичкији филмски фестивал у свету.

„Од када је објављен дневник Ане Франк, који на тако личан начин прича о судбинама људи који су страдали од погрешних политичких режима и одсуства елементарне људскости и емпатије, он ништа није изгубио од своје друштвене релевантности, а посебно од актуелности. Савремени свет би то морало да забрине, поготову данас, у контексту догађаја када у Европу стижу стотине хиљада унесрећених људи и њихових породица из ратом уништених земаља. Зато се веома радујемо што смо омогућили да се направи прва немачка филмска адаптација дневника Ане Франк, што њену премијеру славимо на Берлиналу, а посебно и најважније, што ћемо кроз овај филм говорити и о нацизму који мења свој облик, и који стиже и до наших дана“, изјавила је Петра Милер, директорка Филмског и медијског фонда NRW.

ХОЛОКАУСТ У СТОТИНУ СЛИКА

КАО „претходница“ светској премијери филма о Ани Франк, у Берлину је уприличена несвакидашња изложба под називом „Холокауст у стотину слика“. Први пут у Немачкој изложено је око 100 уметничких дела из Јад Вашема, Совјетског меморијалног центра за жртве Холокауста у Јерусалиму. Изложбом се обележава 50 година од успостављања дипломатских односа Немачке и Израела. Од 50 уметника чија су дела представљена, 34 су убили нацисти. Стварани у страшним условима, углавном графички радови, потичу од јеврејских затвореника концентрационих, радних логора и гета. Изложбу је отворила премијерка Немачке Ангела Меркел.

„У бескомпромисном чину отпора, многи уметници цртали су и сликали у смртној опасности. Неки веома живо приказују страхоте и понижења којима су били изложени, док други настоје да се супротставе немилосрданој дехуманизацији, стављајући нагласак на појединца и његов унутрашњи духовни живот. Дехуманизација данашњег света тражи наш отпор, супротстављење и бунт,“ истакла је Меркелова.

Извор: НОВОСТИ