Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishПрва изложба Меморијалног центра „Старо сајмиште” отворена je данас у Народном музеју Србије.
Меморијални центар „Старо сајмиште” је нова национална установа културе оснoвана пре око шест месеци. Мада смо тек стали на ноге, желели смо да обележимо важан датум, а то је 8. децембар 1941, јер су тада почеле депортације првих заточеника у логор Сајмиште, каже Кринка Видаковић Петров, в. д. директора поменутог центра, најављујући данашње отварање изложбе „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)” у Народном музеју Србије.
– Први заточеници били су Јевреји (жене, деца и особље Јеврејске болнице), али је међу њима било и ромских жена с децом. Јеврејски заточеници логора Сајмиште погубљени су врло брзо и већ у пролеће 1942. немаче нацистичке окупационе власти у Србији могли су обавестити централу у Берлину да у Србији нема више Јевреја. Логор Сајмиште један је од најранијих примера примене Коначног решења у Европи, а истиче се и по томе што је баш ту коришћена „душегупка” тј. покретна гасна комора, претходница много већих и непокретних гасних комора у Аушвицу и другим логорима – прича Кринка Видаковић и додаје да су у другој фази логора Сајмиште, када је он постао Проходни логор, велика већина заточеника били Срби, они депортовани из Независне Државе Хрватске, као и они из Србије.
Према речима наше саговорнице, од укупно око 40.000 заточеника у логору Сајмиште, страдало је око 17.000, а за разлику од других логора на данашњој територији Србије (Бањички логор, логор Црвени крст у Нишу, итд.), логор Сајмиште, који се налази у самом срцу данашњег Београда, остао је током седам деценија сакривен и заборављен испод дебелих слојева заборава.
– Циљ Меморијалног центра је да скине слојеве заборава и уведе логор Сајмиште у културу сећања нашег друштва, да би ту заузео место које му припада. Ова изложба је један од првих корака – каже Кринка Видаковић и наглашава да Меморијални центар „Старо сајмиште” нема сопствени изложбени простор и да ће га имати када се заврше радови на реконструкцији и адаптацији Централне куле, која је почела у јулу. Објашњава да ће цела Кула бити изложбени простор посвећен логору Сајмиште и да ће бити обухваћена не само логорска историја, него и предисторија логора, као и послератна историја Сајмишта, када су постојеће логорске зграде претворене у уметничке атељее.
Наглашава, међутим, да је део те историје и дугогодишња деградација овог простора, његова употреба и злоупотреба, пропадање, претварање у врсту „црне рупе”, али и у вероватно најскупљу грађевинску парцелу данашњег Београда. Штавише, каже она, Сајмиште је претходница Новог Београда, чија је изградња разматрана још двадесетих година под именом „Варош на води”.
Посетиоци изложбе видеће до сада непознате фотографије логора, један кратак и мало познат филм снимљен непосредно по његовом ослобођењу, чуће сведочанства преживелих којих више нема међу нама, видеће цртеже заточеника рађене у реалном времену, видеће неке примере Гестапове картотеке заточеника, репродукције докумената, оригиналне делове торња на Кули итд.
Аутор изложбе је др Милан Кољанин, a коаутор Асја Драча Мунтеан, обоје сарадници Меморијалног центра „Старо сајмиште”. Партнери у дизајну поставци изложбе су дизајнер Изабела Мартинов Томовић и Богдан Шпањевић са тимом NextGame.
– Намера нам је да идуће године представимо изложбу и у другим институцијама и градовима Србије, а да у оквиру међународне сарадње Меморијалног центра „Старо сајмиште” организујемо гостовање изложбе у иностранству – додаје Кринка Видаковић Петров.
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
