На овогодишњим конкурсима за војне школе на 295 места у Војној академији, Медицинском факултету ВМА, Средњој стручној војној школи и Војној гимназији пријавило се укупно 2079 кандидата БЕОГРАД – На овогодишњим конкурсима за војне школе на 295 места у Војној академији, Медицинском факултету ВМА, Средњој стручној војној школи и Војној гимназији пријавило се укупно 2079 кандидата или седам на једно место, саопштило је Министарство одбране Србије. Војна академија је у овој години примити 90 нових кадета и за ову војну школу пријавило се 606 кандидата што представља готово седам кандидата на једно слободно место, док је за 25 места на Медицинском факултету стигло је 180 пријава, што је више од

„Новости“ у Дрежници, чији се становници већ 21 годину не могу уписати као власници својих некретнина: Откако је Жупанијски суд у Карловцу земљишне књиге ставио изван снаге, мјештани некада највеће катастарске опћине на огулинском подручју, која је уз назив Дрежница носила и придјев Партизанска, данас су само посједници, али не и књижни власници својих дједовина. Њихову земљу и шуме присваја држава, али и „спретнији“ појединци… Становници Дрежнице и других оближњих села с већинским српским становништвом у склопу града Огулина већ се 21 годину не могу уписати као власници своје земље, а то је посљедица приједлога огулинскога Опћинског суда и рјешења Жупанијског суда у Карловцу којим су још у вељачи 1995.

Убиства и рањавања посланика ХСС (Хрватске сељачке странке) у Скупштини 20. јуна 1928. године, што је учинио посланик из Црне Горе Пуниша Рачић, сигурно су један од најзначајнијих момената који су условили стварање усташке организације. Због тога се убиство у Скупштини може назвати и нултом тачком планирања атентата у Марсељу.Шта се десило тог 20. јуна? Оштра расправа у Скупшини трајала је данима између српских, црногорских и хрватских посланика. Један од најимпулсивнијих посланика био је Пуниша Рачић. Часни, народни човек који је био учесник у четничким акцијама на Косову и Метохији пре њиховог ослобођења од Турака упуштајући се у вербалне сукобе са Хрватима, сматрао је да брани не само своју личну част

Идеје о тероризму југословенских комуниста представља наслеђе од бољшевика, али је имала и своје корене у предратној револуционарној омладини. Најактивнија комунистичка група налазила се у Војводини, сачињена од повратника из Русије. Они су сматрали да је куцнуо час за револуцију и да морају и појединачно да делују како би до ње што пре дошло. Идеја о атентату на краља Александра била је дуго жива међу овим комунистима и о томе се расправљало на једном илегалном састанку у Новом Саду већ у јулу 1919. године. Друга активна група комунистичких терориста налазила се у Хрватској и њу су чинили бивши национални револуционари, који су сенекада атентатима борили против аустроугарских власти. Ове групе су

Краљ Александар је био дубоко религиозан, као и сви чланови краљевске породице Карађорђевић, што је било својствено и црногорским владикама од којих је водио порекло. Према сведочењу дворског ђакона Лонгина, не само да је од ране младости редовно одлазио у цркву, већ је његова соба била права капела, са иконама, крстовима и јеванђељем крај узглавља. При верским празницима у свом дому придржавао се строго церемонијала и народних обичаја, што се нарочито односило на спектакуларну прославу Божића. Краљева побожност свакако је била један од најважнијих разлога што се он целог живота бавио хуманитарним радом. Сматрао је својом дужношћу да оно што је добијао од државе или стицао својим радом на неки начин