Treći deo feljtona: Kako su komunisti hteli da ubiju kralja

Datum objave: ponedeljak, 4 aprila, 2016
Veličina slova: A- A+

Treći deo feljtonaIdeje o terorizmu jugoslovenskih komunista predstavlja nasleđe od boljševika, ali je imala i svoje korene u predratnoj revolucionarnoj omladini. Najaktivnija komunistička grupa nalazila se u Vojvodini, sačinjena od povratnika iz Rusije. Oni su smatrali da je kucnuo čas za revoluciju i da moraju i pojedinačno da deluju kako bi do nje što pre došlo. Ideja o atentatu na kralja Aleksandra bila je dugo živa među ovim komunistima i o tome se raspravljalo na jednom ilegalnom sastanku u Novom Sadu već u julu 1919. godine. Druga aktivna grupa komunističkih terorista nalazila se u Hrvatskoj i nju su činili bivši nacionalni revolucionari, koji su senekada atentatima borili protiv austrougarskih vlasti. Ove grupe su osim atentata na kralja Aleksandra planirale i atentate na vodeće političare onoga vremena: Nikolu Pašića,Milorada Draškovića, Svetozara Pribićevića i druge. Kada je decembra 1920. godine počeo generalni štrajk rudara,čiji su inspiratori i podstrekači dolazili iz Komunističke partije, ministar unutrašnjih dela Drašković uspeo je da dobije potpise svih članova Vlade na jednom dekretu, koji će kasnije biti poznat kao Obznana. Izrađen je u vidu proglasa i polepljen po ulicama i trgovima da se obznani narodu da državne vlasti imaju saznanja sa više strana i iz više pouzdanih izvora da komunisti tih dana spremaju napad na državu i njen društveni poredak. Po primeru boljševika, imaju zadatak da sve sruše i dovedu na vlast nekoliko ljudi koji će upravljati životima, slobodom i imanjima građana. Zbog toga je vlada donela rešenje da do donošenja Ustava zabrani komunističkupropagandu, obustavi rad njihovih organizacija, kao i sve manifestacije u vreme rada Ustavotvorne skupštine. Komunisti su ovu obznanu smatrali rukavicom bačenom u lice i zaključili da se na takav akt mora odgovoriti istim takvim aktom. Dvadeset devetog juna 1921. godine u 11.07, nakon polaganja zakletve na novi Ustav, kralj Aleksandar je iz Skupštine krenuo ka dvoru, odakle će otići na nastavak programa, koji je predviđao vojnu paradu na prostoru između hotela „Balkan“ i „Moskva“.U paradnim kolima koja su vukla četiri belca, sedeli su kralj Aleksandar i predsednik Vlade Nikola Pašić. U 11.13 sati kola sa kraljem i Pašićem našla su se naspram zgrade Ministarstva građevine u Ulici Miloša Velikog. U tom trenutku začuo se tresak i odmah zatim ispred kola podigao se gust, crn dim, više ljudi ostalo je ranjeno, dok su kola već odmicala dalje. Atentator je bacio bombu sa prozora građevine kojoj se tek dizao treći sprat. Bomba je udarila u jedan električni stub, zaplela se u žice i udarivši u porcelansku šolju eksplodirala još u vazduhu, pre nego što su naišla kola sa kraljem Aleksandrom i Pašićem. Atentatora su odmah uhvatili sami radnici koji su radili na gradilištu; policija ga je sačuvala od razjarene mase, koja je htela da ga linčuje. Kao da se ništa nije dogodilo, kralj je otišao na svečani vojni defile. Svečanost povodom proglašenja novog Ustava 29. juna završena je uveče priređivanjem bakljade. O ovom događaju vlada je istog dana izdala zvanično saopštenje:

„Danas oko 11 sati, kada se Nj. v. naslednik prestola, po polaganju zakletve na Ustav, vraćao iz Ustavotvorene skupštine za dvor, u pratnji g. Pašića, bačena je bomba sa zgrade Ministarstva građevine, ona je udarila u jedan električni stub, te u vazduhu eksplodirala, pre nego što su kola Nj. v. naišla; ranjeno je desetak ljudi, od kojih najviše vojnika. Atentator je bio na trećem spratu Ministarstva građevine i pošto je bacio bombu, pokušao je pobeći, ali su ga uhvatili sami radnici i tom prilikom oduzeli mu tri bombe i revolver. Policija ga je jedva sačuvala od uzrujane mase, koja ga je htela linčovati, te ga je sprovela u Upravu grada, gde je utvrđeno da se zove Spasoje Stejić, molerski radnik, poznati boljševik, koji se 1919. godine vratio iz Rusije i zbog svoje agitacije u komunističkim krugovima prozvan je Troicki…“

Već nakon prvih saslušanja atentator Stejić je otkrio svoje naredbodavce iz vrha Komunističke partije. Nalog da izvrši atentat dobio je od Vladimira Ćopića, tehničkog sekretara partije, zatim je išao u Beč, gde je utvrđen plan i gde su nađeni saučesnici. Prvobitni plan predviđao je da još 10. juna uđe u Skupštinu i sa galerije baci bombu. Međutim, pokušaj da se uđe u Skupštinu pokazao se nemogućim. Zato se odlučio za treći sprat Ministarstva građevine. Druga dva atentatora bila su ispred prozora takođe naoružana bombama i spremna da ih upotrebe ako Stejićev pokušaj ne uspe. Istog dana, samo desetak minuta pre atentata, primećen je komunistički poslanik Vladimir Ćopić ispred zgrade Ministarstva kako gleda u krov…

Radi dalje istrage privedeni su svi članovi izvršnog odbora Komunističke partije. A istragom je policija utvrdila da je atentat na kralja plod veće zavere u koju su umešani i rukovodioci partije, a centrala zavere je u Beču. Vrlo su interesantne biografije ličnosti umešanih u atentat. Vladimir Ćopić, rodom iz Sinja, iz mešanog srpsko-hrvatskog braka,još od detinjstva je bio pod snažnim uticajem vaspitanja svoje majke, katolikinje. Kao student na Zagrebačkom sveučilištvu pripadao je omladinskoj organizaciji frankovačke orijentacije, nerazdvojni prijatelj Ante Pavelića, tada studenta, kasnije poglavnika NDH.

Prilikom suđenja optuženima za pokušaj atentata, veštačenjem je utvrđeno da je bomba eksplodirala u vazduhu, ranivši devet ljudi, prilikom svake eksplozije takve vrste bombe napravi se oko dvadeset gelera, koji mogu ubiti ili raniti isto toliko ljudi na prostoru prečnika od sto metara. Ta bomba je mogla da nanese Aleksandru ozbiljne povrede ili da ga usmrti jer se nalazio u opasnoj zoni. Presudom je utvrđeno da je Stejić bacio bombu na regenta da bi ga ubio, ali u tome nije uspeo zbog okolnosti na koje nije mogao da utiče. Stejić je osuđen na smrt, njegov najbliži saučesnik Lajoš Čoki na dvadeset godina zatvora, dok su članovi izvršnog odbora Komunističke partije osuđeni na vremenske kazne od dve do četiri godine zatvora. Stejiću je kasnije milošću kralja Aleksandra smrtna kazna zamenjena doživotnom robijom.

Još dok se vodio istražni postupak protiv atentatora na regenta Aleksandra, komunisti su izvršili još jedan atentat, ovoga puta uspešno. Ubijen je bivši ministar unutrašnjih dela Milorad Drašković, i to 21. jula u Delnicama, gde je sa porodicom bio na odmoru. Organizatori i izvršioci tog atentata bili su članovi terorističke trojke „Crvena pravda“: Rudolf Hercigonja, Rodoljub Čolaković i Alija Alijagić.

Milan Bogojević, Nedeljnik

Vezane vijesti:

Prvi deo feljtona: Umalo zet ruskog cara

Drugi deo feljtona: Nadmašio i cara Dušana

Četvrti deo feljtona: Koliko košta krv sa Kajmakčalana

Peti deo feljtona: Francuzi ništa nisu preduzeli da spreče ubistvo kralja Aleksandra

Poslednji čin: Analiza propusta u obezbeđenju kralja Aleksandra

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top