Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

VRAĆEN POBEDNIČKI DUH: Vaskrs Srba na Krfu

Datum objave: nedelja, 3 aprila, 2016
Veličina slova: A- A+

Za vreme kratkotrajnog boravka na Krfu, Srbi su pokazali vitalnost i sposobnost opstanka pod najtežim istorijskim i životnim okolnostima, a Kraljevina Srbija stekla je ugled i međunarodni položaj kakav nikada nije imala u svojoj istoriji.

Foto RTRSRano proleće i blaga ostrvska klima doneli su čudesan oporavak srpske vojske. Uz odgovarajući medicinski nadzor i ishranu, nove uniforme i oružje koje je dopremljeno od saveznika, vratio se uzdrmani moral posle prelaska Albanije. Kao da se sva muka izlila sa prvim kupanjem u moru.

Reorganizacija vojske izvedena je po francuskom planu Instrukcije za organizaciju novih formacija srpske vojske, objavljenom 19. februara 1916. godine. Obolelog vojvodu Putnika na položaju načelnika Štaba vrhovne komande zamenio je Petar Bojović. Drugom armijom komandovao je pukovnik Miloš Vasić, Drugom vojvoda Stepa Stepanović, a Trećom general Pavle Jurišić Šturm.

Nigde logori srpske vojske nisu bili tako uređeni kao na Krfu. Na čistini između maslinjaka podignuti su šatori koji su ukrašeni cvećem i zelenilom. Sitnim šljunkom i kamenjem različitih nijansi ispisani su nazivi jedinica i obeležja srpske vojske i države. Logori srpske vojske ličili su na gradove podignute na peščanoj obali.

Vojnici-na-krfuSrpski oficiri ubrzo su povratili snagu i pobednički duh stečen posle Cerske i Kolubarske bitke. Znali su da je vojsci, posle iskušenja kroz koja je prošla, potreban odmor, ali i disciplina. Sve vreme boravka na Krfu savezničkoj upravi nije prijevljen nijedan ozbiljan incident. Iz izveštaja francuskog potpukovnika Monijala, člana misije generala Mondezira saznajemo:

„Prvi dani oskudice pružili su priliku da se još jednom pokaže izvanredna disciplina srpskog vojnika. U ovoj ogromnoj gomili ljudi i u još malo ili nikako oformljenim jedinicama, ulogorenim pod neprekidnim obilnim kišama u maslinjacima, nijedna žalba za neko posečeno ili oštećeno drvo nije prispela francuskoj misiji“.

Uporedo sa oporavkom vojske, obrazovana je i srpska država u izgnanstvu. Naredbom Vrhovne komande o povlačenju „država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, iako na tuđem zemljištu, dok je god tu vladalac, vlada i vojska, pa ma kolika njena jačina bila“. Iako bez teritorije, gotovo svi nivoi državne uprave radili su na Krfu do kraja Velikog rata.

Centralno mesto organizacije bio je krfski teatra. Opštinsko pozorište je postalo sedište srpske skupštine i vlade. Na ostrvu su formirani sudovi, škole, bolnice, pozorišta, zatvori.

Krfska mitropolija je ustupila tri crkve za obavljanje verskih obreda, crkvu Svetog Nikole, Svete Trojice i Svetog arhangela Mihaila. Iz kafana, piljarnica, bakalnica i sa broda „Srbija“ čuli su se zvuci pesme „Tamo daleko“. Najpopularnija pesma na srpskom jeziku nastala među vojnicima na Vidu, vremenom je dobijala sve radosnije tonove. Pesmu nostalgije prihvatali su i stranci iako nisu razumeli sve reči. Slutili su da se iza melodije može kriti samo žal za napuštenom otadžbinom, porodicom, ognjištem. Neretko se služba u crkvi Svetog Spiridona završavala pesmom „Tamo daleko“ koja je tako prerastala u molitvu…

Uz pomoć poznatog krfskog štampara Lancasa otvorena je štamparija koju su Francuzi snabdevali najsavremenijim štamparskim materijalom. U njoj su kao zvanično glasilo srpske vlade štampane „Srpske novine“ tri puta nedeljno u tiražu od 10 000 primeraka. U listu su pored izveštaja i vesti sa fronta prvi put objavljene Bojićeva „Plava grobnica“, Dučićeva „Ave Serbija“, Rostanova „Kralj Petrova četiri vola“ i druga vredna dela.

Za vreme kratkotrajnog boravka na Krfu, Srbi su pokazali vitalnost i sposobnost opstanka pod najtežim istorijskim i životnim okolnostima, a Kraljevina Srbija stekla je ugled i međunarodni položaj kakav nikada nije imala u svojoj istoriji.

RTRS, Ljubomir Saramandić

Izvor: ISKRA

 


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top