Казна за коришћење таквих симбола биће 4.000 евра или затворска казна у трајању до године дана. Аустријски министар унутрашњих послова Херберт Кикл најавио је да ће проширити попис забрањених симбола у тој земљи, а посебно су апострофирани симболи хрватских усташа из Другог светског рата, наводи данас портал Индеx.хр позивајући се на аустријске медије. Како наводи аустријски лист “Клајне цајтунг”, досад су на попису забрањених симбола били само они Исламске државе и Ал Каиде, али од марта 2019. године попис ће бити проширен и обухватиће симболе екстремистичких група као што су Хамас, партија турских Курда ПКК, Муслиманска браћа и турске организације Сиви вукови. “Клајне цајтунг” наводи да ће се на попису

Ученици ОШ ,,Бубањски хероји” из Ниша снимили су документарни филм о Варваринском боју, која је скоро заборављена, а циљ је био да оживимо и отргнемо од сећања овај величанствени бој, који се десио пре тачно 208. година. Филм је рађен у корелацији предмета, историја, веронаука и географија, а реализатори филма су ученици осмог разреда и њихови професори Ђорђе Бојанић, професор историје,  вероучитељ ђакон Дејан Јовановић и професорка географије Александра Цолић. Ова школа је већ препознатљива по оваквим документарним амбијенталним кратком филмовима са аутентичних места. Кроз овакве видео записе наш циљ је да се ученици широм Србије упознају са одређеним историјским темама са лица места.  Сви филмови се преводе на руски

Државни секретар у Министарству културе и информисања Србије Александар Гајовић рекао је у Бечу, на отварању “Српских дана културе”, да Срби морају по сваку цијену да одбране ћирилицу јер је она у овом тренутку угроженија него икада. Гајовић је синоћ на скупу у организацији бечког удружења “Фокус” оцијенио да је два вијека од “Српског рјечника” Вука Караџића у овом тренутку ћирилица угроженија него икада. “Наша света, али не и немогућа мисија јесте да је по сваку цену одбранимо. Свакодневна употреба латинице постала је предоминантна. Ћирилица је, у ствари, жива и актуелна колико се користи, а то је за сада недовољно. Она се жилаво повија и срећом не предаје пред налетом

Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати – кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић. Научни саветник Института САНУ за српски језик Срето Танасић, као заговорник обавезне употребе ћирилице, истиче потребу законског усаглашавања језичке праксе са Уставом и тврди да то није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу, него да је реч о томе да „српски језик и писмо добију статус који им припада“. Предложене измене Закона о службеној употреби језика и писама, Танасић образлаже ставом да се ради о изворном српском писму и подсећа да Устав и законске одредбе прописују