arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Жаљење што у Хрватској нема спремности за обрачун са усташтвом

3. октобар 2018.

 Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поздравио је најаву министра унутрашњих послова Аустрије Херберта Кикла да ће се на попису забрањених симбола у тој земљи наћи и симболи хрватских нацифашиста – усташа и изразио жаљење што у самој Хрватској нема спремности да такве појаве законски санкционишу и што ЕУ на то ћути. Он је оцијенио да је позитивно што су за коришћење таквих симбола /у Аустрији/ предвиђене казне и то новчана у износу од 4.000 евра или затвор у трајању до годину дана, саопштено је из Савеза. “Нажалост, у Хрватској нема спремности да се донесу законске одредбе с циљем да се уведе казна затвора за промовисање и употребу нацистичких,

Напад на Чеду Милића, старјешину соколске жупе Мостар у Имотском 1940.

3. октобар 2018.

Соколи у Имотском били су у Краљевини Југославији изложени нападима хрватских сепаратиста. После стварања Бановине Хрватске 1939. ХСС је користио власт за обрачун са соколима. Министарство физичког васпитања народа упутило је 22. септембра 1939. бану др. Ивану Шубашићу представку о жалбама Савеза Сокола упућеним поводом сметања рада соколског друштва у Имотском, … . (1) Уследио је напад на Чеду Милића, старешину Жупе Мостар, једног од најистакнутијих соколских и националних првобораца. Напад је извршен у више наврата после завршене скупштине друштва Имотски 11.2.1940. Као делегат жупе Чеда Милић је ишао је на скупштину соколске јединице у селу Главини код Имотског. Био је у пратњи сокола из Иморског др. Паве Радовановића, начелника

Лукајићу продужен притвор до 30. новембра

2. октобар 2018.

Некадашњем официру у органима безбједности Пете војне области ЈНА Дани Лукајићу /67/ продужен је притвор до 30. новембра, рекла је Срни замјеник портпарола Жупанијског суда у Загребу Ива Керо. “На основу рјешења Жупанијског суда у Загребу, Лукајићу је 28. септембра продужен истражни затвор за два мјесеца, односно до 30. новембра”, истакла је Керо. Керо је рекла да се случај “Лукајић” још налази у фази истраге коју води државни тужилац јер се испитују свједоци и прикупљају докази за подизање оптужнице. “Не може бити рочишта у овом случају док се не подигне оптужница. Након тога оптужница се потврђује и заказује припремно рочиште, расправа”, навела је Керо. Лукајић је ухапшен 30. јуна у

Служен парастос погинулим борцима Рафинерије нафте

2. октобар 2018.

Испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте у Броду данас је служен парастос за 11 погинулих бораца у протеклом рату, радника Рафинерије и два радника бившег “Енергопетрола”. Парастос је служен у оквиру обиљежавања “Октобарских свечаности слободе” и 26 година од ослобођења Брода у одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положиле породице погинулих, делегације локалне заједнице, Борачке организације, радници Рафинерије нафте и представници политичких партија. Предсједник општинског Одбора ратних војних инвалида Бранкица Вудраг рекла је да нису заборављени они који су пали за слободу и одбрану Републике Српске. Предсједник Скупштине општинске Борачке организације Радослав Кокић рекао је да је српски народ страдао три пута у једном вијеку, а сваки пут на правој страни –

У суботу премијера “Колубарске битке”

2. октобар 2018.

Позориште Приједор ће у суботу, 6. октобра, премијерно одиграти представу “Колубарска битка” рађену по роману Добрице Ћосића “Време смрти” и драматизацији Борислава Михајловића Михиза, најављено је данас на конференцији за новинаре. Глумац Деан Батоз рекао је да је ово, након представе “Сабирни центар”, друга премијера у 66. сезони Позоришта Приједор. “На најбољи начин смо искористили нови тонски и свјетлосни парк који смо добили захваљујући градy Приједору”, додао је Батоз. Режисер Александар Дунђеровић каже да је ово колективни пројекат који је изнијело Позориште Приједор, а у којем учествују још и Народно позориште Републике Српске, Београдско драмско позориште, дизајнер свјетла из Загреба, дизајнер тона из Београда и он који предаје на Краљевској

Неправда исправљена после 75 година

2. октобар 2018.

Почетком септембра навршило се 75 година од злочина који су 3/4. септембра 1943. године, у селу Добрујевцу, код Бољевца, над петорицом недужних сељака починили партизани, по наредби комесара Озне Момчила Сибиновића из Бучја. Петорица убијених – Петар Деспотовић, Цветко Деспотовић, Јеремија Милосављевић, Радомир Петровић и мој отац Милорад Радисављевић – проглашени су ратним злочинцима и издајницама. Убијени су без утврђене кривице, без суђења и без права на одбрану, иако ниједан није био убица, нити издајник. Петар Деспотовић, солунски борац, инвалид без ноге, који је прешавши гудуре Албаније и Кајмакчалан допринео победи Србије у Првом светском рату, убијен је само зато што је партизане питао зашто су ухапсили његовог брата Цветка.

Срамни плакати у Црној Гори против Срба : Ослободиоце сад називају убицама!

2. октобар 2018.

Плакати са натписом “Никад више 1918”, који са мржњом говоре о уједињењу са Србијом, осванули Широм Црне Горе. Бећковић: Учесници Подгоричке скупштине су род рођени садашњим противницима уједињења. Плакати мржње са поруком “Никад више 1918” осванули су у понедељак у више црногорских градова, уз “подсећање” да се ради о веку “од злочина и срамоте бијелог терора”. Како сазнајемо, то је дело присталица комитског покрета и Крста Зрнова Поповића и само је наставак подизања тензија у сусрету обележавања стогодишњице уједињења Црне Горе и Србије. На скандалозном плакату пише: – У немилосрдној одмазди и репресији над народом Црне Горе почињеним од стране Србије, њене војске и жандармерије и домаћих издајника у њеној

Парастос погинулим борцима Рафинерије нафте

2. октобар 2018.

У Броду ће данас бити служен парастос за 11 погинулих бораца, радника Рафинерије нафте и два радника бившег “Енергопетрола”, најављено је из општинске Борачке организације. Парастос ће бити служен испред спомен-обиљежја у кругу Рафинерије нафте од 10.00 часова. Организатори парастоса су општина Брод и општинска Борачка организација у оквиру обиљежавања “Октобарских свечаности слободе”. У Броду се 7. октобар обиљежава као дан сјећања на ослобођење општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Према подацима Општинске борачке организације, током рата са подручја Брода погинула су 242 српска борца. На територији ове општине током рата постојало је десет логора, кроз које је прошло oкo 2.000 Срба од којих је најамње половина убијена. Извор: Срна Везане вијести:

Отворена изложба „Пребиловци“ у Бачкој Паланци

1. октобар 2018.

На велики јубилеј – 100 година од присаједињења Српског Војводства цјелини нашег народног тијела и бића, била ми је част и искрена радост учествовати на отварању изложбе о страдању српског народа из Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, али и њиховом васкрсењу под куполама храма у Пребиловцима, те побједи у дочеку 800 година Светосавске цркве у Херцеговини са хоровима православних новомученика. У оквиру духовних свечаности „Под покровом Богородице“, а поводом славе новог храма Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, Српско Национално Друштво „Пребиловци“ добило је позив да у недељу 30. септембра 2018. године уприличи изложбу и разговор о страдалничком искуству Срба у Херцеговини. Захваљујем се г. Миленку Јахури,

Грабовац: Сумња се да је прикривена масовна гробница Рома у Дубочцу

1. октобар 2018.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изјавио је да постоји основана сумња да се у Дубочцу код Брода налази прикривена масовна гробница несталих Рома из протеклог рата. “Сумњамо да се на локацији испод Католичког гробља у Дубочцу поред Саве, која још није деминирана, налазе посмртни остаци 160 лица која су 1992. године нестала из три аутобуса у којима су се налазили Роми”, рекао је Грабовац Срни. Он је подсјетио да су припадници Хрватске војске током 1992. године у Броду убили 220 Рома, међу којима 115 дјеце узраста од седам до 14 година, а међу убијеним било је жена и стараца. Грабовац каже

Откривен Споменик српском добровољцу

1. октобар 2018.

Житељи Ветерника воде порекло од хероја који су пре скоро 100 година, одлуком краља Александра Карађорђевића, насељени у овом крају. У новосадском насељу Ветерник свечано је откривен Споменик српском добровољцу, поводом обележавања 100 година од настанка насеља Ветерник у контексту годишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, јавља Танјуг. „Ово није само споменик посвећен нашим славним прецима, ово је и светионик садашњим и будућим генерацијама како и куда треба да се крећу”, изјавио је Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Како је нагласио, споменик је финансиран добровољним прилозима, а не средствима из буџета града. Вучевић је присуствовао и одржавању Прве војничке пасуљијаде управо у Ветернику, поред кружног

Обиљежено 27 година од Хрватске агресије на требињску општину

1. октобар 2018.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. “Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску”, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

У Шапцу споменик за трагично настрадале новинаре РТС-а на Банији

1. октобар 2018.

Шабац- једна од усвојених тачка на сједници Скупштине града Шапца одржаној у петак, односила се на одлуку постављања споменика новинарима шабачког дописништва РТС-а и радио Шапца, погинулим на радном задатку, 9. октобра 1991. године на Банији. Овај предлог, одборници су усвојили једногласно.  Од љетос и једна улица у Шапцу носи назив “Амиџа, Бора, Дејан и Сретан” – по колегама који су 9. октобра 1991. године трагично настрадали на Банијском ратишту. Извор: Банија онлине Везане вијести: 23 године од убиства шабачких новинара на Банији Данас 26 година од убиства

Љиљана Жикић Карађорђевић : Нажалост, у нашем народу није сачувано сећање на ову српску хероину, многи Срби и не знају за њу

1. октобар 2018.

Наша хероина Љиљана Жикић Карађорђевић била је добровољац у Војсци Југославије током НАТО агресије на СР Југославију и терористичких напада албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади. У листу „Свет“, од 26. априла 1999. записани су стихови њене родољубиве песме: „Бранићу Србију и кад будем мртва…“ Поред ове, написала је и песму „Ни гроб ми неће рећи да ме нема“. БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА! И кад умрем ја ћу ногом опет стати да стојим к`о храбра и висока стена поглед ће вечно границу да прати ни гроб ми неће рећи да ме нема. Изникнућу свуда где се миче цвеће где ваздуха има и где нема,

Милош Тимотијевић – четници, партизани и злато

1. октобар 2018.

Историчар Милош Тимотијевић у разговору за „Печат“ указује на открића до којих је дошао истражујући судбину новца и злата у Југославији током Другог светског рата. Ко је колико новца и злата опљачкао и отео, ко је колико новца и злата од кога добио. ИСТОРИЧАР Милош Тимотијевић (Чачак, 1969) студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године, с тезом Модернизација балканског града у доба социјализма: Пример Чачка и Благоевграда (1944–1989). Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, где је 2015. заслужио звање музејског саветника. Главна подручја његових научних интересовања обухватају друштвену и културну историју Србије у XX веку, војну и политичку историју

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА