Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Sreto Tanasić: Zalaganje za ćirilicu nije hajka na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu

Datum objave: petak, 28 septembra, 2018
Veličina slova: A- A+

Nije lepo videti Knez Mihailovu ulicu, a da ne prepoznamo da je to Beograd i Srbija. A ne možemo prepoznati – kad pogledamo nazive, gotovo da nema ćirilice, ilustrovao je Tanasić.

Sreto Tanasić, naučni savetnik instituta za srpski jezik SANU (Foto: R. Krstinić)

Naučni savetnik Instituta SANU za srpski jezik Sreto Tanasić, kao zagovornik obavezne upotrebe ćirilice, ističe potrebu zakonskog usaglašavanja jezičke prakse sa Ustavom i tvrdi da to nije hajka na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu, nego da je reč o tome da „srpski jezik i pismo dobiju status koji im pripada“.

Predložene izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Tanasić obrazlaže stavom da se radi o izvornom srpskom pismu i podseća da Ustav i zakonske odredbe propisuju da je službeni jezik srpski i pismo ćirilica.

Potrebno je usaglasiti jezičku praksu sa Ustavom, naglasio je Tanasić u izjavi FoNetu i objasnio da se to radi tako što se zakonom reguliše.

On je, u okviru serijala „Bez rukavica“, novinaru Davoru Lukaču rekao da tu ne bi trebalo da bude nikakvih „lomova“ ili krupnih problema.

Pored izmena zakonske regulative, Tanasić smatra da bi javnosti trebalo objasniti da Srbija radi ono što čine sve evropske zemlje, koje u unutrašnjoj upotrebi koriste samo svoj jezik i pismo.

Da znamo da je prošlo vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva, kada su bila dva pisma u upotrebi, rekao je Tanasić.

On tvrdi da je to zajedništvo raskinuto pre 30 godina i konstatuje da onda nema ni potrebe da insistiramo na nekim stvarima, kao rezultatu odnosa koji su vladali do raspada.

Zalaganje za ćirilicu, ističe Tanasić, ne predstavlja hajku na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu, nego se samo radi o tome da „srpski jezik i pismo dobiju status koji im pripada“.

Nije lepo videti Knez Mihailovu ulicu, a da ne prepoznamo da je to Beograd i Srbija. A ne možemo prepoznati – kad pogledamo nazive, gotovo da nema ćirilice, ilustrovao je Tanasić.

On nema ništa protiv da, pored ćirilice, stoje i natpisi na drugim pismima, „ne mora biti isključivo ćirilica“.

Tanasić zamera i domaćim medijima koji koriste latinicu, jer veruje da ne bi izgubili svoje gledaoce i čitaoce ako bi koristili ćirilicu.

Neće niko da sprovede određeno istraživanje koje bi zaista dokazalo da latinica obezbeđuje čitaoce ili gledaoce, zaključio je Tanasić.

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Ili ćirilica ili kazna milion dinara

Ćirilica je jedan od stubova srpskog identiteta

Gdje je tradicija tu je i ćirilica




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top