
Албанска голгота Александра Каначког
Нико не зна шта су муке тешке, док не прође Албанију пешке, говорио је после Великог рата угледни банатски трговац, кога је од тифуса лечила чувена Шкотланђанка Елси Инглис У елегантном салону куће Каначких у Панчеву, на централном месту, уоквирена породичним портретима, стоји урамљена Албанска споменица. На њој, избледелим краснописом је исписано: „Указом, Његово Величанство Александар Први, а на предлог Министра војног и Морнарице, за верност Отаџбини 1915. године, одликује свог ратног друга, редова Александра Стевана Каначког, Споменицом“. – Не прође дан да ме не подсети на оца – почиње причу Љиљана Каначки, професорка енглеског језика у пензији. Сећања сежу далеко, век уназад и време када је голобради Александар одлучио












