arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Мојковачка битка

Стотину година од Мојковачке битке

6. јануар 2016.

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу. Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС, касније Југославије. Мојковачка битка је заправо завршна фаза једне веће војне операције, а односи се на дејство црногорске Санџачке војске,

Хосовци побили Цвјетиће у Пресјеници

5. јануар 2016.

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима на подручју Трнова, свједок Тужилаштва БиХ Ариф Косо рекао је да је видио када је припадник Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ заклао жену из породице Цвјетић у Пресјеници. Косо је испричао да је, као припадник Територијалне одбране учествовао у деблокади села Пресјеница, као и пута према Игману и Бјелашници. Он је рекао да је видио полицајца Хамдију Крупалију који је организовао транспорт заробљених српских цивила, преноси Бирн. Према његовим ријечима, након деблокаде овог подручја, од српских породица једино су остали чланови породице Цвјетић који нису хтјели да се селе. Свједок је рекао да су крајем маја или почетком јуна 1992. године у хидроелектрану

Хрватски историчар Хрвоје Класић

Степинац није био ратни злочинац, али није светац

5. јануар 2016.

Хрватски историчар Хрвоје Класић не мисли да је кардинал Алојзије Степинац био ратни злочинац, „али га оно што је чинио за вријеме Другог свјетског рата не чини светим“. Хрватски историчар Класић оцјењује да је суђење Степинцу за вријеме комунистичких власти било монтирано, али наводи да нема доказа да је он отрован. „Када се неко жели прогласити светим, онда он мора бити мученик и зато пуно слушамо о томе како је Степинац био трован, озрачен, малтретиран. Али, не постоје докази за то“ – наводи хрватски историчар за телевизију „Н1“. Он указује и на чињеницу да докази не играју велику улогу код оних који желе да остваре своје тежње. „Погледајте на интернету

Бројни власници минираних објеката више нису међу живима – једна од задарских рушевина Фото: Јовица Дробњак

Зaкoн jaчeгa

5. јануар 2016.

Приje пeт гoдинa зaдaрскe су влaсти зaпoчeлe с уклaњaњeм минирaних oбjeкaтa у влaсништву Србa, нo тo je билo зaустaвљeнo. Нeдaвнo je пaк oбjaвљeн први jaвни нaтjeчaj зa извoђaчa тaквих рaдoвa… Нaс je, нaжaлoст или нaсрeћу, дoпaлo дa мoрaмo испрaвљaти гриjeхoвe кojи су сe дoгoдили пунo приje нaс. Хрвaтскa je билa нaпaднутa, ту сe дoгaђaлo свaштa, aли држaвa ћe увиjeк прeмa свим свojим грaђaнимa бити jeднaкa. Учинит ћeмo свe дa тим људимa пoмoгнeмo. Tрeбa стрпљeњa. Mи нa тoмe aктивнo рaдимo. Знaм дa je oнимa кojи су oстaли бeз ичeгa, кojи су тзв. мaли људи, тeшкo чeкaти, aли мoлим зa рaзумиjeвaњe и стрпљeњe, рaдимo нa тoмe – тaкo je у Сaбoру, зa

Хрвати полудели за игрицом „Олуја“ у којој се убијају Срби

5. јануар 2016.

Срамна друштвена игра “Олуја 1995.” која велича прогон и злочине над Србима током истоимене хрватске акције 1995. године, већ 8 година се продаје у Хрватској, а посебно је тражена као поклон за празнике. Игрица, за коју многи кажу да је хрватска верзија игре „Не љути се човече“ патентирао је Јосип Брнић. Правила су следећа: Старт је у околини Хрватске Костајнице. Ако играч стане на српско поље, избацује се из игре. На местима где је пролазила хрватска војска, нацртани су тенкови, непријатељски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских. Победник игре је онај који први дође до Книна. При дну картонске плоче налазе

Делегације положиле цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату

Парастос за 158 Срба, од којих је 49 убијено на Божић 1993. године

5. јануар 2016.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у минулом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године. Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Цвијеће су положиле делегације Народне скупштине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Савеза логораша Српске, те општина и борачких организација Сребренице, Братунца, Милића

Никола Тесла

Геније који је патио за голубовима

5. јануар 2016.

По Тесли је названа мала планета /или астероид/ „2244 Тесла“, а и кратер на Мјесецу добио је име по великом изумитељу српског поријекла… Тесла је још 1898. године осмислио први даљински управљач на свијету за контролу малог брода, али људи нису схватили вриједност изума у том тренутку Приредио: Ненад ТАДИЋ Генијални Србин из Лике, краљ струје, проналазач, без ког би данашња технологија била немогућа, и неутјешни голубар Никола Тесла умро је, формално, на православни Божић 1943. године, али знаци његове бесмртности су свуда око нас. ОТПУТОВАО У БУДУЋНОСТ Тесла се 16. маја 1888. године, у 31. години живота, нашао пред члановима Америчког удружења електротехничара на Универзитету Колумбија. На катедри испред

Преспора правда: Тончи Мајић

Суђење за Лору је постало фарса

5. јануар 2016.

Повлачењем Југословенске ратне морнарице са територије Хрватске 4. јануара 1992. године, војно-поморски комплекс ЈНА Лора постаје један од најужаснијих логора за Србе у коме је убијено на десетине цивила и ратних заробљеника. Тончи Мајић, председник Далматинског комитета за људска права из Сплита, човек који је обелоданио језиву истину, 24 године касније, сумња да ће ови злочини икада до краја бити процесуирани. – У питању је системско заташкавање злочина у који су укључени сви: од државе до непосредних извршилаца и ако се настави овим темпом, злочини неће бити расветљени ни за хиљаду година. На шта тачно мислите? – У питању је проста математика. Кроз Лору је за седам година постојања прошло

Ћирилица у Вуковару на чекању?

5. јануар 2016.

Изјава мандатара хрватске владе Тихомира Орешковића да је још прерано за ћирилицу у Вуковару, што је уједно и његова прва политичка изјава, изазвала је различите реакције у Хрватској ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Изјава мандатара хрватске владе Тихомира Орешковића да је још прерано за ћирилицу у Вуковару, што је уједно и његова прва политичка изјава, изазвала је различите реакције у Хрватској. Заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић ту је изјаву оценио непримереном, сматрајући да би будући хрватски премијер требао да поштује правни поредак државе. Реагова је и и Томислав Карамарко, највероватније будући потпредседник хрватске владе који тврди да нова власт жели да има добре односе са Србијом, али да пре тога треба

Павле пантић

Хрватске оптужбе су лажне, мој отац није злочинац!

5. јануар 2016.

Исповест Јасне Вучетић, чији је отац ухапшеног у Црној Гори. Црногорци га, болесног, држе у Спужу. Неправду тешко подноси. Дозволили му само један разговор телефоном МОЈ отац је заустављао добровољце из Црне Горе који су 1991. године дошли у Сплит да не пуцају по граду и потпуно је бесмислено рећи да је наредио нечија убиства или гранатирање насеља. Сву ову неправду тешко подноси, јер зна да није учинио ништа лоше. Ово нам прича Јасна Вучетић (51), кћерка официра ЈНА Павла Пантића (77), који је пре десет дана ухапшен у Црној Гори по потерници Хрватске. Он се сада налази у затвору у Спужу, где чека да ли ће га Црна Гора,

Кравица - споменик Фото: РТРС

Данас парастос за Србе убијене у Кравици

5. јануар 2016.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас ће бити служен парастос за 158 убијених Срба из овог мјеста и сусједних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године. Након парастоса, биће прислужене свијеће код централног спомен-обиљежја у Кравици за покој душа свих 3.267 убијених Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвијеће и тиме ће се обиљежити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке мјесне заједнице. Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са

Жртве Новосадске рације

Обиљежене 74 године од рације у Чуругу

4. јануар 2016.

У војвођанском мјесту Чуруг, у општини Жабаљ, данас је служен парастос у Топаловом магацину, једном од три у којима су мађарски фашисти 4. јануара 1942. године побили више од 500 цивила, углавном Срба. Парастос је служио Његово преосвештенство епископ јегарски Јероним уз саслужење више свештеника жабаљског намјесништва. Секретар Меморијалног удружења „Рација 1942“ Јасмина Јуришин рекла је да је у Чуругу убијен огроман број дјеце млађе од 10 година. „Никада нећемо сазнати прави број жртава јер је попис који су одређене комисије правиле после рата био врло штур. Породице које су у потпуности истребљене није имао ко да пријави. Али, захваљујући неким сведочењима потомака, комшија, рођака долазимо до прича о несрећним

Патријарх Иринеј Фото: РТРС

Патријарх Иринеј писао папи због канонизације Степинца

4. јануар 2016.

Српски патријарх Иринеј рекао је да је Српска православна црква против канонизације некадашњег загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, јер је он био једна од водећих личности у пронацисичкој Независној Држави Хрватској, а ништа није учинио да заштити српски народ од геноцида. Поглавар Српске православне цркве рекао је да је у два писма папи Фрањи поручио да због тога Степинац не може бити проглашен за свеца. Патријарх Иринеј је у писмима навео да није тачно да је Степинац спашавао Србе и Јевреје у Другом свјетском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим, пишу београдски медији. Поглавар СПЦ-а рекао је  да је у писмима папи навео само оно што су историјске

Немања Девић

Смедеревски крај у Другом светском рату – разговор са Немањом Девићем

4. јануар 2016.

Рођен 1989. године у Смедерсвкој Паланци, Немања Девић је основне и мастер студије завршио на Филосoфском факултету Универзитета у Београду, где је сада докторанд. Још као матурант објавио је књигу са пописом свих жртава Другог светског рата у једној локалној средини, за шта је 2009. добио награду „Драгиша Кашиковић“. Аутор студије „Истина под кључем. Доња Јасеница у Другом светском рату“ и, у коауторству са Срђаном Цветковићем, „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944“. Сада је пред нама његова нова књига, „Смедеревски крај у Другом светском рату, Људи и догађаји“, у издању Института за савремену историју. Ова књига је била повод за разговор с господином Девићем. МИКРОИСТОРИЈА – УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА 

Руски војници у Првом свјетском рату

Вулин и Лисицин о спречавању прекрајања историје

4. јануар 2016.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин и члан Горњег дома руског парламента из партије Јединствена Русија Анатолиј Лисицин договорили су се о заједничкој борби против тежњи за ревизију Првог свјетског рата и прекрајање историје. На састанку је разговарано о уређењу и обиљежавању гробаља руских војника страдалих у Првом свјетском рату на територији Србије, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије. Сенатор Лисицин, који је иницијатор обнове Руског некропоља на Новом гробљу у Београду, навео је да је у плану обнова гробља у Белој Цркви и изразио наду да ће, у сарадњи са ресорним министарством Србије, бити настављено уређење гробаља и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА