ЗAГРEБ – Хрватска припрема закон о лустрациjи коjи, како тврди потпредседник Сабора Иван Tепеш, неће значити лов на вештице и не би смео да значи прогон било кога, већ низ водиља да ниjедан злочин од маjа 1945. не може остати некажњен.   „Kао што Израел и данас лови нацисте у поодмаклоj доби, не видим разлога зашто не бисмо и ми ловили злочинце из комунистичког режима”, изjавио jе у интервjуу у Новом Глобусу Tепеш, пренео jе Jутарњи лист. Tепеш, иначе, заступник десне  Хрватске странке права Aнте Старчевић каже да на нацрту предлога ради Удружење блаjбурговаца „Хрватски крижни пут“. Истакнути члан те групе, коjи jе требало да буде и шеф тима за

Бивши генерални секретар НАТО и некадашњи високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност Хавијер Солана изјавио је данас да Хрватска има ужасну националистичку власт и да су што бољи односи Загреба и Београда предуслов стабилности у том дијелу Европе. „Међународна заједница није изгубила интерес за тај дио Европе. Стабилност се ту може обезбиједити једино што бољим односима Хрватске и Србије, али Хрватска има ужасну, националистичку, патриотску власт која није далеко од оне у Мађарској“, рекао је Солана на конференцији „Мишљења о међународној ситуацији“, која је одржана у Дипломатској школи у Мадриду. Подсјетивши да је Хрватска сада чланица ЕУ, док је Србија ван тог савеза, Солана је рекао да је

Декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого оцијенио је да је тон поруке надбискупа врхбосанског кардинала Винка Пуљића патријарху Српске православне цркве Иринеју некултуран, а садржај бесраман. „Моје мишљење јесте да је изјава дата за унутрашњу црквено-политичку употребу, да се бар донекле ублаже посљедице интензивније улоге Православне цркве, и то понајвише Српске православне цркве у односу са Католичком црквом“, рекао је Ђого за портал „Вијести.ба“. Према његовим ријечима, с обзиром на то да је добар дио католичког клера доживљавао Католичку цркву, а поготово себе у кључу „презиђа хришћанства“, уклањање конфликтног менталитета схваћено је као напад на ту историјску улогу, па је потребно констататовати сукоб тамо гдје га нема. Ђого сматра

Добротворне Задруге Српкиња биле су просветна и хуманитарна удружења српских жена у Аустро-Угарској. Прва Задруга основана је 1867. у Новом Саду, затим у Сремској Митровици 1870, 1873. у Вел. Кикинди и Српском Бечеју, 1874. у Сегедину, 1875. у Суботици. Свима им је био заједнички задатак : организовање жена за рад на општем добру, оснивање српских виших девојачких школа и културни рад преко новина „Женски Свет“. Лист је излазио једанпут месечно у Новом Саду од 1886 до 1914. и био је прилагођен према духовним потребама мање образованих чланица. Добротворне Задруге су радиле на одржавању женских школа. Прва школа основана је 1874. у Новом Саду. Школе су биле помагане и од народно-црквених