Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Rad Dobrotvornih Zadruga Srpkinja do 1941.

Datum objave: sreda, 17 februara, 2016
Veličina slova: A- A+
Jovanka Šijak
Jovanka Šijak

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj. Prva Zadruga osnovana je 1867. u Novom Sadu, zatim u Sremskoj Mitrovici 1870, 1873. u Vel. Kikindi i Srpskom Bečeju, 1874. u Segedinu, 1875. u Subotici. Svima im je bio zajednički zadatak : organizovanje žena za rad na opštem dobru, osnivanje srpskih viših devojačkih škola i kulturni rad preko novina „Ženski Svet“. List je izlazio jedanput mesečno u Novom Sadu od 1886 do 1914. i bio je prilagođen prema duhovnim potrebama manje obrazovanih članica. Dobrotvorne Zadruge su radile na održavanju ženskih škola. Prva škola osnovana je 1874. u Novom Sadu. Škole su bile pomagane i od narodno-crkvenih sabora. Na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije bilo je 1914. ukupno 86 zadruga, a od toga u Ugarskoj 29, u Hrvatskoj i Slavoniji 27, u Austriji i Dalmaciji 4, u Bosni i Hercegovini 22. U Americi je bilo 4 zadruge. Veća društva imala su po 200-250 članica, a manja 20 do 80. Članica ženskih zadruga bilo je oko 5.000. (1) Uprava „Srpskog privrednog društva Privrednik” iz Zagreba radila je na tome da svoje pitomce (šegrte) oženi. Članice Dobrotvornih Zadruga Srpkinja preporučivale su te šegrte i pomagale im da se ožene. Uprava „Privrednika” zauzmala se i za siromašne i bez roditelja Srpkinje i nameštala ih u srpske porodice uz pomoć i pod okriljem Srpskih ženskih dobrotvornih zadruga. (2) Dobrotvorne Zadruge u Hrvatskoj radile su u Brodu na Savi, Vinkovcima, Vukovaru, Glini, Golubincima, Gospiću, Gračacu, Daruvaru, Dalju, Dobanovcima, Zagrebu, Zemunu, Inđiji, Irigu, Karlovcima, Lapcu Donjem, Sremskoj Mitrovici, Novoj Gradiški, Ogulinu, Osijeku, Pakracu, Petrinji, Rumi i Staroj Pazovi. (3) Savez Dobrotvornih Zadruga Srpskinja osnovan je 1912. sa sedištem u Zagrebu. (4)
Rad Zadruga odvijao se u mestima gde su zadruge osnovane. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Dubrovkinja osnovana je 1887. Na čelu zadruge u Dubrovniku bila je Teodora Tona Bošković. Po želji svog muža Bože Boškovića, osnovala je zajedno sa Nikom Boškovićem i Marijom Opuić srpsku žensku školu u Dubrovniku. Prilozi su skupljani i izvan Dubrovnika. Među dobrotvorima zadruge bili su episkop Gerasim Petranović, Aničić, Krsmanović, Katarina Jovanović, Marija Opuić, Škuljević, Grkavac i drugi. Zadruga je uputila molbu pravoslavnoj crkvenoj opštini u Trstu za novčanu pomoć radi osnivanja pansiona za srpske učenice na školovanju u Preparandiji u Dubrovniku. U molbi je istaknuto da je pansion potreban za učenice iz pokrajine i zaleđa. Učenice iz Dubrovnika živele su kod svojih roditelja. (5) Teodora Tona Bošković ostavila je svojom testamentom 1910. 4.400 kruna Dobrotvornoj Zadrugi Srpkinja Dubrovkinja. (6)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Dubrovkinja priredila je Nikoljdansku zabavu 19. decembra 1911. Veći deo tačaka izveli su učenici i učenice srpske škole u Dubrovniku. List „Dubrovnik” pohvalio je učiteljicu Olgu Popović i Lesu Kurtovića. (7)
Temišvarska dobrotvorna zadruga istočno pravoslavna Srpkinja osnovana je 1900. Skupljala je pomoć za bolesne i siromašne, a pre svega za decu. Bavila se čuvanjem kulture i tradicije, pre svega obrazovanjem pa je pomagala i druga srpska društva. (8)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Somborkinja priredila je u Somboru prvu srpsku umjetničku slikarsku i vajarsku izložbu u Ugarskoj 8 maja 1910. Pokrovitelj izložbe bio je srpski patrijarh Lukijan Bogdanović. U članku u listu „Dubrovnik” istaknuto je : „Ova izložba služiće za dokaz koliko smo otišli u napred i na ovom vrlo važnom kulturnom polju, jer će na njoj u velikom broju biti izloženi najbolji radovi naših srpskih umjetnika, slikara i vajara”. Izložba je bila otvorena dve nedelje. (9)
Paulina Matijević radila je na osnivanju Zadruge, srpske škole i internata u Zagrebu. Osnivačka skupština Zadruge održana je 3. maja 1896. Za predsednicu je izabrana barunica Katinka Živković, za podpredsednicu Katica Jovanović, a za blagajnicu Jelena Popović. Prve godine Zadruga je imala 89 redovnih članica i 48 pomažućih. Internat je otvoren septembra 1901. (10)
Za vreme Prvog svetskog rata rad Dobrotvornih Zadruga Srpkinja na teritoriji Austro-Ugarske Monarhije bio je otežan zbog njihovih patriotskih ciljeva. (11) Početkom Prvog svetskog rata 1914. vlast je obustavila rad Zadruge i internata u Zagrebu, a pred kućom je spaljen deo arhive i deo nameštaja u prizemlju. Tek 16 aprila 1918. vlada je dozvolila Zadruzi dalji rad. Zadruga je pomagala decu iz Bosne i Hercegovine koja su 1917 i 1918 dovedena zbog gladi. Zadruzi su pomogli prilozima Srpska crkvena opština, Srpska banka, … .(12)
Dobrotvorna zadruga Srpkinja Dubrovkinja bila je 1916. od austrijske vlasti raspuštena. Zadruga se žalila Namesništvu. Predstavnice zadruge su pokušavale dokazati da je zadruga samo humanitarna ustanova i da je u onim teškim časovima od preke potrebe. Poglavarstvo je smatralo da “je ta ustanova uglavnom za tim radila da djecu manje imućnih slojeva pravoslavne vjere odgoji u srpsko–radikalnom smislu“. U pravilima zadruge bilo je uneseno da čitava imovina pripada pravoslavnoj crkvi ako se Društvo rasturi. Na osnovu ovoga je crkva tražila i dobila imovinu zadruge. Crkvena uprava pozvala je Maricu J. Perović da razmotre obnovu rada zadruge. Pozvane su stare članice na dogovor. Na sastanku jednoglasno su odlučile da se zadruga obnovi. Imenovana je privremena uprava koja je okupila 115 članica. Zadruga se 1930. ujedinila se sa Društvom “Knjeginja Zorka”. (13)
Posle Prvog svetskog rata oko 50 društava Dobrotvornih Zadruga Srpkinja prišao je Narodnom Ženskom Savezu. (14) Deo dobrotvornih zadruga Srpkinja prišao je Kolu Srpskih Sestara. Srpska Ženska Dobrotvorna Zadruga Sremska Mitrovica osnovana je 1895, a 1918. pretvorena je u Kolo Srpskih Sestara. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u Mostaru osnovana je 1905, a od februara 1919. je prišla KSS. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Stara Pazova osnovana je 1904, a 1923. postala je KSS. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Sušak osnovana je 1913, a 1928. postala je Kolo Srpskih Sestara.
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja kao što je zadruga u Gospiću, Zagrebu, Petrinji, Splitu, Pakracu i Osijeku i Dobrotvorna Ženska Zadruga u Kninu, nastavile su svoj rad uz saradnju sa Kolom Srpskih Sestara. Kolo srpskih sestara je bilo u vezi sa svim Narodnim ženskim zadrugama i Dobrotvornim Zadrugama Srpkinja. Kolo Srpskih Sestara je u svom kalendaru „Vardar” objavljivalo izveštaje o radu Dobrotvornih Zadruga Srpkinja u Gospiću i Osijeku, od Narodnih Ženskih Zadruga u Splitu i Šibeniku i od Dobrotvornih Ženskih Zadruga iz Zagreba i Knina. (15)
U Narodnom ženskom savezu najaktivnije su 1920. i 1921. bile Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u Bjelovaru, Srpska ženska dobrotvorna zadruga u Vukovaru, Dobrotvorne Zadruge Srpkinja u Zagrebu i Karlovcu i Srpska ženska dobrotvorna zadruga u Pakracu. Isticala se Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u Bjelovaru. Imala je krajem 1920. 246 članica. Predsednica je bila Marta Đ. Popović a sekretar Stefanija Branković. Bavila se pomaganjem “sirotinje srpske u gradu Belovaru i okolici”. Ukazivala je pomoć svima onima “koji nas svojim radom, borbom i žrtvama svojim za narodno oslobođenje i ujedinjenje uveliko zadužiše.” Zadruga je u selu Brezovcu započela rad na podizanju spomenika dobrovoljcima, a prikupljala je i pomoć za ruske izbeglice. Srpska ženska dobrotvorna zadruga u Vukovaru imala je 156 članice. Godine 1920. pomogla je odećom 38 učenika slabog materijalnog stanja, a dvadesetoro dece iz siromašnih porodica je dobijalo redovnu novčanu pomoć. Zadruga je slala priloge postradalim u Srbiji. Predsednica je bila Zorka Georgijević, a sekretar Mara Uzelac. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u Karlovcu osnovana je 1913. Za vreme Prvog svetskog rata nije radila a 1921. imala je 150 članova. U Dobrotvornoj Zadruzi Srpkinja u Osijeku bile su dve struje, prosrpska i projugoslovenska. (16)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Zemunkinja održala je svoju skupštinu 30.3.1924. u srpskom školskom domu. Predsednica Jelena plemenita Benko pozdravila je članice i otvorila skupštinu. Zadružni tajnik Zora Radojčić pročitala je izveštaj upravnog odbora o radu u 1923. Zadruga je kao i svake godine pomogla bednim i nevoljnim, pomogla je zemunskim sirotnim staricama. Nabavila je zimskog toplog odela siromašnoj ženskoj školskoj deci. Izdržavala je siromašne učenike osnovne škole u Zemunu. Radi prikupljanja sredstava odborkinje su skupljale priloge, prodavale Đurđevdanski cvetak, priređivale čajanke i zabave. Na izborima za 1924. ponovo je izabrana Jelena pl. Benko, za podpredsenicu Darinka St. Popović, za tajnika Đurakovićka, za blagajnicu Vida Ž. Jovanović. U odbor su ušle Živićka, Leposava Pilić, Anka M.Tošić, … .(17)
Kuća Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Zemunkinja osvećena je 1. marta 1925. Zadruga je u kući otvorila Zabavište za decu bez razlike u veri. Osvećenje je obavio prota Dušan Marković, a pojali su učitelji Delić i Stojačić. Svečanosti su prisustvovali gradski izaslanici, učiteljski zbor sa upraviteljem, školski nadzornik, gradski fizikat, mnoge članice Zadruge i pozvani gosti. Predsednica Jelena plemenita Benko pozdravila je goste, rastumačila značaj svečanosti i izrazila zahvalnost Ministarstvu narodnog zdravlja, kao i gradskom zastupstvu na pomoći. Zadruga je priredila “Čajanku” sa dečjom kostim-zabavom. Zabavište je vodila učiteljica Anđelija Radovac, a na početku je dece bilo 40. Mališani u Zabavištu su se spremali za svoj budući prvi razred osnovne škole. Zabavište se nalazilo u parku u Zemunu. (18)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Zemunkinja priredila je na Materice 25. 12. 1927. u sali bašte Beograd kostimiranu dečiju zabavu, uz učešće dece iz njihovog zabavišta. Deca su bila u kostimima : srpskih seljaka, seljanki, crnaca, paževa, pajaca i odžačara. Izvela su komad u dva čina “Majčina suza”. Najzaslužnija za uspeh zabave bila je učiteljica Anđelija Radovac. (19)
Srpska ženska dobrotvorna zadruga u Vukovaru proslavila je 1. septembra 1928. četrdesetogodišnjicu osnivanja. Na proslavi su između ostalih bile prisutne članice Društva “Kneginja Zorka”.(20)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Zemunkinja proslavila je 1930. svoju slavu Malu Gospojinu. Za slavu 1923. posetio ih je patrijarh Dimitrije. Za slavu 1930. posetio ih je patrijarh Varnava i episkop Temišvarsko-velikokikindskidr. Georgije Letić, kao i načelnik grada Zemuna dr. Svetislav Popović, admiral Vikershauzer i general konjice Milan Vuković. Patrijarh je prisustvovao sečenju slavskog kolača u sali srpskog školskog doma. Na jektaniju je odgovaralo Rusko pevačko društvo pod upravom horovođe Maslova. Pred odlazak patrijarha zadružna predsednica Jelena pl. Benko mu se zahvalila na poseti. Patrijarh joj je tom prilikom priložio 1.000 dinara za Zadrugu. Posle liturgije 28. septembra 1930. održan je svečani parastos umrlim zadružnim članovima i članicama. (21)
Dobrotvorna Ženska Zadruga u Kninu osnovana je 1905. Dobrotvorna Ženska Zadruga u Kninu proslavila je 1930. svoju jubilej 25 godina rada na humano-kulturno-nacionalnom polju. Priredile su 1932. izložbu u Kninu. Imale su svoje zabavište i tkalačko odeljenje u kome su radile i zarađivale seljanke. Dugogodišnja predsednica bila je Vukosava Boglić a podpredsednica Ana Sarić. (22) U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralj Aleksandar. Odeljenje Porobljene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : “Ženska zadruga u Kninu pozdravlja Jugoslovenske Sokole”. (23)
Posle smrti kralja Aleksandra zagrebačka Dobrotvorna Zadruga Srpkinja osnovala je fond Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja radi uzdržavanja Sirotišta. Zadruzi se pridružilo Društvo knjeginje Ljubice u Zagrebu, a za njima su se javili mnogi ljudi sa prilozima. Udruženje dečjeg doma Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja osnovano je 26.oktobra 1934. Osvećenje i otvaranje Dečjeg doma obavljeno je 8.marta 1936. (24) Grupa od 15 švedskih delegatkinja posetila je Zagreb pre početka Kongresa Međunarodnog ženskog saveza u Dubrovniku 1936. Posetile su gradske znamenitosti, okolinu Zagreba, Trpezu Kraljice Marije, Etnografski muzej, Rokfelerov institut i Meštrovićev muzej. (25)
Kongres Međunarodnog ženskog saveza održan je u Dubrovniku od 28 septembra do 9 oktobra 1936. Uz kongres priređena je izložba narodnih rukotvorina. Izložba je otvorena u delu prostorija Palate Sponza 28. septembra 1936. Izložbu je organizovalo Beogradsko žensko društvo i Kolo Srpskih Sestara, a učestvovala su društva : Beogradsko žensko društvo (ručni radovi sa primenom starih motiva iz Srbije i Južne Srbije); Kolo Srpskih Sestara iz Beograda (uzorci starih vezova, stari nakit, … kolekcija lutaka u narodnim odelima, scena iz narodnih običaja – srpska slava); Cavtatska udruga; Petrinjska udruga, Bosanska tkaona beza i veza (bosanski ćilimi i drugi predmeti sa bosanskim motivima); Narodna ženska zadruga – Dubrovnik; Državni osrednji zavod iz Ljubljane i Mariborsko žensko društvo. Izložba je pokazala da su udruženja uspela da sačuvaju originalne motive stare narodne ornamentike i ožive njihovu primenu ne samo u narodu već i za potrebe savremenog života. Kraljica Marija posetila je zajedno sa svojom majkom 5. oktobra 1936. izložbu ženskih rukotvorina i knjiga u Dubrovniku. Zadruga iz Knina izložila je razboj na kome su tkale ćilime devojke obučene u narodnu nošnju (vunena tkanja iz Knina i okoline, ćilime…). (26) Dobrotvorna Ženska Zadruga iz Knina poslala je na izložbu dve tkalje sa učiteljicom. Iz Zadruge na kongresu su učestvovale predsednica, tajnica, blagajnica i jedna članica uprave. Posetiocima su se dopale lepote kninskih šara. Kraljica Marija kupila je jedno parče. (27) Zadruga je od svog osnivanja radila na tome da bi se narodne nošnje, tkanje i vezivo sačuvale od propasti, prilagodili savremenoj primeni, i na tome da se proizvodnja poveća. Smatrali su da je narodna duša izražena kroz tvorevine žena, i zato su hteli da je sačuvaju. U tkaonici su izrađivale narodna odela za lutke koje su poslate u Beograd. U Dubrovniku su se prodavali prozvodi njihove tkaonice. Na poziv ljubljanskog Društva Sveza Gospodinj poslali su svoje proizvode na velesajam. Mnogim su se društvima odazvale i slale narodnu nošnju. Posedovale su starinski nakit iz benkovačke okoline. Tkaljama su osim tkanja od 1938. predavale krojenje i šivenje. Tečaj šivenja rublja i odela pohađalo je 18 učenica 6 meseci. Održale su izložbe pred Božić i o Uskrsnim praznicima. Za uspeh izložbi najviše je bila zaslužna Vida Taranovska. Imale su 108 članica 1938. Njihovo zabavište proslavilo je Dečji dan i to povorkom ujutro u kojoj su učestvovale devojčice Zabavišta, seljanke iz tkaonice, deca iz osnovne škole i gimnazije sa nastavnicima. Prisustvovala je uprava Zadruge i mnoge članice. Posle podne održana je zabava, na kojoj je predsednica pročitala članak Jugoslovenske Unije „Kako roditelji da odgoje djecu”. Zadruga je 1938. dobila 10.000 dinara pomoći 1938. od Banske uprave. Jedna od dobrotvorki zadruge bila je Milka Sinobad. (28) Zadrugina tkaonica izrađivala je ćilime, prostirke, jastuke i torbe. Učiteljica Tarnovska podučavala je devojčice iz grada krojenju, šivenju i vezivu. Pored dve izložbe priređena je 1939. treća izložba na dalmatinskom Kosovu na Vidovdan. Na molbu „Splošnog ženskog društva” u Ljubljani poslati su tkani uzorci. Ljubljansko Društvo je otkupilo više komada. Na molbu Zadruge, preko Banovinske uprave u Splitu, Državni zavod za unapređenje industrije i zanata pri Ministarstvu trgovine i industrije, odobrio je 5.000 dinara pomoći za podizanje domaće kućne radinosti. Zadruga je dobila od „Unije za zaštitu dece” 2.000 dinara a od zadužbine „Velimirijanum” 1.000 dinara. Uobičajenu godišnju pomoć od Banovine i Opštine te godine Zadruga nije primila. Više zadrugarica pohađalo je bolničarski tečaj, koji je održao sreski lekar. (29)
U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Slet je počeo saveznim takmičenjima članova i članica 27. juna 1936. na sokolskom stadionu. Tog dana u Domu Dušana Radića, na Karađorđevom trgu otvorena je izložba Dobrotvorne Zadruge Srpkinja o narodnim radovima, nošnjama i vezovima. Na otvaranju izložbe bili su prisutni potpredsednik opštine dr. Kenđelac i predsednik Sletskog odbora dr Ignjat Pavlas.(30)
U Zagrebu je u Sokolskom društvu Zagreb I proslavljen Dan Ujedinjenja 1936. Tom prilikom sokoli su organizovali sađenje slovenskih lipa i otkrivanje spomen-ploča kralja Aleksandra i predsednika Čehoslovačke Masarika. Od zagrebačkih nacionalnih i kulturnih društava bili su prisutni : Dečji dom Viteškog kralja Aleksandra … , Dobrotvorna zadruga Srpkinja, “Istra” dobrotvorno i prosvetno društvo, Oblasni odbor Jadranske straže, Jugoslavenski narodni ženski savez, Jugoslovensko profesorsko društvo, Udruženje ratnih invalida, Savez sokola, … . (31)
Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo Sokolsku Petrovu Petoletku. (32) Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petoljetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . (33)
U Srpski devojački internat u Zagrebu bilo je 1938. upisano 36 učenica srednjih škola i nekoliko studentkinja. Incijativom upravnice i gospođa priredile su pitomice u Sokolskom domu „Selo sa igrankom”. (34)
Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u Subotici proslavila je 20. marta 1938. 60 godina svog rada. Proslava je bila održana u svečanoj dvorani zadužbine Dušana Radiča, u prisustvu predsednice Jugoslovenskog ženskog saveza Leposave Petković, mnogobrojnih delegata ženskih društava iz Beograda i Vojvodine, kao i predstavnika lokalnih humanih i nacionalnih ustanova. (35) Dobrotvorna Zadruga Srpkinja iz Pančeva vodila je svoju Žensku zanatsku školu. Škola je bila pod vrhovnim nadzorom ministarstva trgovine i industrije. Zadruga je organizovala radionicu banatskih ćilima. (36)
U toku četiri godine 1934. – 1938. u Jugoslovenski ženski savez stupile su Ženska dobrotvorna zadruga iz Rume, Dobrotvorna Zadruga Srpkinja iz Novog Bečeja, … .(37) Kolo Srpskih Sestara Stara Pazova posetilo je 1940. čajanku Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Inđije. (38)
Sokolsko društvo Nova Gradiška je zajedno sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja priredilo 1 marta 1941. Sveslovensko narodno veče. Priredba je otvorena kratkim govorom starešine dr Gajskog, a zatim je publika pevala “Oj Sloveni”. U „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Prostrane dvorane novoga Sokolskog doma bile su prepune razdraganog sveta, u žarkim bojama naših narodnih nošnji. Takvo bogatstvo narodnih kostima nije se skoro videlo u Novoj Gradiški. Većinom su bile posavske nošnje, ali su zapažene i zagorske, slovenačke, hercegovačke, crnogorske, srbijanske i bosanske nošnje. … Naročito su zapažene članice i članovi naših seoskih sokolskih četa u originalnim prekrasnim nošnjama, pa se i ovom prilikom mora istaknuti svest i požrtvovnost seoskih Sokola koji su došli iz udaljenih sela.” Prihod od priredbe premašio je svotu od 13.000 dinara, pa iako se uprava sokolskog društva sporazumela sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja da se prihod deli popola, ipak je uprava Zadruge ustupila sokolima od prihoda 10.000 dinara. U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Nesebičnije i plemenitije geste nije ovo društvo doživelo još ni od jednog društva Nove Gradiške.”(39)
Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj. Na čelu zadruga bile su pripadnice najuglednijih srpskih porodica u pojedinim gradovima. Iz redova plemstva kao Katinka barunica Živković ili Jelena plemenita Benko. Ili trgovačkog staleža kao Teodora Tona Bošković iz Dubrovnika. Zadruge su u svom radu sarađivale sa sokolskim i ostalim nacionalnim društvima. Rad Zadruga odvijao se u mestima gde su zadruge osnovane. Zadruge su radile na osnivanju srpskih devojačkih internata, da bi učenice tokom školovanja bile na okupu u svojoj srpskoj sredini. Tokom Prvog svetskog rataaustro-ugarska vlast je ometala a i obustavila rad pojedinih društava. Posle Prvog svetskog rata oko 50 društava Dobrotvornih Zadruga Srpkinja prišao je Narodnom Ženskom Savezu. Deo dobrotvornih zadruga prišao je Kolu Srpskih Sestara. Zadruga u Dubrovniku ujedinila se sa Društvom “Knjeginja Zorka”. Rad Kola i Zadruga rada na humano-kulturno-nacionalnom polju pomagala je država i banovine. Posle Aprilskog rata 1941. Dobrotvornim zadrugama Srpkinja onemogućen je dalji rad.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1. B.Miljković, „Dobrotvorne Zadruge Srpkinja“, Narodna Enciklopedija SHS, knjiga I, str. 615;
2. „Kako postaju valjani ljudi sretni”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3. maja 1910, br. 33, str. 2;
3. Vasilije Krestić, „Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 1848-1914”, Drugo izdanje, Beograd, 1992, str. 581;
4. „Srbobran, narodni srpski kalendar za godinu 1913”, Srpska štamparija u Zagrebu, str. 38;
5. „Spomenica društva „Knjeginja Zorka“, Beograd, 1934, str. 311; ,,Kultura Srba u Dubrovniku 1790-2010”, Beograd-Dubrovnik, 2012, str. 210, 342;
6. Irena Arsić, „Jovica Perović (1873-1942) dubrovački publicista”, Niš, 2014, str. 133;
7. „Nikoljdanska zabava”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 22. decembra 1911, br. 51, str. 7;
8. Mirjana Pavlović, „Srbi u Temišvaru”, Beograd, 2012, str. 131;
9. „Umjetnička izložba”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 12. aprila 1910, br. 26, str. 2; „Prva srpska umjetnička slikarska i vajarska izložba u Somboru”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 26. aprila 1910, br. 31, str. 2;
10. „Četrdesetogodišnjica rada Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Zagrebu”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 maj 1936, br. 5, str. 39,40;
11. B.Miljković, „Dobrotvorne Zadruge Srpkinja“, Narodna Enciklopedija SHS, knjiga I, str. 615 ;
12. „Četrdesetogodišnjica rada Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Zagrebu”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 maj 1936, br. 5, str. 39,40;
13. Spomenica društva „Knjeginja Zorka“, Beograd, 1934, str. 311,312; Milan Ž. Živanović, “Dubrovnik u borbi za ujedinjenje 1908–1918“, Beograd 1962, str. 128;
14. B.Miljković, „Dobrotvorne Zadruge Srpkinja“, Narodna Enciklopedija SHS, knjiga I, str. 615 ;
15. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd, 1940, str. 49, 86, 87, 92, 97, 98;
16. Sofija Božić, „Srbi u Hrvatskoj i jugoslovenska država 1918-1929.”, Beograd, 2015, str. 280, 282;
17. Anka M.Tošić, član upr. Odbora, „Sa zbora naših vrednih Srpkinja Zemunkinja”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 juna 1924, br. 10 i 11, str. 11;
18. Anka M.Tošić, „Osvećenje Dečijeg Zabavišta u Zemunu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 19. aprila 1925, br. 8, str. 14, 15;
19. Jedna članica, „Kostimirana dečija zabava”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1. marta 1928. god, br. 5, str. 13;
20. Spomenica društva „Knjeginja Zorka“, Beograd, 1934, str.101;
21. Anka M.Tošić, odborkinja, „Krsna slava „Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Zemunkinja”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 oktobra 1930. godine, br. 20, str. 15;
22. „Izložba Dobrotvorne Ženske Zadruge u Kninu”, „Ženski svet”, Beograd, marta 1932, br. 3, str. 7;
23. „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
24. „Nov Dečji dom u Zagrebu”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 jun 1936, br. 6,str. 46;
25. „Putovanja stranih delegata po Jugoslaviji”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 decembar 1936, br. 10, str. 98;
26. Slavka Gerasimović, „Izveštaj o kongresu Internacionalnog ženskog saveza u Dubrovniku“, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza“, Beograd, br. 9, str. 71, 72, 73, 74, 75, 76;
27. Pretsjednica Vukosava Boglić, tajnica Marija Margetić, „Dobrotvorna Ženska Zadruga – Knin“, „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora kola Srpskih Sestara u Beogradu Od 17 maja 1936 god. do 16 maja 1937 god.“, „Vardar XXVI Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1938 godinu“, Beograd, str. 104;
28. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd, 1940, str. 8, 110;
29. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1938/1939 poslovnu godinu”, Beograd 1939, „Vardar XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu”, Beograd, str. 110, 111; Sekretar Milka Sinobad, „Dobrotvorna Ženska Zadruga – Knin”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd, 1941, „Vardar XXX Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd, 1940, str. 105;
30. „Otvaranje izložbi“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 4;
31. „Sađenje slavenskih lipa i otkrivanje spomen-ploča u čast Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja i Pretsednika-Osloboditelja T.G. Masarika”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 decembar 1936, br. 49, str. 3,4;
32. „Skupština Sokolske župe Sarajevo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 mart 1937, br. 9, str. 2;
33. „II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 mart 1938, br. 12, str. 2;
34. „Iz zagrebačke dobrotvorne zadruge Srpkinja”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Septembar, 1938, br. 7, str. 55;
35. „Iz Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Subotici”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Maj 1938, br. 5, str. 41;
36. „Iz Dobrotvorne zadruge Srpkinja pančevačkih”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, 30 Juni 1938, br. 6, str. 50;
37. „I Izveštaj Glavne Uprave o radu u zemlji, od 1934-1938 g.”, „Glasnik Jugoslovenskog ženskog saveza”, Beograd, Novembar-decembar 1938, br. 9-10, str. 74;
38. „Kolo Srpskih Sestara-Stara Pazova”, „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str. 86, 87, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
39. „Slovensko veče Sokolskog društva Nova Gradiška”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 mart 1941, br. 13, str. 7;

 

Vezane vijesti:

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA | Jadovno 1941.

SLOVENSKI BALOVI I PLESOVI SOKOLA | Jadovno 1941.

110-a godišnjica Srpskog Sokola u Sremskim Karlovcima …

KRALjICA MARIJA NA PRIMORJU | Jadovno 1941.

Seoske sokolske čete župe Mostar u okolini Dubrovnika …

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top